Narodno blagostanje

Страна 84 НАРОДНО

штина, јер од укупне суме њихових зајмова 61.99% подлеже интересној стопи 10—11%, а 16.26% стопи 9—10%. Зајмови београдске општине подлежу интересу и то: 10—11% 10% укупне суме; 9—10% 58%: 8—9% 17% и т. д. 839% зајмова загребачке ошштине подлеже интересу 8—10%. Љубљанска општина је у овом погледу у најповољнијем положају, јер на 90% укупног задужења плаћа 6—8%.

Већина комуналних зајмова је краткорочна и ако су служили за дугорочне потребе, те је то један од разлога да се њихови терети у многим општинама све теже осећају. У овом погледу најгори је положај београдске општине о чему смо писали у бр. 4. Време амортизације 77% суме њених зајмова креће се од једне до 10 година. Загребачка општина је у овом погледу после 1933 (када је до једне године и по текућем рачуну имала 89% свога задужења) знатно поправила ситуацију прихватајући консолидацију краткорочних обавеза о чему смо писали у бр. 18 од 1994. M овде је положај љубљанске ошштине знатно повољнији, јер од укупне суме зајмова 51% отпада на амортизациони рок 1025 год. а 48% на 25 година и више.

стале градске општине такође су у доста повољном положају. По времену амортизације сума њиховог задужења пружа овакву слику: 25 година и преко 56.06%, 10—25 год. 26.19%, до једне године и по текућем рачуну 12.14%. Код сеоских општина имамо овакво стање: до једне године и по текућем рачуну 13.56%, од једне до 10 год. 7.54%, 10—25 год. 57.61%, преко 25 година 20.94%.

х

БЛАГОСТАЊЕ ___ Во

5 Зашто су употребљени зајмови

Зајмови су употребљавани у следеће сврхе: за подизање предузећа, културно-социјалне инвестиције, уређење места, подизање општинских домова и отплату дугова. Код сеоских ошштина највећи део зајмова употребљен је за културно-социјалне инвестиције (82.43%) и за подизање преду-

зећа (22.96%). На уређење места трошено је врло.

мало (8.15%), као и на подизање општинских домова (4.43%). За отплату дугова употребљено је 7.59%, а за исхрану становништва 1.91%. Код градских општина не може се добити тачан прелед, јер скоро половина зајмова (45.40%) наводи се, да је употребљена за мешовите сврхе. Ако ову позицију изузмемо онда излази, да је највише утрошено за подизање предузећа (20.82%), уређење места (13.59%) и културно-социјалне инвестипије (12.07%). Загреб је своје зајмове употребио овако: за културно-социјалне инвестиције (35.9%), подизање предузећа (33.0%), уређење места (28.8%), а Љубљана: за културно-социјалне инвестиције (38.1%), за подизање предузећа (28.6%) и за уређење места (15.8%). Док код свих горе наведених општина културно-социјалне инвестиције и подизање предузећа долазе на првом месту, код београдске општине је сасвим обрнут ред. Она је највећи део зајмова употребила на отплату дугова (41.8%), затим на уређење места 34.1%, на подизање предузећа 11.4%, а на културно-социјалне инвестиције само 2.2%. Оваква употреба зајмова последица је, као што смо то истакли у бр. 4, нерационалног задовољавања потреба.

везе

Maksim Goranović, saradnik „Narodnog Blagostanja”

NAŠA SPOLJNA TRGOVINA ZA VREME PRIVREDNE, DEPREŠIJE

(Treći članak)

1

VI Opadanje udela industrijskih proizvoda u našem izvozu.

Industrija ima velik značaj za našu spoljnu trgovinu. Ona izvozi pretežno sirovine i poluprerađevine. Na gotovu robu ne otpada ni sedmi deo vrednosii izvoza industrijskih proizvoda, (odnosno 7—8% ukupna izvoza). To u prvom redu važi za šumsku i rudarsko topioničarku indusiriju, kao najvažnije izvozne grane. Izvoz industrijskih predmeta ishrane (m. pr. brašna) je beznačajan.

Тако isto beznačaina je za naš izvoz i zanatska proizvodnja. U pogledu učešća u izvozu neagrarnih proizvoda naša zemlja se nalazi među agrarnim zemljama na jednom od prvih mesta. Od susednih zemalja u fom pogledu stoji ispred nas samo Rumunija, zbog petroleuma, koji pretstavlja 50—60% vrednosti njenoga izvoza.

Po količini neagrarni proizvodi jretstavljaju prosečno 78% količine izvoza (variraju od 68 do, 89%), kao što nam pokazuje donja tablica:

Naš izvoz proizvoda neagrarmog porekla '

Količina Procentualni udeo u količini ukupnoga izvoza ове зе Пе 0 M. за) | аи ем с = 1926 | И 500. 24. о 1927 3.555 83,2 42.0 30,0 0,80 10,4 1928 4.009 88,55 47,1 29,8 (0775 10:55 1929 4,222 79,15 40,3 29,3 0,73 8,85 1930 3.563 75,2) 35.0. 31,0 0,87 8,23 1931 2.454 73,8 34,0 31,4 115 6,25 1932 1.755 73,26 33,0 33,5 1,63 3,13 1933 1.983 67,60 32,0 30,0 1.63 4,03 Prosek 1927–29 па 3.929 83,30 43,33 297 0,76 9,51 Prosek 1930-33 2.438 72,47 33,5 3l2 1,23 6,54

Maksimum je dostignut 1928 с. Када su neagrarni proizvodi pretstavljali 88,55% količine celokupnoga izvoza. (Da na

\