Narodno blagostanje

Страна 756

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 48

II KARTEL KAO SPORAZUM PROIZVOĐAČA

Kada postoji kartel proizvođača, onda povišice nadnice od strane udruženog radništva ne moraju imafi za posledicu oftpušltanje radnika, već se prebacuju na potrošače.

Takvo prebacivanje opet pada na teret radnika, ali samo celimično. Radništvo, dakle ipak ima neku korist od monopolističkog udruživanja. ;

Dalje je sindicirano radništvo izvojevalo da radnici koji

· ostanu nezaposleni dobiju pomoć, i to mahom na teret drugih

staleža, karitativnih ustanova i javnih budžeta. Te su pomoći manje od nadnica zaposlenih radnika, možda manje i od nadnica koje bi se obrazovale na slobodnom tržištu rada, ali ukupna primanja radnička, t.|. povišene nadnice zaposlenih i pripomoći nezaposlenih, svakako su na tai način povećana.

Kartelisani poslodavci poučeni primerom prebacivanja poskupljenja nadnica na potrošače, počeli su tako parirati i drugim poskupljenjima proizvodnje. I ne samo to! Oni su pokušali dizati cene svojim produktima i kada nije proizvodnja poskupljivala. Oni su pokušali postići pored običnog profita još i monopolski profit. Ali to im je moglo uspeti samo kod dobara koja podmiruju malo elastične potrebe. Jer kod dobara za elastičnjije potrebe gubitak na veličini obrta bivao je redovno veći od dobitka na razlici cena.

Protekcionizam stvara pogodno {lo za kartelsko organizovanje producenata, dok je zaštićena proizvodnja nedovoljna za pokriće domaće potrebe. Ali i kad proizvodnja postane Stficitarnom, karteli traže održanje zaštite radi ograničenja proizvodnje na visini domaće potrebe. Kartel za održanje cena postaje i kartel za regulisanje produkcije.

Ali intervencijom javne vlasti, delovanjem autsajdera i propustom od strane kartela da se blagovremeno ograniči proizvodnja, dolazi ipak, katkada do hiperprodukcije, do produkcije Која mora jedan deo proizvoda izvesti. Kartel proizvođača mi tada ne gubi svog smisla. Njemu je tada zadatak da odstranjenjem stranih prodavaca pomoću protekcionizma i ograničenjem domaće ponude — na domaćem tržištu održi cene. Višak, pak, proizvodnje ima se izvesti po cenama svefskog tržišta. Ako su tuzemne cene dovoljno visoke, mogu kartelisana preduzeća dopustiti sebi i tai luksuz, da uz cene znatno niže od proizvodnih froškova, putem dampinga, konkurišu inostranim ргеduzećima. Dosadđa su opisani slučajevi kartelisanja, kod kojih nisu isključeni prigovori sa macionalno-ekonomskog stanovišta.

Ali u nekim slučajevima karteli odgovaraju mnacionalnoekonomskim potrebama.

Ти, пајрге, valja navesti kartele izazvane potrebom Ssuzbijanja nelojalne konkurencije. Na strani preduzimača je konkurencija nelojalna, kada pojedini, kapitalom jaki, proizvođači nuđe svoju robu ispod cene koštanja toliko vremena, koliko ne mogu izdržati kapitalom slabi preduzimači, tako da ove unište i zatim oslanjajući se na kartel, dignu cene po miloj volji i tako se regresiraju i hiperregresiraju za gubitke iz doba konkurencije. Zatim je konkurencija nelojalna, ako snizi cene svojim produkfima za to što robu svoju nesolidno proizvodi i tako snizi troškove koštanja. Solidni su proizvođači u gubitku i oni će tražiti kartelske cene, da bi se sačuvali od nelojalne konkurencije.

