Narodno blagostanje

Страна 470

njihovih preduzeća, a ovi će davati pojedinim firmama samo za proizvode, koje žele da izvoze.

Povlastice iste vrste Austrija je priznala sledećim talijanskim proizvodima: pirinču, južnom voću, voću, klokočici, povrću, konzervama, vinu, siru, a od industrijskih proizvoda automobilima, različitim proizvodima tekstilne i hemijske industrije, svili, veštačkoj svili, šeširima i proizvodima od stakla.

Javni preferencijalni ugovor sadrži tri liste. Prvom ве шћутđuju snižene carine na sledeće proizvode: klokočika 40 zl. kruna na 100 kg., pirmač 1, cveće za ukrase (sveže) od 1 novembra do 15 aprila 20, liker maraskin 100, esencija od višanja 150, specijalni sir 30 zl. kruna. U listi b obe vlade se odriču carina utvrđenih u prvobitnom frgovinskom ugovoru i to na sledeće proizvode: luk i beli luk kod uvoza u Austriju, bakar u pločama, bakarni bleh, oruđa i izrade od drveta, viks i kremovi za kožu kod uvoza u Italiju. Lista c nabraja niz proizvoda, čiji uvoz u Italiju uživa preferencijale, koji se kreću između 10. i 50%. Za najvažnije proizvode mprelerenocijali i kontingenti izgledaju ovako (procenat se odnosi na visinu preferencijala, a drugi broj na kontingent u 'vintalima): Glikoza 25% — 300; kamgari 50% — 400; vunena ikanina 50% — 200; livene Каде 20% 500; brave 20% — 500; mašine alatljike 30% — 1000; mašine i aparati za grejanje, hlađenje, destiaciju itd. 20% —Č 1500; јен 10% — 800; kružne testere 18% — 500; oruđa za ume+nos: i zanate 20% — 700; keramičke ploče 20% — 500; prazne sijalice 30% — 1000; azbesini karton 20% — 300; staklo i

emalj u tečnom stanju 80% — 300; grafit slobodno — 8000; drvena kaša 50% — 2000; drvena vuna 50% — 800; cinkvajs 50% — 700; farbe i dr. ža emalj 50% —. 800; firnajs i ema!j

· 20% — 500; papitmi džakovi 20% — 250; cigarete i duvan 30% — 300. Zatim dolazi niz ИЕ оК proizvoda, koji uživaju preterencijale, ali Čiji uvoz nije kontingentiran.

Ugovor o iskorišćavanju tršćanskog pristaništa predv đa sledeće: austrijski proizvodi, koji se izvoze preko Trsta, biće ravnopravno trebrani sa talijanskim; Italija dozvoliava Austriji da iskorišćava, pristanište sa brodovima vlastite zastave i daje joj poseban kej; zatim se dozvoljava niz povlastica. za iskoyri-

šćavanje skladišta, slobodne zone, u manipulacijamia i specijal nim tarifama; predviđa osn;vanje austrijske carinske екзрогture itd.

Objavljeni ugovori stupili su na snagu 15 jula. Oni potvirđuju naše gledište, da je Austrija uspela da dobije znae nove konces je od Malije i da je carinska unija između Italije, Austrije t Mađarske svršen fakat.

EKIPU aa ННВ ЕНЕН Дуготрајна привредна депреОфанзива туберкулозе као бија, између осталога, има последица привредне де- за последицу и погоршање пресије народног здравља. Стално опа= дање куповне моћи, нарочито код економски слабијих слојева, изазвало је и смањивање издатака на чување и одржавање здравља. Ово је нарочито погодило раднике, 0 чему сведочи низ врло интересантних података изнетих у најновијем броју „Радничке заштите“, који је посвећен туберкулози. n Оболења од туберкулозе код осигураних радника стално су у порасту. 1926 од свих осигураних чланова боловало је од ове 3.16%, 1927 год. 348%, 1930 год. 3.40%, 1931 год. 4.19%. У периоду 1926—31 год. пораст свих 06олења, сем туберкулозе, код осигураних радника био је 18.3%, а само од туберкулозе 32. 5%. Нарочито пада у очи велики o оболења у годинама депресије, што је последица опадања радничких надница, погоршања услова рада и смањења исхране. Само за једну годину, у 1931 према 1930, број оболелих од туберкулове повећао се за нешто више од 23%. На основу овога, с обзиром да се смањење

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 30

надница и погоршање радних услова наставило и у 1932 и' 1933, може се претпоставити да број оболелих од туберкулозе износи данас преко 50%. ia

У 1931 год. било је 5.563.425 дана боловања са пот-.

