Narodno blagostanje

|

24. новембар 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Страна 755

D-r Bogdati Prica

nog OBU 0 leži u učenju пе Političke ekono-

mije, da samo slobodna: utakmica dovodi do justum pretium-a, _ koji je jednako. povoljan: i za proizvođače i za potrošače. А „Međutim iskustvo zrelijeg kapitalizma. ubrzo je poučilo mica ne čuva” uvek tih mteresenata, Zakono- ~ sike

rvobilnog stanovišta. i ući . i. nai

pojedine s. гајее 1 klase da slobodna ut. najbolje njihov intefes. Pod pritiskom: davstvo je moralo popustiti od svo u drugu etapu” зуоса гагу Ка. а |

Рг Su radnici, uočili da bi uz onopolističku ma rada mogli dići cene radu. Svrha tog. podizanja nadnice bila je samo smanjivanje profita, rente na zemljište iod kapitala. Radništvo nije verovalo, da podizanje nadnica može smanjiti i stepen zaposienosti, povećati cene gotovoj robi ili imati А kakve štetne posledice. с

·Ovo je рова od jedne, i danas 00 raširene, „Bkorija koja preipostavlja sledeću konstelaciju na tržištu rada. Ponuda rada, osim u.nekim 'kvalifikovanim strukama, veća:je od tražnje. U takvom slučaju, po zakonima slobodnog tržišta, ma kako da su procene vrednosti rada od-strane preduzimača veće od procena, na koje bi radnici.na kraju-pristali, madnica se-ipak ne

obrazuje na onoj visini; na koju bi. u krajnjem slučaju pris'all

preduzimači, nego па'осеш пајзкирцега од zaposlenih radnika iz jevtinije. grupe. Ta nadnica nije daleko od minimalne za

egzistenciju još potrebne nadniće; pošto radničke ocene među:

sobom mnogo ne diferiraju, jer bi svi radnici u krajnjem slučaju pristali na nadnicu koja jedva pokriva troškove za život. . Prema tome konkurencija među radnicima ne da da. se.

nadnica obrazuje na krajnjoj Oceni skupljih radnika, a kamo. li. na oceni najslabijih preduzimača, onih koji usled skupih troško-.

va proizvodnje najmanje mogu da dadu za rad, a za čiju se ocenu smafra da je ipak, još uvek, znatno nad ocenom najskupljeg radnika.

Ako su ove pretpostavke фабпе, radništvo bi monopolističkim organizovanjem moglo popeti nadnicu do cene najsla-

bijeg preduzimača a da ni stepen zaposlenosti ne padne ni cene

robi ne porastu.

'Dakle, konkurencija radnika jedan je razlog, 510 oni пе mogu da iskoriste tržišne šanse u svoju korist. Drugi je, pak, razlog u njihovoj materijalnoj nemogućnosti да 1

gađanja oko visine nadnice. Naime i kad ne bi рог да rada, bila аза veća Od tražnje (kada bi stajala podjednaka količina ponude ;

prema podjednakoj količini tražnje, što se, i po ovoj teoriji, de-

šava- na mesno i vremenski LI „delovima 0) 1 radni!

najskupljeg а i ocene najslabijeg pređuzi ekonomske slabosti radnika, radničke ocene. I fu ima + dikat da pruži potrebn bi izdržljivost. radnika u toj borbi ojačala.

· Međutim, pretpostavke" ove teorije nisu tačne. Niti je ocena najslabijeg preduzima ad ocenom najskupljeg radnika, niti je ponuda Tada veća

ona {ražnja која. bi mogla platiti minimalni. nadnicu, potrebnu –

za održanje života, onu za koju je rečeno da pokriva samo iro-

širenje.

; i i kod —

_ dobra proizvodi. Profita u gi

чтагпје. Jedino s se. može POLO е | „U

| се И пазе 45 zaposleni

51. mogli-radi.i i, Psledstveno, „najmiti "sebi DO a.

ен = 223 OJI x

povećanje "паса promatrano S ћ

Па А еја stepena « usled ашотна: Муп: ih zahvata,

тајо 17 pojave profita u, OI рећи, == mikoliko karteli preduzimača nisu m Gusobiim dogovorima Već sprečili la! vo

Isti je slučaj, primer, nalazi u.

ako su cene u ћоз, ако зе рпугеда, па tu konjunkturnog ciklu Tada se javlja ПА 1 оп газјег докје god traje

то Ка та а | dobrima (fik-

njenje fih dobara по uticalo:

sinill poreza nem? ni па. Миш, ТАКЕ З

пије smanjena, pa i stepen jeftinjenje kapitala može imati

odi redukcijom radne snag one ih А | Pp!

dok O nije izazvana poskupljenjem proiz trenutno lišava jedan deo radnika posla, ali vremenom usled po- .

škove reprodukcije rada, da~je fakva tražnja, Tedovno, manja ~ jeftihjenja proizvodnje 12242076 пјепо 5тепје 1 ропоупо zZaposla-"

od sveukupne ponude rada. Tražnja je upravo neograničena uz

vanje radnika.