Narodno blagostanje

7, јули 1934.

ara smeli којег ће се продавати, рачуна се, 100.000 комада годишње.

· _ Друга интересантна реформа је смањење прихода за свако ново запослено лице у кућној послузи. Повећање послуге сматра се за социјално користан акт и хонорише се олакшањем пореза.

вечне НЕ ananas

Nemačka je donela nov zakon o Nemačka izgrađuje dalje svoj žitu, koji ni u koliko ne menja : žitni režim dosadanje uređenje žitnog tržišta na bazi čvrstih cena, već sadrži osnove Žitne politike u buаеро čiji |C glavni cilj samodovoljnost. Novi zakon se sastoji iz niza ovlašćenja za Ministra ishrane i poljoprivrede, koja će ovaj iskorišćavati prema ishodu domaće Žžetve i potrebam3 ishrane stanovništva. Pre svega, zakon predviđa da se za svaki . period mora {tačno ustanoviti količina hlebnih žita potrebnih za isbranu naroda. Zaim se taj ukupni zemaljski kontingent deli na proizvođače po srezovima, koji ga prodaju po čvrstim cenama, što znači da će se u buduće po ovim cenama prođavati samo ona pšenica i raž, koja je namenjena ljudskoj ishrani. Zatim se ministar ovlašćuje da može ustanoviti Ured za preuzimanje i prodaju hlebnih žita.

Ostala ovlašćenja odnose sa na razne mere, koje će biti preduzimane na slučaj rđavog ili povoljnog ishoda žetve. Tako se predviđa menjanje kvote izmeljavanja. Kad domaća žetva budđe nedovoljna ova će se povišavati, a u slučaju povoljne žetve snizavati. Zatim se ovlašćuje ministar da može naredbama određivati procenite mešanja pojedinih vrsta žita za izradu hleba i peciva. Ovim ovlašćenjem data je mogućnost da se nedostatak pšenice pokriva га.

Ove dve mere nisu nepoznate ni u dosadanjoj nemačkoj agrarnoj politici. Određivanje kvote izmeljavanja i mešanja роjedinih vrsta žita za izradu hleba i peciva — primenjuje se skoro od samoga početka agrarne krize. Međutim, дозадапје iskustvo je pokazalo da ove mere ni u jednoj prilici nisu bile dosledno primenjivane, te su imale vrlo malog uspeha. Da bi se to u buduće onemogućilo novi zakon o žitu za prekršaje naredaba, koje na osnovu njega bude izdao Ministar ishrane i рођорпугеде, predviđa vrlo stroge kazne i pruža mogućnost uvođenja najstrožije kontrole, koja bi se izvodila preko Ureda za kupovinu | i prodaju hlebnih žita.

Rad Ureda zamišljen je tako, da preko njega prođe sva količina hlebnih žita namenjena ljudskoj ishrani. Ured ne isključuje zadruge ni irgovinu, ali njihova kupovina i prodaja hlebnih žita. podleže njegovoj kontroli. Na osnovu utvrđenog 'ontingenta za ishranu u određenom periodu on vodi kontrolu nad njegovim iskorišćavanjem, kao i o tome da mlinovi i posrednici plaćaju proizvođaču normirane cene.

| Ovaj zakon pretstavlja završnu fazu u novoj organizaciji nemačkog žitnog tržišta. Pored hlebnih žita, on ovlašćuje Ministra ishrane i poljoprivrede da na isti način organizuje i tržište: ostalih. žitarica, a naročito stočne hrane u kojoj je Nemačka: najviše oskudna. Već sada se naglašava da će uređenje tržišta stočne hfame, s obzirom na težnju što većoj samodovoljnosti, doheti mnoge novine, jer treba da ima za posledicu s jedne strane preorijentaciju u poljoprivredi, a s druge promenu u načinu ishrane stoke.

„Na taj način, novi nemački žitni zakon pretstavlja osnovu та politiku zadovoljavanja potreba ishrane ljudstva i stoke onim što se ima kod kuće, čije je dosledno i potpuno sprovođenje obezbeđeno vrlo Пи zakonskim sankcijama.

== = S

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 439

Чехословачке радничке странНезапосленост у Чехосло- Ke СУ већ код девалвације вачкој и увођење четрде- чешке круне тражиле као сеточасовне радне недеље о протууслугу низ социалних __ O. .. . закона, као опорезовање раен о ионализације, забрану 'снижења надница, забрану обуставе погона, увођење избраних судова за регулисање сукоба у питању надница и четрде= сеточасовну радну недељу. Али оне су пристале на девалвацију и без противуслуга јер су дошли до убеђења, да је девалвација за њих кориснија него дефлација која би тангирала и радничке ПАДИНЕ Девалвација чешке круне није имала _ жељени ефекат, наиме побољшање коњунктуре у свима гранама привреде. 655 чињеница као и велики број незапослених утичу неповољно на радничке наднице. ·Радничке странке приказују проблем незапослености као најважнији привредни проблем, а сваку прилику искоришћују да би оствариле свој програм. Код питања увођења житног монопола радничке странке постигле су као противуслугу факултативно увођење четрдесеточасовне радне недеље од 15 јула о. г. Четрдесеточасовна радна недеља неће бити обавезна за све гране индустрије, као на пример ва увозну, која мора да је способна за конкуренцију на спољном тржишту. Али и у оним гранама индустрије где је уведен нови систем ићи ће паралелно и снижавање надница. Радници су првобитно тражили смањење радног врех мена на четрдесет сати уз недељну надницу за четрдесет= осам сати. Овај су захтев морали напустити. још пре 'ступања у преговоре са послодавцима, који нису хтели ни да чују за то. Радници ће дакле радити четрдесет сати недељно, и они који су досад радили четрдесетосам сати као-и новоупослени. Радничке наднице ће се одредити на основу досадашњих тарифних ставова за ефективно радно време.

Давање периодичног осуства радницима покушано је у рудокопима угља са доста добрим резултатима. И овај метод ће се задржати приликом сузбијања незапослености. У суштини је она мера расподељивање скраћеног Вино времена на исти број особа.

· Влада је засад препустила решење четрдесеточасовне радне недеље организацијама послодаваца и радника и задржала је право интервенције, ако ови не би. могли "доћи до споразума.

Начин четрдесеточасовне радне недеље није нов код решавања проблема незапослености, Рад треба да се расподели на већи број особа, а исто и укупна надница. Држава koja (се бори са финансијским тешкоћама не може да жртвује велике своте за потпомагање незапослених новцем, или непосредно јавним радовима. Број незапослених износио је у 1933 г. скоро двадесет пута толико колико 'у 1929 г. наиме 738 хиљ. према 38 хиљ. Државни издатци за потпомагање незапослених износили су у 1933 г. 850 мил. ч. к. према 22 мил. у 1929 г. У 1934 Tr. пао је број незапослених услед побољшања коњунктуре У неким гранама индустрије, а у задњим месецима услед CEзонског побољшања, тако да је број незапослених у јуну о, г. износио 743 хиљ. Увођењем четрдесеточасовне радне недеље мисли се, да ће се наћи посла за 30—50. хиљ. незапослених радника.

Према томе увођење четрдесеточасовне радне недеље неће бити најефикасније сретство за сузбијање _ незапослености, ачун Поштанске штедионице, Београд 51005.

Плива ЈА на TOR no 1 aio камати, Бил све о балкарске послове у земљи и парстранетј. Издаје сефове под закуп,

"Англомежословачка и "Прашка кредите Банка | ' – Фрилијал У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, |