Narodno blagostanje

Gul

О БЛАГОСТАЊЕ = | _- Бр. 44

__ Бугарска је дозволила извоз 50.000 тона кукуруза.

— Између Аустрије и Мађарске воде се преговори о увозу брашна. Мађари траже контигент од 500.000 кв., док Аустријанци пристају да узму 360.000 кв. и то по 30.000 кв. месечно. Увоз брашна у Аустрију вршио би се преко организације картела млинова.

__ За првих девет месеци о. г. увезла је Чехословач-

ка 49 хиљ. комада свиња према 81,4 хиљ. у истом пери-

оду прошле и 95,4 хиљ. 1932 године, од чега из наше земње 12,5 хиљ. према 33,6 и 38,6 хиљ. и Мађарске 13 хиљ. према 15,4 хиљ. и 8,6 хиљ. Масти 82,6 хиљ. према 123,5 хиљ. и 137,8 хиљ. од чега из наше земље 5,3 хиљ., 12,8 хиљ, и

13,5 хиљ.; Мађарске 31,2 хиљ. 34,7 хиљ. и 16 хиљ.; Данске

17,4 хиљ. 19,3 хиљ. и 1 хиљ. и САД. 16,9 хиљ. 35,4 хиљ.

RP 76,8 хиљ. Увоз из наше земље је најјаче погођен.

SOCIJALNA POLITIKA

— Код Сузора је било у августу о. г. 558.984 осигураних, те је пораст према истом месецу прошле године за

20159 и јуну о. г. за 3.064. Највећи је пораст код уреда у

Љубљани (за 4.060), Загребу (3,569), Сушаку (2:856) и Нишу (2.772), а у процентима код Сушачког (26:71%), карловачког (13,88%), нишког (1224%) и тузланског (11,46%), а смањење код осечког (3.304 или 7,19%) и ве-

'ликобечкеречког (2.034 или 9,13%). Код благајне „Меркур“ број и даље опада (за 303), док је код „Омладине и „Тр-

говског“ пораст. Са зарадом до 8 динара било је 69.788, од 8'до 24 динара 257.622, од 24 до 34 динара 96.284, од ЗА до

38 динара 64.355 и преко 48 динара 70.935. Просечна. обез-

беђена надница је износила 22,29 динара, те је мања од оне у истом месецу прошле године за 1,05 динара, Број чланова: у надничним разредима преко 24 динара. је опао. за 10.211 а'"повећао се у нижим за 30.369. Укупна обезбеђена зарада

OI 311,5 MMM. према 314,5 мил.

NOVČARST VO.

— Поштанска штедионица је решила да све поште у земљи примају од нублике државне хартије од вредности. ради ломбардовања. Зајмови се начелно одобравају Ha три месеца са каматом од 8% нето годишње, која се плаћа тромесечно унапред. Зајмови се издају на 1000 динара номиналних 21]2% ратне штете 200. динара; 100 динара номи-

'налних 7% инвестиционог зајма 35 динара; 6% беглука 25 динара; 4%, аграраца 18 динара. Поште могу примати до

20 хиљ. динара номиналних ових обвезница. А за зајмове

на подлози осталих државних папира потребно је непо=

средно се обратити Поштанској штедионици.

— У Паризу се одржава међународни конгрес претставника свих важнијих ефектних и продуктних берза на коме треба да буде основан међународни берзански биро.

— Усчи предстојећег састанка америчког конгреса предвиђа се велика борба око оснивања централне новчаничне банке. У влади постоје два предлога односно сједињавања

'отвореног тржишта и валутне политике. Према једном Руз-

велт треба да буде овлашћен за постављење претседника "резервних (банака, а по другом треба основати једно ново одговорно тело чији би задатак био да преко савезних баBaka O куповину и продају државних зајмова.

= Представници емисионих банака земаља "Мале Антан-

"те одржаће 28 о. м. у Букурешту конференцију, | на којој

ће се испитивати "могућност и сарадње.

— Министар трговине и индустрије прописао је пра'вилник о вршењу прегледа новчаних завода, који су затраЖили одлагање плаћања. Преглед ће вршити комисија од

3 “члана, на основу биланса и других банчиних. исправа. Ко-

мисија је" ду поднети DOPE POO | 5 коме БОРА

бити приказана и образложена свака ставка пречишћеке билансе и мишљење о имовинском стању дотичне банке.

— Улошци у немачким штедионицама износили су крајем августа 12,16 према 11,67 милијарда марака крајем јула ове године. 0 '

Дански министгр трговине поднео је парламенту законски предлог о стварању нове новчаничне банке, која би под именом „Данска банка“ дошла на место досадашње Данске народне банке.

— Холандска банка на дан 15 октобра показује стање злата од 877,12 мил. гулдена.

— Аустрија је продужила рок за повлачење нових комада од 50 гроша до краја године.

— У Бугарској ће ускоро бити извршено спајање Пољапривредне и задружне банке. Нова установа имаће капитал од једне милијарде и улога на штедњу 8 милијарди лева.

— Пошто крајем године истиче закон којим је суспендована обавеза о замени новчаница за злато у Данској, влада је поднела парламенту нови закон чије је важење предвиђено до 1937. Нови предлог закона садржи и овлашћења у погледу регулисавања увоза.

— Банка Јосип Краус и друг из Осека поравнала се са својим повериоцима, чија потраживања износе око 3 мал. динара, на бази 40%.

„Prager Presse” donosi da nisu tačne vesti O snižavanju O. i lombardne stope Čehoslovačke novčanične banke, pošto ostaju nepromenjene.

— Na praškoj bretzi nuđen je prvi put lombardni efekt sa rokom od 15 i 90 dana. Za 15 dnevni lombard nije bilo inte= resanata, dok je 90 dnevni zaključen sa kamatom od 51/#%.

— Пова хрватска штедионица затвара своје подружниу Дервенти и Огулину.

JAVNE FINANSIJE

— Белгијска је влада одлучила да поново смањи плате особљу у државној служби за 5 — 10%. Овом мером постиже се уштеда од око пола милијарде, колико је било потребно за успостављање буџетске равнотеже.

— Декретом од 20 септембра о. г, талијанска је влада одобрила покрајинама и општинама да конвертују на 41 %

_ своје хипотекарне зајмове с већом каматном стопом. Оп-

штине Торино, Трст, Венеција, Палермо и Катанија: већ су позвале поседнике њихових 6% обвезница да се у року од 10' дана: изјасне, да ли желе исплату или замену за 4:7% обвезнице.

—- Објављени су услови новог румунског 47/>% уну"трашњег зајма, чији упис почиње 5 новембра. Емисиони курс је утврђен на 88%. Рок зајма је 40 година, а амортизира (се путем тромесечних извлачења уз рамбурсну премију од 20%.

—_ Амстердамска општина опрема емисију новог зајма од 175 милиона форинта, у циљу конверзије неких ранијих зајмова чија камата износи преко 4%.

— Финска закључује у Шведској нови 4:/2% зајам од 15 милиона круна посредством једног конзорција стокхолмских банака, по курсу од 99:/>5%. Реализовани износ зајма употребиће се за исплату 7% доларског зајма из 1925

-— Немачка је одлучила да за неколико година повећа број оваца за 100.000. Држава! даје кредит у висини две трећине од куповне цене, која се враћа 'од продаје вуне у року од шест година. |

— Спољни дуг Пољске у првој половини ове године смањио се са '3544 на 3384 мил. злота услед депресије фунте и долара. Унутрашњи. дуг, због новог зајма, повећао се за 62.3 Мил. злота на 821.6. |