Narodno blagostanje
25. август 1934.
В. Бајкић и В. Миленковић
НАШ СЕЉАК
НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 541
НА ПРАГУ НОВЕ ЖИТНЕ КАМПАЊЕ
1 Наш сељак малаксава са полификом рестрикције понуде, 1! Какви су излледи за цене у овој одини "111 Још један узрок слабој Шенденцији жиша код нас, ТУ Шша да се ради 2
1 Наш сељак малаксава са политиком рестрикци е |) понуде
Већ пет година ми се боримо са проблемом цене пшенице. У тој борби прошла кампања претставља један изузетак о чему смо писали у чланку „Зелени картел" (бр. 26). Сељак је уложио надчовечански напор и, ограничавајући понуду, успео да кроз цело време одржи цену изнад светског паритета. У немогућности да се редуцира производ“ ња ограничење понуде био је једини начин за подизање и одржавање цене. |
_ Нама је импоновао начин на који је наше сељаштво извело ту политику рестрикције понуде и тиме одржало цене у земљи за 20—30 динара над извозним паритетом. Али се, као што се то види из наших извештаја са робних тржишта, цео тај систем одједном срушио. Са свију страна јављају да је “сељак изгубио владу над понудом и да се роба појављује на пијаци у великим количинама слично
лавини са планина. Дешава се иста појава као по-
сле ступања на снагу житног режима.
Сви су се покушаји ограничења понуде ради одржавања цена срушили после краћег или дужег времена. То је сасвим природно, јер су они водили нагомилавању залиха, а оне не могу ићи у бесконачност. Под њима се срушио и Канадски задружни систем и американски Федерал фарм борд, а у тим је земљама много већа била могућност одржавања резерви но код нас. Ова му година истина неће донети велике вишкове, али зато је на помолу необично обимна жетва кукуруза. Сву ту робу не може сељак носити на својим леђима; та је роба његова куповна снага, наравно пошто је пусти у
оптицај. МИ како после кампање скадирају обавезе
сељачке према држави и према појединцима и како се нагомилавају његове личне потребе, у толико пре што се он целе прошле кампање уздржавао и "од трошења и од одговарања обавезама, то је дошао један моменат кад су потребна сељаку обилна платежна средства. И он је дошао на тржиште с _ робом. Ево како су се развијале цене почев од прелаза из прошле кампање у данашњу: до краја марта цене су се кретале између 90 до 108 дин:; у мају почиње пораст и цене иду до 110—140; у јуну наступа мала реакција па се цене крећу између 105 и-130; у јулу и у првој половини августа, " када се-појавила нова роба, цене почињу да па: дају. Као што видимо, сељаку: се не може уштедити горка чаша да непродате залихе из прошле кампање и вишак овогодишње жетве прода по нижој цени. j
П Какви су изгледи за цене у овој кампањи Истина, ми то нисмо очекивали. Жетва је то-
= : } _лико подбацила у целом свету да се је природно очекивало повећање цена. Над ценама пшенице ви-
сио је Дамаклов мач огромних залиха у прекоокеанским земљама, али се с друге стране претпостављало и претпоставља да ће знатним смањењем и евентуалним ишчезнућем тих залиха цене морати ипак да скоче. Цене су за последње 3 године биле тако ниске због огромних залиха за које се унапред знало да не могу до века опстати у стовариштима. -
Принос пшенице у Сједињеним Америчким Државама цени се на 480 мил. бушела према 516 У прошлој години и 581 просека у периоду 1928—32. Залихе на дан 1 августа износиле су 265 мил. буш. што укупно износи 745. Годишња потреба у нормалним временима за исхрану становништва, сетву и индустријске потребе износи 550 мил. буш. Према томе, остаје вишак од 195. Али, како ће ове године принос кукуруза подбацити за 40%, а овса за 60%, то ће се добар део пшенице морати употребити као сточна храна. Претпоставља се да ће то редуцирати залихе за више од 100 мил. бушела. Према томе, Американцима би остало за пренос у нову кампању 80—90 мил. буш., док за нормална времена ова количина износи 125. Из тога излази да се Америка ове године неће појавити на светско тржиште са извозом и да ће пи. тање наших залиха бити ликвидирано. _ o
У сличном положају се налази и Канада, Haiвећа извозница света. Њена жетва се цени на 268 мил. буш. према 405 просечног приноса. Садашње залихе износе 205 мил. буш. што са приносом чини 473 мил. Властита потрошња Канаде износи око: 110: мил. буш., те ће за извоз преостати 368. По Лондонском споразуму извозна њена квота за текућу кампању износи 265 мил. буш. Под претпоставком да се извоз Канаде обави у. границама одређене квоте, то би значило да за пренос у наредну кампању остане испод 100 мил. бушела. Али, пошто ће овогодишња жетва у свету бити недовољна за подмирење потреба, то се са правом претпоставља да ће Канада у текућој кампањи моћи прилично да повећа.свој извоз. То значи да ће и Канада ове године знатно редуцирати своју преносну залиху и приближити је нормалној, која износи 45 мил. бушела. Нека би ова, најзад, износила и који десетак милиона више, то ће. још увек према овогодишњој и онима ранијих година. претстављати количину скоро без утицаја на цене.. 0 Е
Односно жетве у земљама јужне хемисфере засада је још тешко говорити, али се зна да је суша и у овима учинила приличне штете. Сем тога; залихе Аргентине и Аустралије су врло мале пошто је прва последњих месеци јако. форсирала продају, а друга стално извози у Енглеску користећи - се преференцијалом.
Међународни пољопривредни институт У