Narodno blagostanje

19. мај 1934.

STALEŠKO UREDJENJE

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 323

U ITALIJI NE PRIZNAJE

—__ ФАМАТ ТА ЗТАГЕ2.

— Nova etapa u izgradnji staleškog uredjenja u Нана —

| Istorijat

U Ministarstvu korporacija u Кити završena je' OVih dana: izrada plana za primenu zakona od 5 februara 1934 god.

o formiranju korporacija. Po čl. 8 i 10 korporacije su pozvane, da

· zavedu novi pravno organizovanih struka. Korporativnim uređenjem države

zavodi se, dakle, disciplinovana, kontrolisana ekonomija, Koja

odbacuje liberalizam Као sistem . protivan pravim inferesima

celine. Prvi zakon o korporacijama donet је 105 3. apriia::1926

godine, ali do početka ove godine bila je osnovana samo ког

рогасја штеника 1 umnih radnika. Розгојајо је, doduše, čak i ministarstvo za korporacije, ali su se njegove flunkcije Ograničavale na odobravanje kolektivni suprotnosti koje bi :skrsnule između poslodavaca. i radnika. Po onome što {e”dosad 'bilo urađeno, korporativna je država bila samo stvaranje srednjevekovnih esnata na: papiru. Da pozitivnih rezultata nije bilo vidi se i ofuda što je Italija osetila ekonomsku krizu kao i ceo ostali svet.”

Plan o formiranju korporacija je gotov i op je konačno. odobren ma sednici Centralnog korporativnog odbora, koja je. održana O maja 1934 pod pretsedništvom šefa italijanske vlade,

а. Mussolinia.

Najvažnija pi:anja su bila kol'ko će korporacija biti TOT-.

mirano i kako će one biti sastavljene. Po zakonu od 1926 korporacija je imala da obuhvata samo pripadnike jedne Sstruke, na primer, poslodavce, tehničko osoblje i radnike recimo u metalurgiji, u cilju uklanjanja sukoba između rada i kapitala. Ona je {rebala da bude meki mešoviti sindikat. Svaka, pa i najneznafnija profesija, trebala je po tom zakomu da 'dolbije svoju korporaciju. Zakon od 1934 stao je na drugo gledište, jer korporaciji ije prepustio samo dlogu da reguliše klasne suprotnosti, Već joj dodeljuje i pravo da reguliše još važnije odnose među samim profesijama. Zbog toga je i sastav korporacija morao biti drukčiji. U jednoj korporaciji nisu зато рге!-

stavnici pojedinih profesija, već pretštavnici velikih proizvodnih,

grana. Time su dobivene dve stvari. Broj korporacija ne mora biti velik, a svaka korporacija ima mnogo širu Osnovu, pa može i efikasnije vršiti svoju ulogu. Vodeći računa o: fom. osnoVnom principu plan predviđa svega 22 korporacije, koje se mogu

vine koja ove proizvode plasira; druga obuhvata & korporacija iz ciklusa industrije i njoj odgovarajuće trgovine; ш (теби доlaži nemalerijalna proizvodnja, usluge, за 6 korporacija.

II Podela narodne privrede u korporacije Korporacije su ovako raspoređene: . 1.) za Žitarice sa pretstavnicima polioprivrede, mlinar=

stva, ljuštiona riže, testa, poslastičara, hlebara, trgovine žitom i proizvodima .odgovarajućih industrija, sa pretstavnicima poljo-.

privrednih stručnjaka, zadruga i zanaistva;

2.) za povrtarstvo, cvećarstvo i vOćarstvo sa 'pretstav-

nicima odgovarajuće trgovine, poljoprivrednih stručnjaka, ћеmičara i zadrugarstva; 3.) za vinogradarstvo i vinarstvo sa prelstavnicima vVi-

ekonomski poredak, zasnovan па auutodisciplini

ugovora i na izglađivanje”

