Narodno blagostanje
Страна 550 НАРОДНО novih 5 godina za Sve 25 godišnje zajmove zakljiučene između 9 maja 1927 i 31 marta 1931 godine. Ovo ne važi za dužnike Čiji su zajmovi već produžavani. A po zajmovima s rokom od 12—15 godina produžava se rok isplate na 25 godina od dana rešenja zajma. Pa i po menično-hipotekarnim zajmovima produžava Sč rok od 5 na 10 godina što pretstavlja odista veliku koncesiju. | najzad omogućeno je dužnicima ukapitalisavanje neplaćenih kamata, ako iznos neplaćenih anuiteta ne prelazi 20% od prvobitne sume zaduženja i ako iznos ukapitalisanog duga ne prelazi iznos prvobitnog zajma.
Ako dužnik, koji se koristio ovim olakšicama, ne plati dva uzastopna anuiteta, banka će bez ikakvog odlaganja izložiti zalogu javnoj prodaji.
| Kao inicijatori akcije za olakšanje položaja dužnika Državne Hipotekarne banke konstatujemo bez rezerve, da je ovom trećom serijom mera Državna Hipotekarna banka izišla u susret svojim dužnicima u mnogo YećoOj meri, no što bi se to od nje moglo očekivati. Ona plaća sama svojim poveriocima na strani, a to je skoro milijarda dinara, veću kamatu no što je ona, koju je ona odobrila svojim dužnicima. To je žrtva na koju ne sme da pristane ni jedno tekovinsko poduzeće, a da ne ugrozi SVOJU egzistenciju. To je mogla da uradi Državna Hipotekarna banka samo zato što nije tfekovinsko preduzeće, već opšte korisna usta-
БЛАГОСРАЊЕ Бр, 35
nova. Državna Hipotekarna banka je mogla to da učini iz još
jednog razloga, naime, zbog svog sjajnog statusa poslednjih godina. Iz analize bilansa Državne Hipotekarne banke u broju 34 „Narodnog Blagostanja” vidi se sistematska integracija Državne hipotekarne banke, njezino jačanja · dana u dan. Zahvaljujući toj okolnosti WO а banka će moći da iziđe iz ove situacije bez znatnijeg smanjenja svog prihoda; ona će moći naime da iz novih sredstava, koja joj pritiču; smanji znatnije svoje dugoročne i skupe dugove. To treba da sada bude glavni ćilj Državne hipotekarne banke i nadzorne vlasti. | Uzgred da napomenemo da ovim olakšicama nisu obuhva–
_Ćeni dužnici posle 31 marta 1031 godine iz razloga, 5:0 Su от zidali već u punoj krizi. Za njih nije više nikako tajna bila, da se položaj kućevlasnika može usled hiperprodukcije i дећасцје znatno da pogorša. U 1931 godini mi smo imali već hiperprodukciju stanbenih i poslovnih prostorija u Beogradu. Ko je po tim auspicijama zidao, taj nema prava ni na kakvu pomoć. Jer na kraju krajeva mi još ž vimo u režimu kapitalizma, gde je celokupan privredni život zasnovan na privatnoj inicijativi i odgovornosti preduzetnika za donesene odluke. Ovim je stupila na snagu peta mera iz portfelja Kraljevske vlade za suzbijanje privredne depresije.
m m II
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Изузевши о извесне флуктуаСлабљење позиције ције код немачке марке, главне светске девизе пока-
златнога блокар зују велику стабилност за
последњих 6 месеци. Та је ера стабилитета инаугурисана утврђивањем вредности долара на 59,06 његове првобитне вредноста. Површно посматрано долар чини утисак потпуно златне валуте пошто се врши у великом обиму примање и издавање злата по горе утврђеној стопи. Али исто тако је ноторно да постоје јаке струје које раде на искоришћавању осталих инфлаторних резерви у Америци и на стварању нових. А одлука по свим тим питањима лежи искључиво у рукама Рузвелта. И даље има се утисак да је претседник све нерасположенији према 'инфлаторним манипулацијама. У moj оријентацији · Рузвелтовој није ништа измењено законом о национализацији сребра, као што смо то подвукли у прошлом броју. Као доказ за то служи енергична интервенција американског Министарства финансија против једног великог атака на долар приликом доношења закона о национализицији сребра. Секретар за финансије Моргентау изрично је изјавио, да од великих могућности инфлације неће бити чињена никаква употреба, сем највише до 200 милиона долара нових новчаница. При томе је он упозорио јавност на чињеницу да се у септембру има да изврши упис новог зајма од 1,75 милијарди долара и да је сасвим природно, да се то може успешно извести само са стабилним доларом. Нарочито је успокојавајућа чињеница укидање забране извоза капитала и као последица тога експедиција злата из Америке и за рачун приватних. Америка има активан трговински биланс и то је узрок чврсте тенденције долара, тако да би девизни курсеви падали, да није истовремено Америка почела да купује сребро у иностранству. Кад је шпекулација пре кратког времена успела да за дан два поколеба долар и фунта је пошла за њим али је пресечена такође енергичном интервенцијом девизног фонда,
Покриће француског и швајцарског франка и прилив злата у Француску и Швајцарску чине те две валуте за сада неприкосновеним. Али је велико питање, шта би било са валутама златнога блока, ако би и даље били депресирани долар и фунта. Са гледишта извоза дефлациона политика тих земаља постала би несносна тако да би неизбежно почела да јача струја за девалвацијом тих валута. У ствари већ постоје у извесним земљама златнога блока фактори, који се боре за девалвацију њихових валута. Бивши Министар Рено у Француској води упорну борбу против дефлације, а најновијим законодавством у Белгији о финансирању замрзнутих индустријских кредита такође је дат један облик инфлације. Политички ти су фактори за сада и сувише слаби, али психолошки они нису остали без дејства. На Лондонском тржишту злато је достигло до ·сада највећу цену, нарочито је велики скок према француском франку, јер се нарочито франак нуди за злате. То се у "стручној штампи сматра као бекство из франка. Акције златних рудника достигле су нечувену висину. Није искључена могућ= ност да Рузвелт покуша поново атак против златнога блока, ако га на то окураже ови догађаји. Иначе за девизно тржиште великих држава може се рећи за сада: на западу ничег НОБОГ.
Naš trgovinski bilans sa Grčkom bio je za poslednjih sedam godina stalno aktivan, ali stalno орада (за 215 ти. ап. и 1931 2. i 108 mil. din. u 1932 na 94
mil. din. u 1933 g.). U prvom polgođu o. 8. iznosio je naš izvozni višak 31 mil. din. prema 30 mil. din. u istom periodu prošle godine. | ~
1
Šta može očekivati naš izvoz
a Grčku od novog sporazuma sa Grčkom
Za naše frgovinske odnose sa Grčkom bilo je od velikog značaja zaključenje trgovinskog ugovora #4 2 novembra 1927. U ovoj godini postigli smo rekordni izvozni višak od 517. il din., koji se doduše u idućoj 1028 g. smanjio na 435. mi ali u 1929 g. opet popeo na 511 mil. din. Smanjenom ižv0znom