Narodno blagostanje

2. фебруар 1935.

НАШЕ ОПШТИНЕ ЗАКЉУЧИЛЕ,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ"

Страна 83

СУ ПОСЛЕ

РАТА 2026 ЗАЈМОВА

1 Величина зајмова и оптерећење становништва

Због опадања прихода општинске финансије последњих година наилазиле су на све веће тешкоће. У колико се са опадањем прихода није истовремено вршила и редукција расхода у толико је стање бивало теже. У најтеже финансијско стање дошле су оне општине, које су имале веће летеће дугове те је њихово враћање гутало велики део буџета. За многе општине питање ових краткорочних дугова постало је централни проблем њихове финансијске политике. У вези с овим изнећемо стање ошштинских дугова, у које су сврхе ови учињени, колико оптерећују становништво односних општина, као и њихова ануитетска служба и т.Д. према подацима, које је објавило Министарство финансија.

Од 3856 сеоских општина дугује 845 или 21%, које су закључиле до конца 1983 године 1445 зајмова у номиналном износу 296.42 мил. дин., а са остатком на дан 31 децембра 1933 год. 244.72. Код градских општина од 75 само четири нису задужене, док остале 71 имају 483 зајма у номиналном износу 1.797.7 мил. дин. а са остатком дуга 1.446.7. Међу градским општинама највеће дугове имају Београд, Загреб и Љубљана:

Остатак 1933 у милионима динара

Број зајмова Ном;износ

Београд 21 756.4 546.2 Загреб 19 194.8 188.0 Љубљана 58 17216 153.9

Оптерећење становништва комуналним дуговима врло је различито. Код сеоских општина износи просечно 71.29 дин. по становнику; највише је у Дравској бановини 132.92 дин., затим у Вардарској 98.36, Моравској 91.02, Зетској 84.58 и т. д., а најмање у Дринској 41.08 дин. Становништво градских ошштина оптерећено је 411.90 дин., највише оно у Дравској бановини (1.811.76 дин.), а најмање у Дунавској (179.79 дин.). Оптерећење по становнику у Београду износи 2.059.57, Љубљани 2.417.57 и Загребу 924.35 дин.

Ануитетска служба комуналних дугова у 1988

захтевала је 263.57 мил. дин. према 129.51 у 1930, што значи да се за три године повећала за 103.5%. ануитетска служба.

Код појединих група. општина овако изгледа: · ;

Интерес Амортизанија 1930. 1839 0 Ceocke 14.65 13.30 27.95 23.57 18.5 градске 53.38 23.28 76.66 46.87 63.5 Београд 38.75 70.84 109.59 39.08.1804 Загреб 17.16 17.54 34.70 11.06 2187 Љубљана. 10.02 4.64 14.67 8.03 64.2

Оптерећење по становнику износи код сеоских

општина 814 дин. (највише у Вардарској банови- |

ни 29.60), а најмање у Приморској бановини (3.198);

"љана није учинила никакво ново задужење.

у1933

код градских општина 56.54 дин. (највише у Дравској бановини 219.84, а најмање у Дунавској 23.71);

у Загребу 170.58,. Љубљани 23051, а у Београду

418.15 дин.

2 Скоро половина задужења настала је у периоду депресије

По времену највећи део дугова учињен је у периоду 1930—83 (42%). Сеоске општине направиле су највеће дугове у 1980 (74.23 мил. динН.); од тада њихово задужење стално је опадаломи у 1933 изнело је 4.79. И код градских општина највеће задужење пада у 1930 (140.72 мил. дин.), а од тада стално опада. У 1983 оне су закључиле нове зајмове у износу од 23.42 мил. дин. Загреб и Љубљана највише су се задужиле до 1928. У 1933 ЉубДу гови Београда највише су порасли у 1929 (317.55 мил. дин.). Знатније задужење учињено је у 1981 (113.01 мил. дин.), а осталих година било је минимално. 3 Највећи поверилац су самоуправне штедионице

Највећи поверилац општина јесу самоуправне и регулативне штедионице. Код дугова сеоских општина оне учествују са 44.97%, а код градских са 91.17%, код загребачке 56.3 и љубљанске 73.8. На крају 1938 њихов ангажман у комуналним за|мовима износио је 450.9: мил. дин. После њих долази Државна хипотекарна банка са око 438 мил. дин. (код сеоских 92.6 мил. дин: или 37.87%, градских 9295.11 или 40.80%, Београда 121.05 или 22.1%). Страни новчани заводи заинтересовани су највише код Београда (286.50 мил. дин. или 52.4% укупног задужења). Дугови градских и сеоских општина код страних новчаних завода претстављају незнатне суме (првих 22.93 мил. дин. или 4.11% укупног задужења, а код других 3.75 или 1.54%). Учешће домаћих и приватних новчаних завода у комуналним зајмовима на крају 1938 било је 208.03 мил. дин. Највише дугова код ових имају градске општине (82.48 мил. дин. или 14.77%), Загреб (69,12 мил. д. или 36.7%) и Београд (45.33 или

8.3%). Дугови сеоских општина код приватних до_маћих новчаних завода износили су 12.00. мил.

дин. или 4.90%. Приватна лица и фондови јављају се такође као повериоци градских и сеоских оп-

штина. Прве дугују приватним лицима 18.58 мил.

дин. или 3.33%, а друге 7.48 или 3.06%. Дугови првих код фондова износе 27.54 мил. дин. или 4.93%, а других 4.46 или 1.82%.

4 Иинтересна стопа и рокови амортизације

Интересна стопа зајмова врло је неједнака, креће се од испод 5 па до 11%. Највећи део зајмова сеоских општина подлеже интересу 10—11%

'(87.88%) и 9.10% (16.82%). У погледу интересне

стопе много је неповољнији положај градских оп-

(