Narodno blagostanje

22. децембар 1934. НАРОДНО

ИНДУСТРИЈА !

__ Немачка производња филмова у периоду 1 јула 1933 — 30 јуна 1934 била је 150 филмова према 107 у истом периоду претходне године. Подишња потреба је 200 филмова. Увоз страних филмова био је 93. |

__ чехословачка фабрика оружја у Брну и фабрика муниције и метала у Братислави фузионисале су се. |

— Претставници шумске индустрије тражили су да се приликом обнове рада шумског предузећа „Криваја“ води рачуна о потребама шумске индустрије и становништва из тога подручја.

__ чехословачка индустрија стакла и ако је успела да повећа извоз за првих девет месеци о. г. за 7,5% по количини и 11,7% по вредности према истом периоду прошле године, тражи од владе да јој пружи помоћ на унутрашњем тржишту јер је капацитет фабрика искоришће“. само за 25—30%. За смањење режијских трошкова било би потребно раздужење индустрије помоћу 4% индустријских облигација, смањење трошкова подвова, снижење царине на сировине и још веће унапређење извоза.

— У Испарти у Турској основана је дестилација ружиног уља. Производња ружиног уља опала је у послератном времену. Оснивањем фабрике турска влада хоће да унапреди производњу која је у 1933 год. достигла 450 хиљ. кг, према 390 хиљ. кг. у прошлој год. и 120 хиљ. у 1924 r.

— Г. Мофет, директор североамеричког федералног уреда за станове, израдио је план о модернизацији америчких фабричких зграда и постројења. Предвиђен је утрошак 1 милијарде долара. Према изјави г. Мофета већ су пристали на овај план Америчко телефонско и телеграфске друштво са утрошком од 200 милиона долара, Стандард ил са 60 милиона и У. С. Стил са 40 милиона долара.

— Boba североамеричке аутомобилске индустрије Слоун и вођа металургијске индустрије Ерс траже ублажавање интервенционизма и повратак слободној _ иницијативи. Они критикују нарочито мере које су имале за пиљ да ограниче производњу.

__ Североамеричко друштво Џенерел Моторс отвара у Швајцарској фабрику за монтирање аутомобила, пошто су наводно добивене знатне царинске олакшице за делове који се извозе. Карссерија би се израђивала у земљи. У Швајцарској већ постоји радионица за монтирање Крајслерових аутомобила у аутомобилској фабрици Саурер.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Између Немачке и Швајцарске закључен је платни споразум, који предвиђа ограничење висине швајцарског извоза са 16,5 мил. шв. фр. месечно. Немачки извоз је неограничен. Немачка је примила обавезу да месечно 8 мил. шв. фр. отплати од извозног вишка на рачун приватних дугова у Швајцарској. Од сваке уплате у корист Немачке биће одвојено 12%, које ће Рајхсбанка добити у слободним девизама. Уплате преко ових свота биће употребљене у корист Рајхсбанке до 5 мил. шв. фр., а евентуалне даље уплате служиће за амортизацију немачких облигација. Плаћања мораториалних кредита вршиће се из дела Рајхесбанке. Интересантно је да су плаћања из немачких лиферација угља (42 мил. фр.) издвојена и биће компензирана са плаћањима немачких туриста у Швајцарској (36 мил.).

— Трговинско-индустријска комора у Загребу повешће анкету међу индустријалцима свога подручја о најновијој промени царинске тарифе.

— Потраживања наших извозника у Немачку износила су 15 0. м. 216,5 мил. ДИН. |

— Румунски министар трговине, Манолеско-Струнгу посетиће Праг, Варшаву, Брисел, Берлин, Лондон, Паризи

БЛАГОСТАЊЕ Страна 825 Беч у циљу закључења нових платних споразума, који треба да осигурају Румунији слободне девизе за један део извезеног петролеума и жита.

— Мађарски институт за испитивање коњунктуре саставио је статистику мађарске спољне трговине по земљама са крирингшким и компензационим споразумима.

| Увоз Извоз 1931 1934 1931 1934 Јануар — Септембар

Земље са клирингшким у милионима пенга

уговором 266 179,2 308,4 2123 Компензације 124 45,0 '58,6 34,4 Друге земље 41,4 29,7 321 36,8 Укупно: 431,3 253,9 3992. 283,4

Упоређење са 1931 г. показује нам да се увоз смањио за 39%, а извоз за 34%. Нешто испод овог просека су одговарајући бројеви клириншких земаља, и то: 326 и 31,2. Катастрофално је назадовао увоз из земаља са компенвационим уговорима (измена одређене робе) за 63,8%, док је назадовање извоза мање и износи 41,3%. Са осталим земљама увоз се смањио за 28,1% док се извоз повеБао за 14,6%. Спољна трговина са земљама С којима се вршила замена одређених врста робе (компензација) показује највећи пад како увоза тако и извоза. Много је мањи, али ипак осетан пад спољне трговине са земљама са клирингшким уговорима, док је најповољније стање са земљама слободне размене.

— Према извештајима из Њујорка министарство финансија С. А. Д. слаже се у принципу с тим, да се Немачкој испоручи памук. Плаћање извршило би се са 25% У доларима, а остатак у роби. Из истог извора се сазнаје, да је закључен споразум између Немачке и Ст. Оил о ис поруци зејтина за подмазивање у замену за 3750 тона челичних цеви за транспорт петролеја између Пенсилваније и Њу-Џерсија.

__ Клирившка потраживања Швајцарске према нама износила су 7 O. M. 55.155 шв. фр. према 225.314 у претходном месецу, услед пораста нашег извоза.

— Austrijski izvoz mekog okruglog drva iznosio je Za prvih deset meseci OVE godine 237 hilj. tona, za 44% više nego u istom periodu prošle godine i najveći je porast u Nemačku (sa 29 na 93 hilj. tona) i Mađarsku (sa 27 na 74 hilj.), a opadanje u Italiju (sa 16 na 14. hilj.).

COJIHJAJIHA IIOJIM THKA

— Загребачка општина заводи и у идућој години „социјални прирез“ у висини од 10% на општински намет од 400—2000 дин. 15% од 2—4 хиљ, 20% од 4—10 хиљ. и 25% преко. 10 хиљ. Приход ће се употребити за извођење јавних радова у циљу сузбијања незапослености и првенство имају домородци, затим они који стално живе у Загребу најмање 3 године, а били су запослени бар 6 месеци.

__ финансијским законом за 1935—36 г. дато је овлашћење Министру социјалне политике да прошири пензионо осигурање приватних намештеника, које постоји само у бив. Словенији и Далмацији, на целу земљу, кад нађе за потребно.

— г. Рузвелт је потврдио, да ће се у кодовима и поред новог организовања Нире, и даље задржати клаузуле о минималним надницама, о радничким удружењима и забрани рада деце.

— Prema podacima Rudarskog satništva u Sarajevu na teritoriji biv. Bosne i Hercegovine kod rudarsko-topioničkih preduzeća isplaćeno je u 1933 g. za 2,34 mil. nadnica prema 2,42 mil. u 1932 g. iznos od 81,75 mil. din. prema 90,12 mil., manjc za 3,2% i 9,3% (prosečno 35 i 37,5 din.).