Narodno blagostanje

20. октобар 1934.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА По

|— Увоз вина и ликера без“ ограничења. у Сједињене Америчке Државе дозвољен је до краја године.

— Између Аустрије и Мађарске воде се преговори о увозу веће количине вина.

— Између Аустрије и Мађарске опет се воде преговори ради успостављања предвиђеног односа 1:15 у ме ђусобној трговинској размени.

— Џктија је роујазиса па цуох ојоушћ ејектгода, роšto se one u dovoljnoj količini izrađuju u zemlji — · prema. obaveštenjima Ministarstva trgovine i industrije.

Ју септембру Чехословачка је увезла 11.550 ком. свиња према 9053 у истом месецу прошле године, У увозу су учествовале следеће земље (цифре у загради односе се на септембар 1933): Румунија 4765 (3080), Мађарска 3303 (106), Југославија 1702 (5116) и Холандија 443 (29).

— Немачка је за 13 октобар наредне године отказала трговински уговор са“ Сједињеним Америчким Државама, који је био закључен 14 октобра 1925, те тиме нестаје и последњег уговора са отказним роком од годину дана.

— Пре годину дана између Немачке и Румуније закључен је компензациони уговор у висини 800 мил. леја чије је извођење поверено И. Г. Фарбениндустрији. Од овога уговора извршено је до сада компензирање за 690 мил. леја. Пошто постоји немогућност да се и остатак компензира обостраном разменом, то је Немачка предложила да се на место двостраног створи триангуларни уговор.

— Између Пољске и Немачке закључен је компензациони уговор у вредности. од 22 мил. злота. Немачка ће увести из Пољске дрво, бутер, шпирт, живину и друге пољопривредне производе у замену за индустријске производе. |

— Од 1929 г. до 1930 г. увоз већег броја важнијих сировина у Немачкој је остао непромењен или је пад мали, али је насупрот томе извоз одговарајућих готових производа опао у огромној мери, као што видимо из следећих података. Увоз сировог памука је износио (у хиљ. тона) 1929 г. 477, а 1933 г. 473; вуне 205 и 198; сирове коже 127 и 135; каучука 59 и 60; дрва за грађу 2.534 и 2.472; сировог бакра 900 и 648; а извоз (у хиљ. тона): вуненог предива 12,2 и 5,6; вунених тканина 25,5 и 11,4; памучног предива 11,7 и 5,7; памучних тканина 36,8 и 13,8; коже 22,8 И 12,1; производа од каучука 22,5 и 13,9; хартије 599 и 322; производа од гвожђа 4.753 и 1.733; и производа од бакра 102 и 16.

— Posle zaključenog Otavskog sporazuma u engleskoj spoljnoj trgovini je porastao udeo njenih dominiona i kolonija i to uvoza sa 28,7% u 1931 g. na 36,9% u 1933 g., a izvoz sa 43,7% na 44,5%.

— Nemačka dolazi u red evropskih industrijskih zemalja, čija je spolina trgovina u toku privredne depresije najjače pogođena. Njen uvoz je opao od 1929 do 1933 g. po koičini za 31,1%,.a po vrednosti za 68,7% (sa 13,45 mil. maraka na 4,2 miliona maraka). Izvoz je opao u većoj meri i po količini za 44,2%, a po vrednosti za 63,9 (sa 13,48 mil. m. na 4,87 mil.). Trgovinski bilans je 1929 g. bio aktivan za 35 mil. т., а 1933 za 667 miliona.