_ постадагзјуа, 'enoloških industrija (vino i likeri), industrije = реа, industrije alkohola, trgovine vina, likera i alkohola, sa pretstavnicima poljoprivrednih tehničara. hemičara i kantina; ду. та шја; 5). за repi'i šećer; 6). za stočarstvo i fibarstvo; 7). za drvo; 8). za tekstilne proizvode; 9). za meta_ lurgiju i mehaniku; 10). za hemijsku industriju; 11). za odeću i pomodnu industriju i trgovinu; 12). za hartiju i štampu; 13). za građevinarstvo; 14). za vodu, gas i elektriku; 15). za nudarstvo i kamenolome; 16). za staklo i keramiku; 17). za OSi“guranje i kredit; 18). za slobodna zvanja i umetnosti; 19). za pomorstvo i vazduhoplovstvo; 20). za unutrašnji saobraćaj; 21). za pozorišta, bioskope, radiofoniju i sport; 22). та моознteljske radnje i turizam.

U svakoj od ovih korporacija poslodavci i radnici imaju, na bazi potpunog pariteta, jednak broj preftstavnika. Pored njih ulaze u svaku korporaciju i po tri pretstavnika fašističke stranke, kojima se namenjuje čisto politička funkcija — da

- pre:stavljaju opšte intrese, da izglađuju suprotnosti koje se jave, i da dovode u sklad zasebne interese pojedinih grupa sa opštim interesom nacije. Ukupni broj svih prefstavnika тије za svaku korporaciju jednak, već zavisi uglavnom od broja po-

_ sebnih profesija, koje su u dofičnu korporaciju ušle, kao i od

značaja pojedinih prolesija u odnosnom ciklusu proizvodnje. Ipak se u svakoj korporaciji nije izišlo u susret potrebi da veliki i mali proizvođači иди. zastupljeni u tačnom razmeru.

U većini slućajeva nije se, isto tako, dovodila u potpunu ravn0težu ni geogfalska podela interesa. Međutim, ova je nezgoda izbegnuta proklamovanjem pune jednakosti za sve gTUDpče, bez obzira na broj pretstavnika. Uostalom, za rad na sednicama i za glasanje važe iste odredbe koje se već primenjuju kod утћоупоо korporativnog organa, код nacionalnog korporativnog.veća: Osim individualnog glasanja postoje i dve vrste 'ko'lektivnog glasanja: glasanje pretstavnika pojedinih grupa i zasebna glasanja poslodavaca па jednoj, i radnika na drugoj strani. S obzirom na to: se može očekivati da će se uvek, kada to zatreba, saznati prava volja pojedinih grupa.

III Organizacije i Hunkc:onisanje

"Одобтет plan sadrži i odredbe o pretsedništvu i O poi-

1 ; 000 : | pretsedništvu korporacija, o učešću eks erata u radovima kor_ родећи ш +4 grupe: u prvu ulaze osam korporacija iZ prO-, | |. |: |

dukcionog ciklusa polioprivrede, poljoprivredne industrije | trGO-

_ рогасјја; о sekretarijatu, o amutrašnjem funkcionisanju Когро-

'racija itd. Prefsednici biće imenovani dekretom šefa vlade, a "реда да Се ве баг za prvo Vremč, da bi se obezbedio ko_ ordinirani rad svih Когрогасца, pretsedništvo svih korporacija _poveriti ministru za korporacije. Mesto potpretsednika dobi_ vaće, verovakno, uvek jedan od oma tri pretstavnika fašističke

5. stranke koji ulaze u svaku korporaciju. Sastancima korporacija

_ rnogu prisustvovati i šefovi zainteresovanih administrativnih tela. ~ Zainteresovanim ministrima mora sč i dnevni red sastanka pod-

| hositi ma uviđaj. To će obezbediti stvaranje tesne veze između | korporacija i državne administrativne vlasti. Pretsednici sindi' kalnih. konfederacija mogu također učestvovati na onim 5а_ stancima korporacija, na kojima se raspravlja o predmetima koji nicima odnosnih grana proizvodnje, sa "ртефафау тета industri- | je biljnih konzervi, industrije derivata i esencija, sa preistav-

imaju izvesnog interesa Za odnosnu sindikalnu Rkonfederaciju. Pretsednici korporačija mogu pozvati ma sednice i generalne direktore zainteresovanih ministarstava, koji će zbog 5705 administrativnog iskustva i svoje tehničke sposobnosti korporacijama moći da učine dragocene usluge,