Narodno blagostanje

Страна 124

— „Словенец“ доноси да је прошле године у Љубљани опала потрошња меса. На градским кланицама је 32клано 8.590 говеда према 9.240 у 1933 г, телади 13.630 према 14.200, прасића 23.250 према 25.100, коња 95 према 115. Опали су и приходи градске кланице.

— Пореско оптерећење у Грчкој износило је у прошлој год. 8 милиарди драхми и претстављало је 27% целокупног националног дохотка. То је оптерећење три пута веће но у Турској и Бугарској и два пута него у Југославији и Румунији. Стање грчких финансија је отежано због нефундираног унутрашњег дуга који је у вези са експроприацијом земљишта приликом жолонизације грчких избеглице из Турске. Нефундирани унутрашњи дуг износи 4 милиарде драхми, фундирани унутрашњи 15 милиарди драхми а спољни 5,5 милиарди фр. франака.

— Kod Okružnog ureda u Skoplju bilo, je ikrajei oktobra pr. godine 26.770 osiguranih radnika i nameštenika prema 27.876 w 1933 g., 24.642 u 1932 g., 25.800 u 1931 g. i 32.660 u 1930 godini. Najveći je, broj zaposlen kod izgradnje železnica i putova, opštinskih poslova.

| — Mod ljubliznskog Ouzora bilo je u jamuaru 0. 5. 72.688 osiguranih. radnika i nameštenika, više za 2.007 nego u istom mesecu prošle godine. Bolovalo je 3,10%, više 0,26%. Prosečna osigurana nadnica iznosila je 22,43 dinar, manje za 0,35 din., ukupna dnevna zarada 1,63 mil., više 782. 22 ИЕ Karzikterisiično je da је изротеп porast zaposlenih, i pad nadnice. Na pr. premiz istom mesecu prethodne godine porast zaposlenosti je iznosio: u oktobru pr. god. 4.091, novembru, 3.649, decembru 3.529 i januaru o. g. 2.097, a opadanje madnice: 0.73; 0,65; 0,58; 0,44 i 0,35 din.; što, je dalo povoda! Uredu da tvrdi, да Се se u ovoj godini padanje nadnice zaustaviti.

— Broj nezaposlenih u Francuskoj početkom februara popeo se na 470.005 prema 332.246 u istom periodu prošle godine. ;

— Izdaci na pomaganje nezaposlenih i poljoprivrednika

u Kanadi povećali su se sa 11.7 mil. dol. u 1931 na 120.0 u ovoj godini. ј — Prema proračunu Depariment of Commerce nacionalni dohodak u SJA.D. u 10933 prema 1932 smanjio: se za 2.9 milijande dol. na 46.8. lImdeks nacionalnog dohotka bio je 57 (1920 = 100). Dohodak pojedinih grupa iznosio je u milijardama dolara (cifre u zagradi odnose se na 1930): radničke nzdnice: 20.3 (48.8), dividende 2.1 (5.8), kamate 5:2 (6:6), preduzimački prihodi 7.9 (12.3), poljoprivžeda 6.3 (3.0), rudarstvo 0:8 (1.8), prerađivačka industrija 8.1 (16.1), saobraćaj 3.7 (6.2), frgovina 6.6 (10.5) i t. d.

— Broj nezaposlenih u Austriji početkom februara bio je 334.377

— Poslednjih meseci broj nezaposlenih u Poljskoj stalno se uvećava i prešao je već pola miliona, dok je u istom periodu prošle godine bio 400.000.

-— Талијрнска потрошња шећера у 1934 изнела је 2899.000 квинтала према 2,886.000 у 1933, што претставља повећање од 0,43%. Насупрот томе, од 1930 до почетка 1934 потрошња шећера у Италији била је у сталном опедању. — У једном предавању шведски професор Свен Брисман изразио се врло песимистички у погледу даљег развоја међународне коњунктуре. Он сматра да је оживљење у прошлој и претпрошлој години било изазвано углавном вештачким мерама. Садање коњунктурно оживљење је моментано и оно нема основицу на којој би се могло даље, само од себе, развијати. Стога би било врло повољно ако би се садање стање могло одржати.

