Narodno blagostanje

Страна 436

нара, усред највеће привредне депресије (јер је свота исплаћена до 1982 године, а она је врхунац привредне депресије код нас). Ликвидитет банака је дакле био на висини. Мораторијум је истина сурогат ликвидитета, али банке нису никад уживале потпун мораторијум, већ делимичан, пошто су баш за време мораторијума исплатиле горњи износ. | Као у целом свету, тако је и код нас банкарска криза искључиво проблем ликвидитета. Међутим он се код нас временом претворио у проблем солвентности. То је наш специјалитет. __ Мзгледа да је улагаче освестило претварање мораторијума за један део банака у режим санације, који је уперен против њих, прописом да се они могу претворити у акционаре. Циљ ове одредбе је јасан, али је он у исто време и крунски сведок, за то, да се у банкарској кризи код нас ра-

ди само о ликвидитету: претварање улагача у ак-,

ционаре није ништа друго до жеља, да се смањи број нестрпљивих поверилаца на шалтерима банака. То је био циљ и мораториума, наравно као приврмене мере; то је циљ и санационих прописа,

наравно као крајње мере. ИМ сад почињу улагачи

да увиђају солидарност са новчаним заводима и њиховим дужницима. То је основна карактеристика њиховог меморандума. Али се ипак они нису могли да ослободе старе фиксидеје о потреби пречишћавања биланса новчаних завода. Те фиксидеје полазе од предпоставке, да већина новчаних завода код нас има лажне билансе, повољније но што је стање ствари. Међутим таквим се предпоставкама не лечи банкарска криза. То је мера ликвидације. Ништа на томе не мења ствар, да су неке државе тражиле пречишћавање биланса при додавању нових средстава банкама.

Централна је чињеница да од 1929 године хара светска привредна депресија и да је 90% свију подузећа и газдинстава у свету њоме мање-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 28

више погођено. Све владе стоје на гледишту, да је то само једна фаза у динамици светске привреде и да после ње долази полет. Догађаји од половине 1933 год. као да наглашавају обрт на боље. Незапосленост, као главни систем кризе, знатно је опала. Депресија се одликује ниским ценама, делом испод продукционих трошкова. Депресија је распродаја. Пре три године писао је професор Кенз о „Банкротству дужника“, који је објавила и „Политика“, а у коме се тврдило, да ће сви дужници постати инсолвентни, ако се продужи дефлација. Међутим већ је скоро годину дана, како је пад цена обустављен и како извесне цене скачу. Код нас међутим цене су данас достигле најнижи ниво. Улагачи траже пречишћавање биланса при најнижим ценама. Другим речима, да се одузме банкама могућност, да се опораве из сопствених средстава, побољшањем привредне коњунктуре и скакањем цена. У осталом како могу банке у опште данас да пречисте своје билансер Банке су кредитне установе, њихова се актива састоји из потраживања од великог броја подузећа и газдинстава. Ако су биланси банака повољни, то је због тога, што су повољни биланси њихових дужника. Како ће банке да врше процену својих потраживања пред чињеницом да њихови дужници нису извршили пречишћавање својих биланса» По коме се правилу тражи само од банака да врше пречишћавање својих биланса, а не и од осталих привредних редова, који су исто тако дужници као и банкег По чему се банке стављају у изузетан положај да под режимом најнижих цена врше процену своје активерг То може бити судбоносно по њих. Јер под извесним условима банка мора приступити ликвидацији.

Ето ту лежи заблуда улагача, која траје скоро три године. Догод улагачи не буду напустили идеју о томе, да се банке морају подврћи изузетном режиму, дотле они секу грану, на којој седе.

|J |

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

и 0 Djrekcia tramvaja i osvetljenja saopštila je beograđanima, da freba da se staraju da imaju potreban sitan novac za рјасаnje tramvajske karte, pošto se češče događa da kondukter nije u stanju da vrati kusur. Ko češće putuje beogradskim tramvajima, tome je poznato, da su u poslednje vreme sve češće prepirke između konduktera i publike zbog kusura. To bi značilo oskudicu sitnoga novca, i ako je lanjske godine iskovano srebrnog novca za 1 milijardu dinara, a pre toga je vladala inflacija niklenog novca.

Površni analitičar, a naročito onaj koji je bio za što veće iskivanje zvečećeg novca, jedva bi dočekao ovo stanje, da ga upotrebi kao dokaz protiv našeg tvrđenja da je jedna milijarda dinara srebrnog novca suvišna, Samo on to ničim ne bi dokazao. Mi stojimo nepromenjeno na gledištu, da je jedna milijardi dinara srebrnog movca pri cenama od 1932 godine suvišna. Ali kako se novac ne upofirebljava samo kao platežn5D sredstvo, već i kao sredstvo za očuvanje vrednosti, to bi nam protivnik mogao dobaciti, da je naša narodna privreda ipak apsorbovala celu sumu, ako ne za platežne ciljeve, ono radi tezauriranja.

Problemi sitnoga novca

Nama izgleda neverovatno da je tezauriran srebrn novac u većem obimu. Pedesetica ima još uvek mnogo u opticaju, i još uvek postoji žalba na pojavu. istih u masi pri plaćanju. Ako bi srebrn novac bio upotrebljivan za tezauriranje, onda bi za to prvenstveno bila upotrebljena pedesetica, pošto ona ima za 1|4 više srebra od desetice i dvadesetice (750/1000 prema 500/1000 desetica i dvadesetica). i

Iz ovoga se izvodi zaključak da izvesnih vrsta novca ima | suviše, a drugih malo. Niklenog novca ima svakako i suviše, jer se i danas najveći deo tog novca (oko 50 miliona dinara) nalazi u frezorima Narodne banke. Pedesetica, kao što rekosmo, ima još uvek mnogo u opticaju. U deseticama i dvadeseticama vlada ogromna oskudđica.

Žalba beogradskih banaka na oskudicu ovog novca nije

” opravdana, jer u trezorima Narodne banke ima oko 270 miliona

zvečećeg novca, Od čega će biti oko 130 miliona desetica i dvadesetica. Upravljači beogradskih banaka treba da se malo deranžiraju do Narodne banke radi nabave desetica i dvadesetica. Ali baš fa činjenica, da desetica i dvadđesetica nema dovoljno u opticaju, a da ima kod Narodne banke svega oko 130 miliona, dokaz je da je opficaj apsorbovao 320 miliona (jer ie ovih dveju vrsta novca iskovano svega 450 miliona), i đa bi