Narodno blagostanje
Страна 630
Ма potpore. је: отрадајо 71,93% od prihoda, a. 29, 1 пара
нозкоуе, догасјје, Катаје На. 5 | Dug poslodavaca. za neisplaćene doprinose iznosi 175,23
mil, din, od čega: otpada na državu i opštine-oko 30 mil. din: i manji je od onog: u: 1932. g. svega”za 300 hiljada din. Dug
Ureda. Suzoru je iznosio 35 mil: On Ме se SMO za 5 mil. dinara. | = МУ i ;
Od raspoložive imnovine' Suzora. а ааГ se u novčanim ратна oko 70- пи dinara, 'u "hartijama od vrednosti око
10: mil. i: nepokretnostima oko 208 mil. dinara. U izveštaju se. ističe da će usled sniženja 'kamafne stope. ova grana Ppretrpeti
gubitke od 1,5 mil. din. | nagovešteno da зе кај gubitak mora
nadoknaditi pa možda i povećanjem doprinosa. Dalje je ртед-_
:oženo da se u buduće taspoloživa. gotovina, ulaže: 25% u harfije od vrednosti; 35% u dugoroči zajmove opština. i banovina,
25% и privilegovane novčane zavode, a ostatak u nepokret- -
nosti.
I pored skupe. Suzorove administracije i posve rđavo plasirani fondovi su uzrok. današnjem teškom stanju. U celome svetu ustanove za socijalno osiguranje veći део svojih gotovina plasiraju u državne hartije, od vrednost, a manji u nricpokretnosti. I to je još najgore bilo, . što. je kod nas izvedena najdublja деНасја. |
- JU izveštaju Suzora se. ništa ne:govori' кока ви izgubile njegove zgrade od vrednosti usled деНасце; зуакако пајтапје za 30—40%, a po pravilima. bilansiranja. treba nepokretnosti u bilansima. iznefi- ne po ceni koštanja kad su zidane, već po
ćanašnjim. Ako bi se tako vodilo-'dobio bi se nov gubitak
naimanje od 60 mil. dinara, a:on se već danas pojavljuje, kod ranije pomenutog. gubitka od 5 O та' · koliko. su ı podbacili prihodi od nepokretnosti. ~
Isto tako ne iznosi se nigde” li od uloga u. bankama ima zamrznutih i koliko.
Ovakvo stanje u Suzoru пива ва ne:zbežnu posledicu rušenje njegovog monopola osiguranja i otvaranje puta novim zdravijim ODU | _
== У броју 30 'од 25 јула писали GMO O удару нашој дрвној индустрији, који јој је нанет давањем „великих преференцијала Аустрији од стране Италије и повишењем царина, После тога између наше државе и Италије поведени су преговори, али је ова "одбила да на-
Тук на лук
шем дрву призна ма какве повластице. Затим је наша дрвна“ индустрија иступила из "Тршћанског споразума, којим су: биле одређене извозне квоте земаља заинтересованих у из-.
возу дрва у Италију, регулисано питање одржавања цена и предвиђено, да се у свима "земљама . извозницама. створе
одговарајуће организације, које he контролисати и регули-.
