Narodno blagostanje

5 јануар 1935. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 19 5 с ДР са 1 адкгља:: Iz Uredništva, ZA PROFESIONALNU ORGANIZA 211) ЗЕГЈАКА ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ: Округло 460.000 лица на државном H CaMOympaBHHM GymeTHMa. — Zakon o zaštiti seljaka a praksi, — Преокрет у привредној политици Совјетске Русије. — Шанџја счба хпасај та па5 izvoz stoke, — Meropnja H npo-

гноза пене MeTnana, — Krediti ne mogu pokrenuti konjunkturu.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА КОЊУНКТУРА:

Stanje Natodne banke na dan 31 decembra |. 2.

Beogradska бегта Zagrebačka berza HRobno tržište

Dodatak:

АНАЛИЗА БИЛАНСА:

"Trepča Mines limited, London „Иванчица", текстилна индустрија д. д., Загреб

године

Iz Uredništva

ZA PROFESIONALNU ORGANIZACIJU SELJAKA

U momentu kad bude Kraljevska vlada dala svoju programatskui deklaraciju, naš broj će već biti zaključen. U poslednjem broju „Zemljoradničke zadrage” objavljen je govor Ministra poljoprivrede g d-ra Dragutina Jankovića, održan u prisustvu pretsednika vlade о. Bogoljuba jevtića, koji se može smatrati kao predujam programatsHe deklaracije. Taj deo govora g. Ministra glasi:

„Primajući se ove dužnosti, |a sam naročito imao osećanje solidarnosti sa ата, за seljaštvom preko zadrugarstva, a ovim najtežim momentima za njega. Nijednom staležu se ne duguje više nego seljaku, a т od jednog se ne traži više nego od seljaka. Danas je ovo jedan istorijski momenat, jer je Jugoslavija na prekretnici, а tako isto i seljaštvo. Ako ти ne obezbedimo sada

novt demokratiju, mi nećemo obezbediti budućnost ove države. Danas ie trenutak da, čuvajući državu, ојуогнпо vrata jednoj velikoj seljačkoj politici, ti. da se dođe do vladavine koja će voditi zdravu politiku širokih sel{ačkih masa, {ec svi mi dobro znamo iz prošlih ratova, da je nais'gurniji čuvar ove države u ratovima bio — seljak, kao što je i u miru glavni izvor državne životne snage.”

Za nas je ovaj deo važniji no sve ostalo što će Diti u celoj deklaracij. I mi, i naš narod, bićemo zahvalni vladi, ako ona ostvari seljačku demokratiju.

Naša je želja da i mi doprinesemo skroman prilog za poslignuće toga velikog cilja, kao što: smo već паglasilj i u našem programu rada. Današni naš članak je već prvi: prilog tome. ·

1 PROFESIONALNE ORGANIZACIJE KOD NAS

U „Našem programu Za 1935 godinu” rekli smo da je jedan od najhitnijih zadataka naše privredne mpolitike organizacija seliaka kao privrednog reda. Svi ostali privredni redovi su već organizovani. Zakon o radnjama (od 1921 g.) zahteva prinudnu organizaciju Zanallija, trgovaca i industrijalaca; a postojeće socijalno zaPonodavsfvo АЕ je organizovanje i radnicima. Samo su seljaci, koji sačinjavaju tri četvrtine stanovništva, ostali neorganizovani.

Zakon o radnjama predviđa dve vrste ртојезтопа!nih organizacija za trgovce, zanatlije i industri{alce i to: prinudna udruženja (sa okružnim odborima) i komore.

O prinudnim udruženjima 1 zakonu Stoji: „Lica

koja obavljaju „neku trgovačku ili zanatsku radnju

udružiće se wu. cilju ипартефуаија privrednih i STrMČ-

nih intezesa u prinudna udruženja (trgovaca i zanatlija) sa obaveznim članstvom za sve imaoce radnje”. Zakon, dalje, predviđa način organizacije i teritorijalnu rasprostranjenost udruženja. Za bankarska, osiguravajuća, industrijska i neka druga preduzeća predviđaju se samo banovinska prinudna: udruženja.

Zakon predviđa sledeće zadatke prinudnih udruženja: da razvijaju duh zajednice i uzajamnog pomaganja među' svojim članovima; da zastupaju i unapređuju privredne interese svoje privredne grane, da vlastima obraćaju pažnju na bespravan rad; da se brinu o obave-