пором, од чега на боловања од туберкулозе отпада 1.280.432 дана или 23%. Дакле, скоро четвртина свега боловања отпада на туберкулозу; У истој години код бечке Болесничке благајне број дана боловања био је 4.695.541, а од тога је на боловање од туберкулозе отпадало 679:395 или 14.4%. Број дана боловања од туберкулозе стално је у порасту и на 100 осигураних чланова било је: 1926 год. 128, 1921 год. МА, 1930 год. 159, 1931 год. 210 дана. Сада се број дана Подокана. према 1926 год. више него удвостручио. | Из података о раширености туберкулозе видимо да је она нарочито захватила женску и младу радну снагу. Највећи проценат оболења констатује се у групи од 23—27 година старости (527 на 1000 осигураних радника). Код осталих група, у којима је туберкулоза знатно раширена, оболења на 1000 осигураника износе: 16—17 год. 304, 18—22 год. 4714, 28—32 год. 457, 33—37 год. 43.5, 38—42 BOJT. 377 | Са порастом оболења од туберкулозе расла је и смртност. На 1000 осигураних чланова умрло је: 1926 год. 2.20, 1927 год. 2.56, 1930 год. 2.60, 1931 год. 291. У периоду 1926—31 пораст смртности од туберкулозе износи нешто више од 32%.

Privredno življenje, koje је počelo u novembru prošle godine, poslednjih meseci prilično se изрото, а јипзка 5ганоћка ро'kazuje čak i opadanje. Ovaj preokret nije došao neočekivano, naprotiv nastupio. |e nešto kasnije, jer sezonsko popuštanje normalno je trebalo da se javi već u maju mesecu. U očekivanju novih štrajkova i povećanja ceni vršene su velike porudžbine što je imalo za posledicu porast proizvodnje. Ali i pored toga pojedine industrijske grane počele su da se žale na smanjenje prometa. Automobilska industrija bila je prinuđena da smanji cene, koje je pre kratkag vremena povećala; industrija svile morala je da obustavi proizvodnju za nedelju dana; pamučna industrija je od 4 juna ла 12 педеlja reducirala mašinski rad za 25%. Industrija vešlačke svile smanjila je znatno cene svojih proizvoda itd.

Da li će sadanje opadanje biti u granicama normalnov sezonskov ili neće zavisi uglavnom od buduće vladine politike. Jer kao i prošle godine, i ovoga puta država je jedini nos:lac poleta i to pomoću finansiranja poljoprivrede i javnih radova. Dejstvo ove politike prenelo se na industriju proizvodnih sre{stava i to prvo na automobilsku industriju, a sa ove na sve one grane, koje rade za ovu. Ceo polet razvijao se i ovoga puta istovetno kao i u prošloi godini. Njegov utcaj nije uopšte došao do izražaja u sferi privatne privrede, kao što su bilansi banaka i statistka emisione delatnosti. Jedino se osetio. u porasti potrošnje poirošnih dobara kao n.pr. pamuka, vune, svile itd. Tek potom došao je red na industriju proizvodnih sretstava. Pošto je prva u međuvremenu izgubila sve ono što |e dobila u vreme poleta, a druga samo malo opala, to se ovoga puta Dokazuje ravnomerniji razvitak, koji ima za posledic:i prilagođaуапје Карастеса industrije potrošnih i proizvodnih dobara. Naročuti značaj poljoprivrede za oživljenje konjunkture ogledao se u porastu obrta životnim namipmicama u frgovini na malo, U porasiu uposlenosti i prometa industrije polioprivrednih proizvodnih srets:ava i veštačkih đubriva. Politka stvaranja posla više je utcala na oživlienje industrije gvožđa, čelika i mašina, nego li na industriju potrošnih dobara, јег је porast realne nad-

Oživljenje konjun&fture pomoća državnih dugova и Americi

ПЕРУА гара СВЕТИ -