— Према подацима берлинског коњунктурног Института потрошња у детаљној трговини у Немачкој у прошлој

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 8

према 1933 повећала се за 12%. Како је у међувремену индекс цена на мало скочио са 117.3 на 121, то значи да нешто преко 3% повећања волумена потрошње треба приписати скоку цена. Највише је порастао промет моторних кола (45%). Код текстилне робе повећање износи 18% од чега :ј, отпада на повећање цена.

—- Одбор француске владе за националну привреду донео је одлуку да се цена минералним вештачким ђубривима омањи за 4%. Исто:тако усвојен је и пројекат о грађењу силоса са капацитетом од милион квинтала) пшенице. Највад, припремљени су законски пројекти о регулисању тржишта меса и млечних производа.

PLANSKA PRIVREDA | — Avnketii odbor u Engleskoj, kome je bilo stavljeno u dužnost da ispita dosadanje rezultate državne intervencije u oblasti proizvodnie i trgovine jaja i živine, završio je SVOJ ra:d i predložio sledeći novi plan: Vrhovnom telu, koje bi rukovodilo čitavom organizacijom, Đilo bi potčinjeno 12 pokrajinskih

·odbora, a ovima oko 200 okružnih organizacija. Okružne Oor-

gamizacije služile bi kao stamice za prikupljanje i pakovanje iaja i živine; odavde bi se roba slala na pojedina “tržišta сите bi se rukovodilo iz pokrajinskih organizacija. Za jajz bi se imale utvrditi jedinstevene cene, a ova bi prema težini bila podeljena u fi katecorije: specijalna 21/a unce komad, stanфатапа 2 ипсе kom., selekcionarna 194 unce, jaja od mladih kokošiju.

52 POSLOVNOG SVETA

Зборови акционарских друштава“

20' фебруар — Београдска банка „Меркур“ у ванстечајној ликвидацији, Београд (ванредан).

24 фебруар — Индустријално и комерцијално д. до, Суботица. ·

3 март — Српска кредитна банка д. д. у Вуковару. Београдска банка „Меркур“ у ванстечајној ликвидацији, Београд (ред.). | |

8 март — Прва инђијска кредитна банка д.д. У Инђији.

9 март — „Продуктива“ д. д: у Новом Саду.

10 март — Бачко-петровоселска хришћанска при-

вредна банка MG JL, Бачко Петрово Село.

17 март — Српска обртна банка а. д, у Београду. — Смедеревска задруга у Омедереву. — Књажевачка штедионица. а. д. у Књажевцу. — Косовска банка у Кос. Митровици. — Индустријска банка а. д., Београд. — Рековачка привредна банка а, д., у Рековцу. — Кредитна банка „Косово“ а. д. Гњилане. — Југословенска банка за индустрију и трговину а. д., Београд. — Призренска банка у Призрену. — Трговачка банка д. д.,, Јаша Томић. — Рудничка окружна задруга а. д, Горњи Милановац. — Прва; генерална банка у Нишу. — Новопазарска банка у Новом Пазару. — Лесковачка задруга а. д. у Лесковцу. — Крајинска Банка, Неготин. — Горњо . Милановачка штедионица у Горњем Милановцу. — Електро-млинарско предузеће Уроша Милошевића и Синови а. д.у Зајечару. — Блацка привредна банка у Блацу. — Ресавска банка у Свилајнцу. —

24 март — Домовинска индустрија „Дом“ а. д. ва плетену и везену робу у Београду. — Кнежевачка задруга за кредит и штедњу, Кнежевац. — Хвосновска банка за пољску привреду, индустрију и трговину, Пећ. — Планинска привредна банка а. д. у Предејану. — Банкарско им

" трговачко д. д., Београд. — Општа трговинска банка а. д.

Београд. 28 март — „Конкордија“ штедионица и кредитни завод дуд. Уздин: — Пивничка штедионица д: д. у Пивницама.