Narodno blagostanje

_ 6. април 1935.

smrti “dvojice bogataša. Kamate na državne dugove smanjene su prema budžetu prethodne godine zbog niže stope.

— Čehoslovačka Narodna banka odlučila je da emituje uz 391 i% menice koje potiču od izvoza u zemlje sa slobodnim deviznim prometom. Kod ovakvih menica neće se tražiti ni treći potpis, ako se u cilju garancije deponuju državne ili druge hartije. Mogu se zalagati i menice duže od 3 meseca uz 4%.

__— Prema zvaničnim родаста рогезја prihodi u Nemačkoj za prvih 11 meseci budžetske 1934/35 dali su 7.460.30 mil. mik. prema 6.846.20 mil. mk. za celu budžetsku 1933/34. Povećanje prihoda za prvih 11 meseci prema istom periodu budžetske 1933/34 iznosi 1.203.77 mil. mk.

— U S. A. D. završena je konverzija četvrtog аза zajma šlobode (Liberty loan) u 27/s% bonove. 80% starih bonova zamenjeno |e novim.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

— Насупрот предлогу сенатора Боре да се укине Нира законодавство, изузев одредаба о дечјем раду, минималним надницама и ограниченом радном времену, презседник Нире Ричберг предложио је, да се читава организација упрости. Према њему требало би укинути кодове за све индустрије и занате, које врше услуге, затим оне малих индустрија са испод 10.000 упослених радника и намештеника (537 кодова), који би се имали заменити једним јединственим кодом. По Ричбергу остало би 194 кода.

— Ruzvelt (тад и раати ирибепот pretsedniku Nju .dila da se stane na put kršeniima odredaba sadržavanih u kodovima i da se bez odlaganja obnovi Nira, kako bi se završio period nestalnosti, zbog koje se otežava oporavljenje industrije i spoline trgovine.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

_— У марту месецу Шведска је имала 89.000 незапослених радника према 167.000 y истом периоду прошле године.

— Крајем марта број незапослених мало се смањио и износи 496.869.

— Komisija za opšti ekonomski razvitak, Која је изтаnovljena prilikom одтапја kolonijalne konferencije u Parizu, izradila je 15-godišnji plan. o javnim radovima u svima kolonijama za koje se predviđa 14 milijardi franaka. Finansiranje bi se vršilo preko Nacionalne kase za javne radove u kolonijama, koja treba da bude osnovana. Ona bi emitovala zajmove, a od države bi do 1942 dobila na ime subvencije jednu milijardu franaka.

— U januaru i februaru u Švedskoj je vlađala velika tražnia kredita kao posledica spremanja za živu građevinsku delatnost, što u današnjim prilikama za kapital pretstavlja jedino interesanino polje rada. |

— Gradska štedionica sarajevske opštine snizila je za 50% cene električnoj struji i vodi, tramvajskim Камата i plinu.

у Француској

— U mašoj zemlji osnovano je prošle godine 38 акстоnarskih društava sa kapitalom od 54,35 mil. din. prema 38 sa 82,75, mil. din. u 1933 год., 31 за 68,9 ти. и 1932 сод., 43 за 110,15 mil. u 1931 i 82 sa 271,08 mil. u 1930 god. Povećanje glavnice izvršilo je 19 društava za 76,22 mil. din, prema 21 za 43.0 mil. din., 22 za 47,7 mil. din., 56 za 167,80 mil. din. i 88 za 351,62 mil. u prethodnim godinama.

— U naše morske luke doplovilo je prošle godine 92.262 brodova sa (опагот од 17,375 hill +. prema Ol 118 sa 16.418 hilj. u 1033 god.

— Od 045.309 radnika osiguranih код OLD O NOĆ Казе џ Веја и тами шезеси bilo je nezaposlenih 223.300 ili 23.0%. Radnika, koji su radili skraćeno, bilo je” 158.406 ili 167% ukupnog broja osiguranih radnika.