Međutim, daleko najvažnija legitimna usluga kartela jeste na poliu ograničavanja proizvodnje u svrhu sprečavanja hiperprodukcije, Kod slobodnih, nekoordinovanih procena trži-

šnih šansa dešava se češće, naročito kod poduzeća koja se sporo izgrađuju i čija proizvodnja duže traje, da dođe do hiperprodukcije, koja može biti propasna za sve preduzimače dolične grane. Tada kartel treba da dobije evidenciju tržišta i da pokuša da spreči hiperprodukciju.

Sa majnovijim razvijanjem tehnike u oblasti industrije ı transporta dat je još jedan poticai za širenje kartela. Moderna tehnika je tako uticala na odnos između fiksnog (stojećeg) i obrinog (pogonskog) kapitala u proizvodnji: kvota prvog stalno je rasla. Ona je, dakle, dovela do potrebe sve većeg broja sve većih i sve skupljih mašina, čija je amortizacija mogućna samo u dugom roku. Konkurentna preduzeća koja su radila sa savršenijim postrojenjima oduvek su izbacivala iz posla slabija postrojenja. Kod skromnih fiksnih troškova to nije dovelo do ogromnih gubitaka. Ali, zatvaranje manje rentabilnih preduzeća sa velikim investicijama, koje su se možda tek počele otplaćivati, pretstavlja ne samo za vlasnike veliku štetu, nego je ona često veća od koristi od |jeftinijec proizvođenja od strane savršenijih preduzeća.

Takav razvitak je morao odvesti u kartelisanje, koje je u toliko lakše izvođeno, što se usled potrebe za velikim kapitalima, radi njihovog investiranja moralo apelirati na bankarski kapital. Bankama je, naravno, bilo stalo do toga da se ukloni utakmica koja upropašćuje skupe investicije, koje su one finansirale. Pošto je, pak, par istih velikih banaka bio inferesovan obično kod većine velikih preduzeća u svim industrijskim granama, lako im je bilo savladati u svakoj grani eventualni otpor industrijalnih kapitalista, koji su po svom vaspitanju individualističniji od finansijskih kapitalista i koji teže uviđaju svu Oopasnost koja u slobodnoj utakmici preti njihovim investicijama od mlađih i savršenijih preduzeća.

Po Hilferdingu, slaba kartelarna organizacija engleske privrede za таг ки од kartela kojima se odlikuju američka i nemačka privreda — objašnjava se fime, što je engleska industrija u doba svog svetskog monopola postizavala tolike profite, đa nije za finansiranje modernih tehničkih investicija morala apelirati na bankovne kapitale.1)

Ipak, sve nabrojane dobre strane kartela, sindikata i sličnih monopolističkih organizacija, redovno su hiperkompenzirane napred navedenim Šštetama za nekartelisane grupe u marodnoj privređi. Šta više, karteli u ovom stadijumu kartelarne organizacije (t. |. karteli, koji su, s jedne strane, neprinudni, a s druge, nekontrolisani po javnoj administraciji) pričiniavaju izvesne štete i samim partnerima u kartelskim organizacijama. Štetu pričinjavaju, u prvom redu, auisajderi. Zatim su sukobi poslodavačkih i radničkih sindikata zaista dovodili do klasnog rata. Tim ratom su. direkino bili pogođeni učesnici, a indirektno i ostali staleži, — jer siromašenjem jednih staleža siromaše i drugi staleži koji su sa prvima u jednom sistemu podele rađa. Osim toga, navedeni sukobi refko kad završuju pravednim i za nacionalnt privredu najprikladnijim rešenjem. Рођедији redovno oni koji su jači i koji imaju jače novčane rezerve. Ali ima i drugih sretstava, koja mogu eventualno i radnicima dati mogućnosti da ucene svoje profivnike i preko njih celu javnost (na pr. štrajk kod radnika u transportnim preduzećima, u vodovodnim i električnim postrojenjima, u proizvodnjama nužnih namirnica i sl.).

1) Pored toga engleska industrija mije išla u stopu sa tehnikom kao amerikanska i nemačka. I najzad, u Engleskoj nije bilo u opšte banaka, koje su finansirale industriju. Pr. Uredn.