— Japanski izvoz robe od veštačke svie se od 1929 do 1933 g. učetverostručio i NO “udeo u indiskom uvozu је роrastao sa 16,2% па 65,8%. | о Halija je 1929 2. uvezla predmeta ishrane za 4933. ЛЕ lira, 4 izvezla za 3935 mil., te"je bila u deficitu za 998 mil., 1033 g. 1140 mi i 1968 mil., te je bila u suficitu za 828 |

_ ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 683

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Београдска радничка комора је у априлу O. Tr. провела анкету о надницама у 20 већих градова са њене територије. Обухваћено је 11.904 предузећа са 21.621 радника и 5.731 ученика, Просечна надница је износила код абаџијских радника 20 дин. браварских 23, грађевинских 22, казанџијских 19,8, канцеларијских 34,33, ковачких 18,34, кројачких 25,42, лимарских 21,65, месар. 17,5, монопол. 23,65, обућар. 18,88, опанчарских 18,27 пекар. 15,56, столарских 23,33, текстилних 19,4, терзијских 16,61, трговачких 22,3, угоститељских 18,28, и графичких ПН 31,87. Најнижа је надница код пекарских радника (15,56 дин.), а највећа код канцеларијских (34,33 д.). Гро надница се креће испод 23 динара. Нешто мало су веће зараде код рада на парче. Известан број радника, махом млађих, добивао је месечну плату, која се кретала од 365 до 600 динара. Радни дан је био 10—12 часова, а негде се пео чак и до 18 часова, изузимајући известан број индустријских предузећа, где је нормално радно време.

— „Beogradske opštinske novme” počele su objavljivati istraživanja g. g. d-ra Aleksandra Petrovića i d-ra Maria Selema o ishrani beogradskog radništva, koja su oni vršili putem vođenja detaljnih pribeležaka o većem broju radničkih porodica. Porodica jednog berberskog radnika, koja se sastoji od tri člana (jedno malo dete) imala je mesečne prihode oko 950 dinara (700 din. plata i ostalo „bakšiš), od toga je u toku jula o. g. izdato za hranu 456 din. ili 15,20 din. dnevno (po članu 5,06 din.), za stan (jedna mala soba) 160 din., na štednu knjižicu se ulaže po 100 din., a 234 dinara ostaje za odelo i ostale troškove. Polovinu dana u mesecu nije bilo mesa u jelovniku. Porod:ca zidarskog radnika od 4 člana od kojih 2 dece izdala je za hranu 613 dinara ili 23 din. dnevno (po članu 5.75 din.). Za stan pla=ćaju 400 din., a ukupni njeni prihodi iznose oko 980 dinara itd.

— Naši gradovi troše na socijalnu politiku prosečno 2,7% (od 2—6%) od svojih budžet. prihoda, a čehoslovački 6—157ec a ima slučajeva i 18%, — prema podacima „Opštinskih novina”.

— Индекс осигураних код Сувора (1928 = 100) aносио је у августу o. г. 98,2 према 92,1 у истом месецу прошле године, и 85,6 у јануару 0. г. те је порастао за 6 и 12,6 поена, а за првих седам месеци о. г. био је 94,03

према 90,1 у 1933 г.

— Према подацима Сузора у прошлој години боловало. је 202.719 осигураних чланова, од чега 159.840 мушких. На 100 осигураних отпадало је 38,9! оболелих (мушких 39,59 и женских 37,05). Потпоре је примало 2%, и то најмање код Бањалучког уреда (1,56%), и највише код љубљанског (2,4%).

— Код Сузора се воде 24 групе болести. Највећи број оболења је од туберкулозе, са 23% свих дана боловава, затим озледа (11%), осталих | заразних – болести (10%), органа за варење (9%), реуматизма и срца (6%). Од 2186 умрлих чланова, 46% отпадају на туберкулозне болеснике, и 7% на смртне случајеве услед озледа.

— Новосадска Трговачко-индустријска комора израдила је пројект о завођењу обавезнога осигурања трговаца. | o

ПОВЧАРСТВО — Kanada obara kamatnu stopu na uloge u bankama sa 21Je na 2%, počevši od 1 novembra. · —-Holandija je osnovala odbor, koji će voditi nadzor nad ustanovama za finansiranje industrije. - __- На састанку претставника земаља златнога блока, који ће бити одржан 20.0. м. у Брислу, предвиђа се обра-