Narodno blagostanje

"16. фебруар 1935. НАРОДНО · akciju podupiru i merodavni, jer se ne može očekivati tzko skoro rešenje vinogradarske krize”. Samo se postavlja pita· nje da li se na vinogradarskom zemljištu može gajiti povrće?

INDUSTRIJA

— U 1933 g. bilo je u Savskoj banovini 290 industrijskih alkcionarskih preduzeća, od kojih je 130 iskazalo gubitak od . 39,27 miliona, a dobitak 160 52 73,51 mil. din. Sa dobitkom rade: tekstilna, hemijska, obućarska i pivarska industrija.

— Загребачке новине су донеле да се на меродавном месту завршавају припреме око оснивања Државне техничке коморе која ће имати за задатак да помогне индустрији; да допринесе што повољнијем добивању кредита и зајмова за време извозне кампање и да у договору са принудним удружењима индустријалаца ради на унапређењу наше индустрије. А вероватно је да ће се уважити и молба индустријалаца и индустријских организација о оснивању индустријске банке.

Ако је тачна ова вест, нама није јасно какве везе има оснивање техничке коморе са питањем индустријског - кредита и каква је потреба за оснивањем индустријске банке кад би се техничка комора бавила питањем индустријског кредита!

— Нови бугарски закон о унапређивању индустрије · предвиђа да повластице дате једном предузећу остану на „снави и у случају, ако се дотично предузеће продаје или даје под закуп. |

— Svetska proizvodnja veštačke svile iznosila je u 1934 г. 188 miliona funta (od 453 gr.) prema 668 muljona funta Hu 1933. Proizvodnja je porasla um Japanu sa 99 na 150 miliona funta, u Italiji sa 81,7 na 106,5 miliona, u Nemačkoj sa 68,2 na 94,4, u Engleskoj sa 80 ma 88,9, a u Francuskoj sz 57,2 na 64,9 miliona funta. Najslabiji porast proizvodnje konstatovzi je: u S. A. D. (sa 205,5 na 2,10 milona funta), koje su i dalje ostale naiveći proizvođač weštačke svile.

— Francuska proizvodnja livenog gvožđa iznela je u 1934 g 6,15 miliona tona prema 6,32 u 1933; istovremeno je opala i proizvodnja čelika sa 6,53 na 6,14 miliona: tona. Pro-

_ izvodnja gvozdene rude bila je u 1934 cg. 31,90 miliona tona _ ртета 30,22 miliona u 1933 i 27,60: miliona tona u 1932.

— Opšti indeks alijanske industrijske proizvodnje, izračunat od strane ministarsiva korporacija sa bazom 1929—100, iznosio je u decembru 1934 с. 89,65. Povećanje prema decembru 1933 iznosi 18,12%, a prema decembru 1932 g. 21,96%. U odmosu na isti mesec u 1933, povećana je proizvodnja u građevinskoj industriji za 50,96%, u tekstilnoj za 17,54%, u mefalurgijskoj i mehaničkoj industriji za 7,71%, a u industriji hartije za 6,34%. Indeks električne proizvodnje pokazuje smanjenje od 0,25%. — Prosečni indeks za 1934 g. iznosi 87,33, · Što pretstavlja povećanje od 8,50% u odnosu па 1933. ili povećanje od 19,66% u odmosu na 1932 godinu.

— Јачање индустрије у Совјетској Русији долази до _ изражаја у следећим променама: учешће сировина у извозу · пало је са 69.0% у 1913 на 31.3% y 1933; удео бензина у извозу нафте повећао се са 11 на 29.9%; од дрва 714% извози се у прерађеном стању. Исто тако код дувана, лана и других аграрних сировина свее више расте удео прерађевина. — Енглеска производња гвожђа цени се у 1934 години на 41 мил. тона према 31,8 мил. тона у 1933 год. и 27,6 мил. тона у 1932 год. У ваневропским земљама. произведено је 20,7 мил. тона 1934 год. 17,4 мил. т. 1933 год. и 12 мил. т. 1932 тод. од чега на С. А. Д. отпада 16,5 мил. тона односно 13,5 мил. т. и 8,9 мил. т. у одговарајућим годинама. „= Производња челика износила је у 1934 г. у Европи 494 мил. т. према 39,9 мил, т. 1933 г. и 33,4 мил. 1932 г.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 121

У ваневропским земљама одговарајући бројеви јесу: 31,4 мил. т., 28 мил. т. и 17,6 мил, т. од чега отпада на С. А.Д. 25,7 мил. 23,1 мил. т. и 14 мил. т.