савати извоз у Италију. Италијански. увоз Тршћанским споразумом био је овако подељен на. поједине земље: Аустрија 43.5%, Југославија 30%; Русија 18%, Румунија 8.5%, | Нове талијанске царине ступиле су на снагу 1 маја, До маја месеца наш извоз "дрва у Италију знатно је премашио „прошлогодишњи у истом“ периоду: За: прва четири
месеца Шипад је. извезао у Јужну Италију 40.870 '"куб. мет.“ јелове грађе према 20.184 куб; мет; у:1933. И извоз Ји |
Дравске бановине у северну и средњу Италију порастао је
у овом периоду. Знатно повећање увоза је последица повећане тражње уочи ступања на снагу нових царина. После“
повећање царина. настала је нова сигуација "на талијанском тржишту. Целокупни увоз наредних. "месеци је прилично смањен. Цене се нису повећале за износ-нове царине; Наш
извоз у средњу и северну Италију; . куда долази аустријско дрво, опао је у мају,. јуну- и. 1 38 O Do 1933. · zemalja najgore su | prošle
__HAPOJIHO БЛАГОСТАЊ АЊЕ
o bo
| Opadanje svetske. trgovine | Љ
"HU 1- Sirovina · jače pogodeme |
8, снају Јужну Италију (куда одлази босанско дрво) показивао јем даље повећање. „Извоз ПН У а месецима био је 39. 35.790 у прошлој год ia. IL зало' се да аустријски преференцијал није имао никаквог дејства на овим тржиштима. У првом полгођу Италија је јувезла' сировог, тесаног и стру-. ганог' дрвета 646.836: roga” према 611. 220 y 1633. Ilonehame. износи 35.607. това wJM"5.7%" na OrHaa Ha Аустрију и Југославију. Увоз ua Аустрије повећао се са 170.364 на 178. 426 тона или 4:7%, а: из Југославије са 233.982 на 267. 670' тона | или, за 14.5%. Увоз. из“ Румуније семањио се са 27167 на 13. 382 тоне, а из: | остад Је _ OM (0 О | према. 103. 745 Toa)... : :
„Овакав“ развој талијанског увоза није "могао задово- | љити Аустрију, која-је очекивала велике користи“ од нових царина: и рачунала за: сигурно: да ћ6 својим извозом моћи продрети и на тржишта Јужне "Италије. Испало је, међутим, обратно, Аустрија је почела да осећа све већу потребу одржања и. примене: Тршћанског: споразума. Њеном иницијативом Међународни комитет за дрво (СЛВ.) сазвао је крајем овог месеца у Грацу конференцију делегата земаља извозница дрва у Италију, која се позабавила питањем даље судбине Гршћанског споразума. Наша организација дрвне индустрије није званично учествовала на овој конференцији, већ само делегати словеначких индустријалаца. На конференцији је одлучено да се утиче на Југославију да приђе споразуму, чиме би се омогућило одржавање цена, које су ове године такође пале. То потврђују и подаци талијанског _ увоза по вредности. Док се увоз по количини повећао за 5.7%, дотле је по вредности остао скоро непромењен. Вред-
ност аустријског извоза остала је такође непромењена (26.8
мил. лира према 26.7), док се она нашег извоза повећала са 50.7 на 53.9 мил. лира или за нешто више од 6%. Знатно веће повећање нашег извоза по количини него ли по вредности био је разлог тврђењу, да је наша дрвна индустрија
„побољшала своју позицију по количини на талијанском тр-
жишту благодарећи демпинг ценама. Из тога разлога Аустрија настоји да пошто пото склони нашу дрвну индустрију за Тршћански споразум. Она је обећала да ће при октобарским преговорима између Италије и наше земље о преференцијалу за дрво утицати да нам се признају извесне повластице но с тим, да се у Југославији до ! октобра установи извозна организација и донесе уредба о контроли извоза дрвета. Сем тога, она је вољна. ода нашем извозу. призна и веће учешће на талијанском. тржишту, | · Све док Италија. даје једнострани преференцијал ay-
"стријском дрву ми не видимо разлог зашто би наша дрвна
индустрија приступила“ Тршћанском споразуму. Дотле за нашу дрвну индустрију постоје: две могућности: · сили да-не -
'извози или да извози са. губитком. Ни. у једном ни у. другом ~ » „случају. није вам потребан. викакав споразум, Утолико пре што је примање | овога, кскопчано са, стварањем нове скупо-.
цене организације. и. ca новим „оптерећењем индустрије.
| pHifi; ~–—wD отиска naroda objavilo је svO-
JU publikaciju „Opšti pogled na "svetski rgovinu za 19332 ои,
Ма koje možemo videti i prome-
| ашапаја.
_ privredne" depresije.
bo са 1929 о 14. 19386. ода“ 650 'Najjače su
do 72%.)."Znači, da su" ze
које“ su ·nasfupile u toku i
огодепе južno-ame- : _ "пске: а gde Sal pad kreće” od 08. do 8590, Zatim. O an ~ kolonijalne (od::65 'do' 73%) 1 о: