Narodno blagostanje

Страна 122. ____

pošto bi ovaj preistavljao prvi sporazum sa jednom evropskom industrijskom državom i bio zasnovan na velikom broju carinskih sniženja. Tim povodom američka štampa izražava bojazan, da bi ova politika mogla izazvati još veću diskriminaciju а петеко. о 12м07а.

— Раоушот februara: održana је OM UNA ОЦА ргефафаушка Skandinavskih zemalja, Која pretstavlja početak rada na jačanju ekonomskih i trgovinskih veza između ovih zemalja. Finska je tražila izmenu Oslo konvencije u toliko, što bi se odredba o međusobnom prethodnom · · upoznavanju sa „паnameravanim ćarinskim promenama odnosila 1 na sve ostale mere, koje imaju za cilj otežavamje. ili smanjenje UVOZA.

— На годишњој скупштини „Westmmster Bank“ mperседник управног одбора је изјавио да-се МУ Енглеској повећањем унутрашње трговине не може уклонити. огромни број незапослених. Према његовом мишљењу. треба напустити економску националну аутаркију и тражити спасење у. извозу. У том циљу потребно је што пре закључити међународни споразум о стабилизацији новца и уклонити вештачке бране које ометају међународну трговину. |

SOCIJALNA POLITIKA

— Društvo za suzbijanje prosjačenja u. Zagrebu povelo je akciju za. skupljanje starih odela, obuće i drugih stvari u cilju delenja sirotinji. Funkcioneri društva i skauti idu od kuće do kuće u tu svrhu — prema „Novostima”.

— Белгијски министарски савет решио је да се OCнује Национални комитет рада под претседништвом министра претседника са 21 чланом.

— Бисину прихода од надница и плата У“ 1934 год. У Немачкој, цени немачки Институт за истраживање коњунктуре на 29,6 милиарди мк. т. |. за 3,3 милиарди више него у 1933 год.

— Okružnom uredu u Skoplju poslodavci su za 10 godina ostali dužni oko. 10 mil. 0 +. | oko 10% svih predviđenih prihoda.

NOVČARSTVO :

__ Министарство трговине почело је сада интензивно да се бави применом уредбе о заштити новчаних завода, и решавањем поднетих молби. После одобреног одлагања плаћања Српској банци д. д. у Загребу и Градској штедионици у Загребу прегледано је стање и одобрено одлагање плаћања Југословенској банци у Загребу и Панчевачкој пучкој банци у Панчеву. Југословенској банци је одобрено одлагање плаћања старих обавеза од пре 5 јануара 1933 године на шест година; а њихово укамаћење је утврђенона 2% годишње почев од ! јула 1934 год. Управа објављује и свој план санације: помоћу њеног главног акционара, Живностенске банке у Прагу извршено је ригоровно рашћишћавање активе и отписано је све иоле сумњиво. Због. тих отписа смањена је главница од 100 на 50 милиона, а састојаће се од 750 хиљада основних и 500 хиљада приоритетних акција све од 40— динара номинале, а поред тога основан је још и специјални резервни фонд од 25 милиона, тако да ће сада сопствена сретства Југословенске. банке бити 75 милиона према ранијих 130 милиона. И код. ове наше водеће банке трошкове санације су преузели на

своја леђа сами акционари, без апела на улагаче и пове-,

риоце, како то омогућује уредба.

Панчевачкој пучкој банци, која је своје стање такође. средила без жртава од стране улагача и поверилаца, „OJO.

брено је одлагање плаћања старих обавеза за време од

шест година; за ове обавезе утврђена је каматна стопа. (од

20 фебруара 1934 до краја 1934 године). са. 3.5%. "бруто, а од 1 јануара 1935 године на 3% бруто годишње, Даље јој

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

је | одобрена "фузија: са њеним афилијацијама:

| Бр, '8

Модошка штедионица, Јаша Томић, Штедионица и кредитна заједница а. д. У Шупљаји и Прва сечањска шт едионица, Сечањ. На детаље санационог плана вратићемо се приликом анаг лиза биланса ових наших новчаних завода. -

| — Na teritoriji "Savske banovine radio je u 1933 g. 101 поусат zavod, koji su imali glavnicu od 436 mil. din. Čista dobit je iznosila 10,7 mil. din. prema 30,96 mil., 45,45 mil. i 84,48 mil. i prethodnim 'godinama.

а Рузвелт је упутио конгресу предлог закона О реформи Федерал резерв система, који предвиђа јачи удео Федерал Борда у управи 12 банака чланица,

___— Велики број француских народних посланика тражио је од вла аде да поднесе пројект закона O смањењу терета дужника са "следећим тачкама: да се од јануара 1938 продужи рок враћања дугова насталих после 1 јануара 1926 за 5 год.; да се омањи камата на 1% почевши од 1 јула 1934 год. и најзад да се прогласи потпун мораториум за незапослене.

— Према подацима Народне банке износили су ! децембра прошле године штедни улошци код наших новчаних завода 9,78 милиарди динара према 9,66 милиарди дин. у истом месецу 1933 год.

-— Грчка комисија за уређење унутрашњих дугова одржала је седницу под претседништвом министра правде. Решено је да се унутрашњи дугови деле на 4 групе и то: на земљорадничке личве дугове, земљорадничке хипотекарне, дугове индустрије и трговине и најзад заложнице Хипотекарне банке И других банака. Предвиђено је утврђивање камата на зајмове 10%, а камата на улошке треба да буде најмање 6 а највише 8%.

— Холандски министар претседник д-р Колајн изјавио је да Холандија не мисли да се веже према земљама златног блока. Она ће и даље задржати слободу одлучивања. Министар финансија Уд је изјавио пак, да је дефлација неморално сретство привредне политике и да ће Холандија помоћи међународну акцију стабилизације валута на- златној основи.

— Rumtinska Narodna banka održaće 17. o. m. izvan= rednu skupštinu, na kojoj će se rešavati o olakšanju kreditira nja poljoprivrede i o uzimanju državnih blagajničkih zapisa u podlogu.

— Koliko su podbacile nade u pogledu dejstva петариве cije čehoslovačke krune na oživljenje privredne radinosti vidi se najbolje iz činjenice, da je početkom februara bilo 817.983 nezaposlenih, koja je-cilra za oko 20.000 manja od one u istom periodu 1934. U januaru prema decembru broj nezaposlenih se povećao та 8.1% | 10 u istom periodu 1934.

JAVNE FINANSIJE

—, Predlog budžeta Lik banovine za 1935 g. iznosi 75, 15 mil, din.; veći je od prošlogodišnjeg za 30,4 mil. din. Dr= Žavne dotacije su predviđene u iznosu od 48,7 mil. dinara.

· — Румунија се обавезала, да ће пре 8 O. м. платити Енглеској банци 400 хиљ. фунти за изравнање робних дугова, који су, мањи од 20. фунти. Почевши од 15 априла O. T. плаћа Румунија . 60 хиљ. фунти сваког месеца на рачун осталих дугова.

Пи Швајцарска ће емитовати 100 мил. шв.: > А благајничких записа са роком од 6- год. по курсу 98 и 100 мил. 20 годишњи зајам са истим условима да би конвертирала. 5% зајам из 1925 године од. 50 милиона UB. ФР: и 5% из 1924 105 кои 150 МИЛ. Хоји доапавају 15 МЕРА одно“ сно 15 априла 0. 1 - па

ПЦ "Beogradska а u у ево o ju, o пре nih. listova pozvala je liferante da se prijave radi isplate obaveza iz ranijih godina. Iz ovog saopštenja javnost je mogla sa~