Narodno blagostanje

21. јули 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 475

— Г. Валас, министар пољопривреде С. А. Д., изјавио је да ће у царинским преговорима бити првенствено жртвоване индустријске гране које су због досадашње царинске заштите уживале монополни положај. Извесне у-

' ступке мораће учинити и америчка пољопривреда, а произвођачима воћа и дувана омогућиће се увећање извоза. ·

— „југословенски Лојд“ доноси, да је у Смедеревској Паланци подигнута фабрика за израду текстилних машина. Ова је фабрика прва те врсте у држави, њен власник је Француз г. Х. Плежет.

— Нира је образовала отсек за рекламације, коме заинтересовани могу подносити жалбе, ако сматрају да су делатношћу Нире погођени.

— Грчка влада намерава да са 30% снизи на 25% преференцијал домаћој индустрији код државних набавака.

— У Паризу су успешно завршени преговори између европске и чиленске индустрије азота, те ће ускоро доћи до образовања међународног картела.

— Крајем прошле године у Бугарској је било 226 текстилних фабрика, које су уживале повластице на основу закона о унапређивању индустрије. Према извештају 214 предузећа, њихова продаја у земљи изнела је 2049.45 мил. лева, а извоз 1 мил. лева. У индустрији је упослено 17.065 радника.

— Пољска влада одредила је кредит од 4 мил. злота за подизање четири нове стругаре, те ће држава располагати са 39 стругара, чији је капацитет преко милион жубних метара годишње.

— Према обавештењима осечке трговачко-индустријске коморе опао је број индустријских картела у нашој земљи са 38 на 8.

TRGOVINSKA POLITIKA

— 20 о. м. ступио је на снагу нови трговински споразум са Турском, којим је прекинуто досадашње неуговорно стање. Закључен је на шест месеци са аутоматским продужењем и откавним роком од месец дана. Споразумом је обезбеђен поступак највећег повлашћења. С обзиром на режим контингентирања у Турској установљене су две листе наших производа, од којих једна садржи контигенте а друга артикле који се слободно увозе у Турску. Још је закључен клиришки споразум између новчаничних банака.

— Estonija је за Rusijom zaključila ugovor o izvOZU stoke. _

= Izvoz jabuka iz Sjedinjenih Američkih Država u poslednjoj kampanji (oktobar 1933 — maj 1934) bio j 6.044.000 sanduka.

— Letonija će pristupiti regulisanju uvoza i upotrebe si. rovina i u tu svrhu pozvala je sva preduzeća da dostave podatke o svojim potrebama.

— Bečka štampa podvlači, da će novi sporazum sa Italijom imati odlično dejstvo na austrijsku industriju, koja je počela već da dobija znatne porudžbine.

— Брчко ће и ове године имати за извоз око 2000 вагона шљива, а сезона ће почети почетком августа. Ква„итет овогодишњег рода биће врло добар.

— 10 о. м. ступио је на снагу споразум о клирингу између Бугарске и наше државе. На рачун бугарске Народне банке, који ће се водити у динарима, примаће се уплате које потичу од увезене робе, од полагања Бугарског посланства и конзулата и бугарских печалбара по овлашћењу, Министарства финансија.

— Чехословачка ће применити снижену царину од 15 ч. к. за 100 кг. бруто за југословенску свежу шљиву, пакозвану у сандуцима и кошарама, почевши од 20 јула до 31 октобра -0, -Р

— Немачка је снизила царину на увоз кромпира са 6'

на 2 марке по квинталу.

— Енглески увоз у првом семестру о. г. изнео је 362,2 милиона фунти, а извоз 189,7. Према истом раздобљу прошле године, увов је повећан за 418 а извоз за 144 милиона фунти.

— Немачки увоз у јуну о. г. изнео је 377 милиона марака, а извоз 338 милиона. У целом првом семестру 0. Г. увезено је за 2.302 милиона марака, а извезено за 2.086 милиона.

— Аустрија ће ове године имати за извоз 6000 вагона јабука.

SOCIJALNA POLITIKA

— Влада С. А. Д. одлучила је да образује фонд од 6,5 милијарди долара за помагање незапослених и за друге потпоре у току следећих 12 месеца.

— Поред радничких резолуција које смо донели у прошлом броју делегати радника донели су на скупштини радничких комора резолуцију у којој траже да се донесе правилник о примени закона о радњама, да инспекције рада контролишу ограничење радног времена, да се организују судови добрих људи. Даље траже уређење питања осигурања незапослених радника и социално осигурање болесних и осталих радника на најширој основи.

— Код Сузора је у месецу мају о. г. било осигурано 562,6 хиљада радника и намештеника, што је пораст према истом месецу прошле године за 343 хиљ. односно 6,5%, према 1932 г. за 6,1%. Прираст од јануара до маја 0. г. износи 78,4 хиљ. према 45,9 хиљ. у истом периоду прошле године. Највећи је пораст код уреда у Осеку (6.027), Бања Луци (4.627), Љубљани (3.710) и Тузли (3.479), а у постотцима у: Бања Луци за 29,02%; Тузли 28,87%; Сомбору 22,59% и Суботици 16,41%. Веће смањење показује уред у Скопљу (за 1750 или 5.74%) и „Меркур“ (за 600). Просечна обезбеђена надница је износила 22,19 дин, те је мања према истом месецу прошле године за 1,16 дин. Број чланова у вишим надничним разредима са надницом преко 24 дин. се смањио за 9.132, а порастао у нижим за 43.427. Највећи број је са зарадом од 8 до 24 дин. (263,3 хиљаде).

— Банска управа врбаске бановине забранила је грађевинарским предузећима да примају стране раднике.

NOVČARSTVO

— Retfiko je do. sada kupila prioritetskih akcija i udela od 7000 američkih banaka za 1.1 milijardu dolara, čime je država postala akcionar svih novčanih zavoda sa 50%.

— Privredna stagnacija i zahtev za devalviranjem novca u Belgiji izazvali su depresiju na efektnoj berzi. Kursevi akcija znatno su pali, naročito na ferminskom tržištu.

— Turska je reorganizovala Poljoprivrednu banku па зјеdećim osnovama: kapital je povišen na 100 mil. tur. funti; krediti će se davati samo za nabavku stoke i melioracione radove; banke će se i dalje baviti akcijom za podržavanje cena žita i raditi na izgrađivanju silosa; sadašnji dužnici imaju svoje obaveze platiti u roku od 15 godina sa kamatom 2%. Promenjen je i naziv banke u „Poljoprivredna banka republike.”

— Загребачка Градска штедионица поднела је надлежном министру на одобрење предлог, па коме би од 28 о. м. исплаћивала све старе улоге, који до 25 фебруара нису прелазили 25 хиљ. дин, као и текуће рачуне, који нису прелазили 50 хиљ. дин.

— Емисиона делатност у Сједињеним Америчким државама у јуну прилично је оживела. Емитовано је 305.5 мил, дол. У првој половини ове године укупна сума свих емисија била је 1020 мил, дол. према 5165 мил. дол. у