Narodno blagostanje

20. октобар 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(Страна 675

ЈЕДНО ПИТАЊЕ И ЈЕДАН ОДГОВОР

„ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА НА РАСКРСНИЦИ“

__Један добар познаник нашег уредника из Берлина, врло угледан економист, послао нам је доњи чланак са молбом, да наш уредник: изнесе своје | садржаним у њему. Чланак гласп:

„У водећим немачким финансиским новинама

Вешпег Вбгзеп Сошпег, објављен је ту скоро један интересантан чланак Р-та јоп Назејбаћа под горњим насловом, у коме се бави утицајем немачке политике према сељацима, организованим у Рајхснерштанду, на трговинску политику. Та је сељачка политика Немачке од огромног значаја за аграрне земље, као што је Југославија -— зко сеу опште мисли на васпостављење природног развића привреде у Европи и због тога EI Haрочиту пажњу.

Писац пре свега полемише са познатим тврђењем; да је Немачка сама скривила назадак свог индустријског извоза својом политиком помагања сељака. То није тачно, вели писац, нарочито не за немачку индустрију, јер је планским регулисањем тржишта постигнуто повећање производње уз смањење. продукционих трошкова, а то може само“ да потпомаже извоз. У осталом немачка сељачка политика, инаугурисана у. интересу целокупног немачког народа, а која је успела да подигне вредност проданих пољопривредних производа за округло 800 мил. "марака, која је побољшала сељачки положај смањењем пореза и дација и смањењем камата на 320 мил. марака, није проузроковала смањење увоза пољопривредних производа у Немачку. Немачки увоз пољопривредних производа пао је у првом полгођу 1934 године, према истој периоди 1933 год., само за 1%, док је, према том паду од 6,8 мил. марака, опала вредност немачког: извоза за 292 милиона марака, односно за 12% укупног извоза. Повећање дохотка немачке пољопривреде није било о трошку потрошача, већ је постигнуто другим сретствима, а нарочито повећањем волумена производње. Индекс аграр-

не производње је 98,8, а индустријске 115. Цифре |

се приближују једна другој. Повећање. трошкова живота износи свега 2%, а индекс исхране је још увек 5 тачака испод оног коштања живота.

Знатно су се побољшали односи између немачких и иностраних сељака од почетка нове трговинско-политичке ере у Немачкој: Али иностранство има ипак један недостатак у своме држању

према Немачкој, оно радо инкасира користи од.

цена, које су знатно над ценама на светском тржишту, 'а које Немачка плаћа“ иностраним сељацима, али се не жури да повећа и немачки индустријски увоз. Ако нови систем, управљен на повећање међусобног промета добара, треба да функционира, онда је ово компензирање неопходно, јер је нова немачка сељачка "трговинска политика упуће“ на искључиво на то, да подигне куповну снагу сељака у иностранству, да би овај могао у већој

„мери да купи индустријске производе. Ова замер- _

мишљење о сугестијама

__ цена.

"жишту.

ка се односи на Холандију, Чехословачку и Пољ-

ску. Холандија је повећала свој аграрни извоз у

Немачку за 17% а смањила свој увоз из Немачке за 8%. Пољска је повећала свој аграрни извоз у Немачку за 42%, а смањила увоз за 39%. Како је истовремено скочила вредност увозних пољопривредних производа, то су се дотичне земље дво-

јако користиле: повећањем увоза и повећањем

Писац. чланка вели на крају, да је Немачка спречила слом цена окретањем леђа дотадањим либералистичким методама и да одговарајући обрт од тих метода треба да се изведе и у иностранству, да се не би поткопао систем заснован на реципроцитету и да не би Немачка била приморана да промени своју досадању политику према- иностраном сељаштву. Јер не може се ни-мислити да трајно Немачка плаћа без компензадија иностранству цене веће од оних на светском трЕнглеска на пример има већ две године како је пошла другим путем, сна намеће северноевропским земљама обавезе да купе одређене ксличине одређене робе, као што је на пр. угаљ, и. тако даље.

Сматрам да овај апел треба да се чује и у Јусославији. Јер ако се не успе да се повећа куповна снага пољопривреде, нарочито. широке масе малих сељака, пропашће сви планови оживљења европске привреде, као што је било и са ранијим покушајима: Све се већи. део међународне размене добара врши путем компензација. Нарочито је важно подвући, да се у тај компензациони систем све више увлаче сељачке организације, да би имале што веће користи од тога. Изгледа да би најпрактичније било, да се оснује једно „компензационо друштво“ југословенских пољопривредних организација, које би ступиле у везу са Рајхснерштандом. Ко би пре две године и веровао да ће

овако огроман обим да узме компензациони си-

стемр Ко би пре две године мислио, да је могућно овако планско регулисање производње тржишта и прође, како је готово у свим земљама случај» Нећемо стари: систем међусобног експлоатисања у трговинском обрту међу народима, већ нов систем, бољи, саграђен на: међусобном поштовању, . који иностраном сељаку користи. Систем „правичне цене“ за све може целисходно: да се изведе кад иде паралелно са регулисањем тржишта и све већег везивања сељака за његову груду земље. Југословенски сељак има интерес за све-ово као и немачки сељак; то би уосталом подигло и стандард живота целог југословенског народа. Југословенско-немачка размена добара налази се' у повољном развићу, Југославија има пре свега велику корист од тога што су јој отворена

_врата од великог немачког тржишта. Ако се само

DT, води рачун о томе, да сељаку припадне цела

"корист од немачког планског регулисања тржи-

шта, то не стоји ништа више на путу, да се на

обострану корист још јаче развије међусобна раз-