- = — Pooštrenje švajcarske krize primećuje se ' po jakom

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Рана 235

padu kurseva akcija velikih Švajcarskih banaka. Iz sledeće tabele vidi se kretanje od 1920 na ovamo.

Najveći kurs 1020 31-Х1-1934 25-11-1935

Leu et Ole 795 296 157 Banque Commerciale de BaAle 814 300 98 Banque Fćdćrale 888 305, 156 Union de Banques Suisses 7115 302 187 Credit Suisse 1010 595 451 Socićtće de Banque Suisse 895 464 368

Do sada su švajcarske banke dobro odolevale krizi (u toku poslednjih 5 godina došle su u teškoće samo Banque Рориlaire Suisse i Banque d'Escompte Suisse). Izveštaji za. 1934 su pesimistički, zbog naglog opadanja poslova. Banke imaju osim toga znatnija potraživanja u inostranstvu. Leu ima takvih: potraživanja za 102 miliona švajcarskih franaka (od čega 75 u Nemačkoj), Banque Commerciale 224 miliona, Banque Federale 172 miliona (od kojih je 135 miliona zamrznutih u Nemačkoj), Union de Banques Suisses ima 190 miliona (od čega 89 miliona zamrznuftih u Nemačkoj, a 19. miliona u drugim. zemljama), Credit Suisse ceni svoja zamrznuta inostrana potraživanja na 200, a Socićte de Banque Suisse na 150 mil. franaka.

— Potrošnja uglja u Francuskoj u 1934 iznela је 71,52. miliona tona prema 72,60 u 1933 Proizvodnja uglja i lignita porasla je sa 47,94 u 1033 na 48,64 miliona tona u 1934.

— Austrija je povećala sa 3 ma 4 mil. (doprinos za: popravke zgrada, koji treba i ove godine da favorizira građevinsku delatnost. 5

— „Jugoslovenski Tloy.d” доноси да је рударско- топиони- | чарско предузеће „Сартид' решило да обустави призводњу потковица, јер се не рентира. Потрошња је после 1931 г. знатно опала. „Сартид“ је у прошлој години продао свега 3 и по вагона потковица, стога што 80% сељака више не поткива своје коње.

M3 ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

7 април. — Немачка пучка штедионица дд., Земун. 9 април. — С. Х. Гутман дд., Белишће. 10 април, — Југословенска текстилна творница бра-

ћа Холцнер дд. Загреб.

12 април. — Варнер Брос, Ферст нејшенел д. д., Загреб. — „Рис“, творница гумене робе д.д, Загреб. — „Каштел' творница кемјијско--фармацеутских производа да, Загреб.

13 април. — Хрватска католичка банка LM. у Загребу.

15 април. — Јулио Мајал дед., Загреб. — Дд. за експлоатацију дрва у Загребу. — Митровачка паропила д,д. У Митровици. — Штедионица д. д. у Ораховици. — Француско-српска банка а. д. у Паризу. |

16 април. — „Фако", југословенска творница чарапа и трикотаже дд. у Суботица. — Ноненберг и Шодерл, творница трака и чипака дд. Суботица.

'24 април. — Дисконтна банка д. д. у Загребу. — Ста-

нишићка штедионица а. д. у Станишићу. 29 april. — Barsko društvo a. d., Rim. — Vršačka banka

d. dd., Vršac.

30 април. — Житарско-шљиварско ад. Београд. — Астра дд., индустрија хемијских производа из Београда. — Босанска индустријална и трговачка банка а.д. у Београду. — Тунер и Вагнер ад. Београд. — Книћка банка, Кнић. — Орпска банка а. д. у Београду. — Акционарско друштво „Устипраћа“, Београд.

4 мај — 113B08H0 акционарско друштво у ликвидацији из Београда,

5 мај. — Издавачко и књижарско пролуе бе Геца,

Кон ад. из Београда.