Narodno blagostanje

27. октобар 1934. - КАВОДНО — Директор Финске банке отпутовао је у Америку да

преговара о конверзији државних доларских зајмова.

| — Novi nemački zakon o porezu na poslovni promet ne

razlikuje se mnogo od dosadašnjeg. Najvažnija je promena

sniženje poreske stope od 2% na 1/%3% kod nekih grana vele-

trgovine.

SAOBRAĆAJ

— Од 1 новембра талијанско паробродско друштво Итало-Соломо успоставиће редовну линију са скандинавским пристаништима. :

— Према статистици Лојд Регистра на дан 30 децембра 1933 у: целом свету било је у грађењу бродова од 1.311.387 бруто рег. тона што од децембра 1931 г. претставља највиши ниво. Од овога 46.1% отпада на Енглеску.

— Опадање прихода железница наставило се и у прошлој години и према 1932 било је у милионима марака: у Немачкој 04, Француској 5,5, Италији 10,5, Швајцарској 1,2 Белгији 5,0, САД. 1,0, Канади 15,8. Највеће опадање показује приход од путничког промета.

IZ POSLOVNOG SVETA Зборови акц. друштава

26 октобар — „Добра“ дд. за индустрију дрва у Загребу (ванредан). по

21 октобар — „Тегма“ индустријско и трговинско LA. у Загребу. — Метро Голдвин Мајер, југословенско до. за

промет филмова у Загребу. 29 октобар — Максо. Полну дд. у Загребу.

30 сктобар — „| Рујевац" индустрија дрва дд. у Загребу. — „Драх“ индустрија дрва да. у Загребу.

3 новембар — Хрватска католичка банка JL y Загребу (ванредан).

24 новембар —- Југословенско купалишно д.д, у За-

гребу. и Трговачки регистар

„Фагинеа д. д. у Сушаку", упис новог члана равнатељства г. Алфреда Шпица; — Електра дљд. у Сушаку, упис прокуристе инж. г. Радуловића Ива. — Југословенска оцеанска пловидба длд. у Сушаку, упис новог члана управног одбора г. Спира Габријела. „IIporpec” паробродарско акционарско друштво у Сушаку, упис новог члана равнатељства, Спира Габријела. —

Bibliografija: D-r Vladimir Murko, Das offentliche Bankwesen des Auslandes

Mi smo već pisali o tome, da je u Nemačkoj bankarstvo prilično socijalizirano, odnosno, da upotrebimo nemački izraz, podržavljeno. To je izvedeno u dvema formama neposredno i posredno, jedna grupa poduzeća otvoreno su javno-pravna, a druga imaju čisto privatno-pravni oblik ali im je sopstvenik javno-pravno telo. Taj proces je najmlađi, ali sa najvećim posledicama baš u Nemačkoj. Ali se isto tako i u drugim zemljama pokazuje ista tendencija, kao naprimer u Austriji, Poljskoj i t. d. По је bio povod da se u Nemačkoj otvori serija studija O javno-pravnoj kreditnoj privredi. Do sada je izišlo već pet svezaka, od kojih prva govori o javnim bankama u Nemačkoj. Petu svesku je napisao Slovenac, Dr. Vladimir Murko, izgleda, činovnik ljubljanske Opštinske štedionice pod naslovom „Das бНелШсће Вапкууезеп des Auslandes”. Svakako da zadatak nije bio lak već i sa tehničke tačke gledišta, sa gledišta skupljanja autentičnog materijala. Pisac je u tome potpuno uspeo. Može se reći da je njegova knjiga danas jedina u Ovoj oblasti. Preko dvadeset zemalja је poslužilo kao materija! piscu.

нашој земљи групиран у 7 следећих одељака:

БЛАГОСТАЊЕ Страна 699 ·

Teško je referisati o jednoj knjizi koja obuhvata tako ogroman materijal. Ono što je u njoj od naročitog interesa to je njegovo gledište na pitanja: da li će se ovaj proces podržayljanja i socijaliziranja bankarstva završiti iščeznućem privatnih banaka, i drugo, da li država posle tako velikog angažmana u bankarstvu može da vodi jedinstvenu bankarsku politiku. Na prvo .pitanje daje negativan odgovor, a za dokaz citira izjave odgovornih faktora u zemljama gde je podržavljenje uzelo veći obim (Nemačka, Austrija, Čehoslovačka, Poljska i Švajcarska), po kome oni to smatraju kao jednu prolaznu meru i da je njihov cilj da se pristupi reprivatiziranju banaka, koje su pale dežavi u krilo usled potrebe im“ervencije u velikoj krizi. Na drugo pitanje odgovara pisac pitanjem na to, kako se ophodi država prema lokalnim javno-pravnim kreditnim ustanovama. Knjiga je izišla u izdonju berlinskog izdavačkog Роа а Carl Heymanus Verlag, a cena joj je 7,20 RM.

и Se

Гласник Удружења пореских извршилаца Краљевине Југославије, бр, 1—5, Загреб, 1934 г. — Љуб. Радовановић, Царински зборник Краљевине Југославије, Геца Кон, Београд, 1934 г. — Др. Фрања Горшић, Коментар стечајног закона, Геца Кон, Београд, 1934. — Херолд Ласки, Политичка граматика, Геца Кон, Београд, 1934. Друштво народа, Светска производња и цене од 1925—1933 год, Женева, 1934. — Извештај завода за унапређивање спољне трговине за 1933 г., Београд, 730 страница, цена 110 дин.

Добили смо „Привредни адресар Краљевине Југославије за 1934/35 год." Завода за унапређивање спољне тртовине, у коме је на 1600 страница изнет врло исцрпан и прегледан адресар привредних установа, радњи и професија. у индустрија, занати, извоз, трговина, новчани заводи, помоћне - трговачке радње, разно и као прилог вођ за бање и путовања. Овим адресаром добија се неопходан приручник за пословни свет, чиме се попуњава једна велика празнина.

RAZNO

— На љубљанском универзитету ове године је уписано 1.742 студената према 1900 у прошлој години, и то је мање на правном за 40, медицинском 74 и техничком 97. Ово је прво послератно опадање, што је углавном последица: 'мањег уписа Пољака и Бугара, чији је број прошле године износио неколико стотина. |

— У дванаестој години фашистичког режима извршени су у 42,6 милиона радних дана разни јавни радови за износ од 884 милиона лира.

— Контролни уред за текстилна влакна у Немачкој '0влашћен је да декретира продајне цене за сирова и прерађена текстилна влакна.

— У извештају Ерио—"Тардије о потреби реорганизације тржишта меса наводи се низ примера о ненормалном односу цена из којих се види, да диференција између цена које добија произвођач и оних које плаћа потрошач иде између 50 и 80%. За реорганизацију тржишта предлаже се следеће: подизање среских кланица) за произвођачке задруге, изграђивање довољног броја хладњача, побољшање ква-

_ литета меса и млека, забрањивање продаје ван тржишта,

повећање броја пијачних дана, смањење броја трговаца стоком, установљење јединствених продајних услова за целу "земљу и т. д.

— Прописана је Уредба о докаву спреме за угоститељске радње која прописује најмање четири разреда гимназије за самостално вођење хотелских, оресторанских и кафанских радњи, за свратишта, пансионе, крчме два! разреда а за гостионице је довољна основна школа, |