Narodno blagostanje

Страна 212 НАРОДНО

з

2. Дефлација путем смањења потраживања банчиних

Фебр. 1980. 1981. 1982 1983 1934 1985 у милијардама динара

Подлога 2 А 2216. 2:0. 196. | 2% 1:45 Потраживања од

привреде 1.683, 2.2 | 244 2.1 1.86 „1,89 iforpa»p oj mop»cone. 4.0 1185 124 23 228 228 Укупна потражив. „9.00 40 48 44 414 410

Из горње таблице видимо да је Народна банка по извршеној законској стабилизацији -потраживала 4,8 милиарди динара и да је та сума постепено опадала тако да је крајем 11934 г. свега 4.14 милијарди, а у овој години још нижа. Потраживања Народне банке су нормалан пут за пуштање новчаница у оптицај, па следствено и за повлачење истих. Оно претставља у активи 5 родне банке најкрупнију позицију.

Између 1931 и 1982 године Народна банка је вршила инфлацију, повећала је оптицај за 800 милиона динара. Али је одмах после тога, и баш због тога, почела толико строжију дефлацију. Мародна банка је отказивегла кредите и вршила кредитну дефлацију у доба, кад је наш кредитни апарат био потпуно утрнуо, кад је готово немогућно било грађанину средње солвентности да у опште добије кредит, не због неповерења према њему, већ због неповерења према банкама, које дају кредите. Док је целокупно. наше банкарство смањивало кредите, би могло да одговори својим обавезама према улагачима, дотле је Народна банка истовремено то исто радила; чак је притискала оне исте банке, које су морале приватницима отказивати и које су због тога морале у толико енергичније повлачити своје кредите, јер су имале одговарати на двема странама. Може се рећи да је наша народна привреда од септембра 1981 године живела без кредита, као у натуралној привреди. Та је дефлација“кредита морала убиствено дејствовати на волумен послова у земљи, а специјално на произведњу. Наравно да је то мање падало у очи јер се-много више чуо глас оних који су били погођени. отказом раније повучених кредита, него оних; који нису ни били у могућности, због немања кредита, да прошире обим својих послова илида уђу у нове послове.

Не можемо да напустимо ово поглавље, а да не укажемо на једну врло важну околност у развићу структуре потраживања Народне банке. Као што се из горње таблице види, Народна банка има две врсте дужника: једно је држава, а друго је народна привреда. До законске стабилизације лавовски удео кредита Народне банке. имала је држава. Она је дуговала 4 милијарде на крају 1930 године док. је цела народна. привреда дуговала 1,7 милијарди динара. Приликом законске стабилизације- држава је раздужена, без своје заслуге, за. 2,2 милијарде, тако да је укупан дуг народне привреде могао да се попне на 2,2 милијар-

де динара, а онај државе да се смањи на 1,8 ми-.

лијарди. Али је већ идуће године Народна банка почела понова да упућује своју кредитну политику у корист државе, а на штету народне привреде. У 1932 години дуговале су обе категорије по 2,4

о

580 милиона динара,

дате народној привреди, да

БЛАГОСТАЊЕ Бр. _

милијарде динара, затим настаје дефлација, али блага код државе, јер се државно дуговање сма“ Њњује свега за 120 милиона динара 1934 године, док се дуговање „народне привреде смањује за Само би обрнута политика могла да се правда. Јер ако је Народна банка налазила, да је наша народна привреда и сувише снабдевена платежним ·сретствима, онда је повлачење истих требала да врши преко државних

- рачуна, пошто су они и иначе типичан претстав-

ник инфлације. ИМ по самом закону је држава била дужна још на крају 1933 год. да врати нове кредите, које је повукла у току те године. Народ на банка је допустила да држава погази своју законску обавезу према њој, а своју строгу дефлациону политику продужила је преко кредита народној привреди.

3. Политика отвореног тржишта

и поред благајничких записа. преко којих Народна банка утиче на оптицај, може она то да ради и преко дугорочних државних хартија од. вредности. То је например у великом обиму случај у Северној Америци. Код нас је то немогућно, из много разлога, о којима ће бити говора у засебним чланцима о нашем тржишту хартија од вредности. ~

4. Дефлација путем продавања подлоге

Народна банка може врло ефикасно да извуче платежна сретства из оптицаја путем продавања своје подлоге, металног и девизног стока. Истина, данас се у целом свету води обрнута политика, тј. грабе се злато и златне девизе на све стране, па и по цену стварања инфлације. Само је наша Народна банка вршила дефлацију и помоћу продаје њезине златне подлоге. Нашој Народној банци није било довољно што је на свим позицијама активе и пасиве, где је то било могућно, вршила дефлацију, што се поред тога аутоматски вршила дефлација на другим позицијама пасиве, већ је нашла за потребно, да ту дефлаторну политику изводи и путем продаје подлоге. Ова је износила крајем 1930 г. 2,400.000.000 динара а у фебруару 1935 1,450.000.000 динара. Смањење подлоге износи скоро ! милијарду. Ми наводимо податак из фебруара 19835 године због тога, што је тек после 'уредбе од 19 јануара т. г. о ликвидацији револвинг-кредита отуђење под-. логе дошло до изражаја. Народна банка је то камуфлирала 2 године на тај начин, што је зала- · гала злато на страни и исто водила као саставни део своје златне подлоге и ако је она тиме била. отуђила право располагања тим златом. А динаре, које је добила за чекове продане на основу потраживања у француским францима, добијеним путем ломбарда злата, стрпала је у касу. Узгред. буди речено ми смо на збору Народне

банке у марту 1988 године указали на ту операцију. Можда ће когод из Народне банке рећи, да она није продавала подлогу у циљу дефлације,. већ да је подмиривала тражњу у девизама а у интересу одржања динара. То би био одговор од. стране оних који не разумеју проблем. Ни у нор-

\