— Предвиђена је реорганизација француског министарства трговине и индустрије, што је потребно због промењених прилика, како се наводи у аргументацији законског предлога. Министарство није у стању да својим малим чиновничким кадром свршава најпотребније послове, као што су закључивање трговинског уговора, вођење евиденције над компензационим и клириншким уговорима, надзор над индустријом и т. д. Намерава се да се организује инслекција француске привреде, да би се добио бољи преглед о стању исте, како у самој Француској тако и у колонијама.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Klyinška potraživanja naših izvoznika u Nemačku iznosia su 9 0. m. 241 mil. dinara.

— „NovostP” donose da se jedna grupa петаскт 'privrednika interesovala za otkup veće količine našega duvana i šljiva u toku o. g.

— У прошлом месецу објавила је Италија нову листу робе, која се може увести само уз дозволу, у коју између осталог спадају пољопривредне машине, стакло, козметичка и гумена роба, модра галица итд.

— Д-р Имреди гувернер мађарске Народне банке одржао је говор на банчиној главној скупштини рекавши да је главни циљ управе да одржи вредност валуте да би тиме створила могућност за стварање нових капитала. Он је устао против шпекуланата златом у унутрашњости, који тиме наносе штету земљи, Изразио је наду да ће шпекулације нестати, јер је велики део досадашњих купаца био припадао индустријалцима, који нису могли доћи до девиза, Новим уређењем спољне трговине на бази компензација отпада тај разлог.

— Čehoslovačka je 1O februara smamjia carinske dodatke ma žitarice i to: nai raž sa 33 na 31, na ječam. sa 32 na 31, na ovas sa 29 na 27, na pšenicu sa 21 na 20 kr za kvintal.

— U jednom članku, objavlienom u „Mađarskom ekonomistu”, navodi se, da talijansko-mađarski trgovinski sporazum u prošloj godini nije dao zadovoljavajuće rezultate. Dok je u 1929 trgovinski bilans Mađarske sa Italijom bio aktivan za 25 mil. penga, u 1930 god. 76, u 1933 cod. 10, dotle se u prošloj godini javlja pasivni saldo od 8 mil. penga. Umesto oživljavanja, međusobne razmene dobara nzstupilo je povećaпје falijanskog izvoza u Mađarsku Као posledica toga ipojava pasivnog salda. Slični nepovoljni rezultati pojavili su se i u promefu sa Austrijom.

— BHgleska je zaključila sa Rusijom ugovor o liferovanju 400.000 standanda idrva u ovoj godini po ceni od 15 funti po standardu, koja je za 12 šil. 6 pensi niža od one u prošloj godini. Rusi su se obavezali da pri prevozu koriste prvenstveno engleske brodove.

— Između Ilalije i Austrije zaključen je novi sporazum, koji je stupio na snagu 1 februara i važi godinu dana. Njime su znatno povećani (dosadanji i dati novi preferencijali i kontingenti za austrijske industrijske proizvode. Austrija se obavezala da će povećati uvoz poljoprivrednih i nekih industrijskih iproizvoda, te je odmah po stupanju na snagu sporazuma SVe. OVe proizvode stavila na listu čiji uvoz podleže prethodnom одоbrenju. — Povodom zaključenja trgovinskog ugovora sa Brazilijom na bazi klauzule majvećeca povlašćenja. Sjedinjene, Ametičke Države nameravaju da objave crnu listu zemalja, kojima će uskratiti pravo korišćenja sniženim carinskim stavovima iz ovoga ugovora. Na ovu listu došle bi sve one zemlje, koje u bilo kojoj Tormi otežavaju uvoz američkih proizvoda. Ona bi