Narodno blagostanje

Страна 236

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 15

11 мај. — Југословенско Кнох дд., Загреб. — Англојугословенско петролејско д. д. за рафинирање и промет петролејем и иним (битуменским производима у Загребу (ванредан).

12 мај. — „Албус“ ад. Београд. — Ћупријска штедионица, Ћуприја. — Трговачко-обавештајни завод а.д, пређе Р. Г. Денко.

Трговачки регистар

Општинска штедионица и заложни завод града Београда, Београд, упис претседника управног одбора г. д-р Јеремије Протића; пл. д-р Драг. Новаковића и чланова управног одбора г.г.: дар Стевана Поповића, Милана Стојановића, Ст. Трпковића, Добривоја Лазаревића, д-р Мите Поповића и Миливоја М. Стефановића. — Цереалија ад. за трговину земаљским производима, Београд, упис прокуристе т, Рудолфа Тајфера. — Босанска индустријална и трговачка банка дед. Београд, филијала Загреб, упис прокуристе г. Хавранека Јосипа. — Континентално: акционарско друштво за трговину жељезом, филијала у Загребу, упис прокуристе г. инж. Румла Јарослава. — „Мирна“, угљенокопно дљд. у Загребу, упис прокуристе г. Дабиновића Владимира. — Југословенско Бата д.д. у Загребу, упис пром=ве друштвених правила. — С. Шпицера насл., транспортно и отпремничко д.д., Загреб, упис ново изабраних чланова равнатељства гг. Сингера Драгутина ид-р Ковачевића Жарка. — Кристалум до. Загреб, упис промене друштвених правила. — Нашичка творница танина и паропила дд. у 3aгребу, упис прокуристе г. Јендрашића Звонимира. — Југословенско Ауер д.д. за плинско зореће светло те електрику Ауер д.д., Загреб, упис новоизабраних чланова равнатељства гл. Марића д-р Милана, Марића Артура, Борана д-р Филипа, Грегорића д-р Цветка, Ернеста Оскара и Хелера Д-р Артура. — Југословенске текстилне творнице браће Холцнер дд. промене друштвених правила. — Дод. прве хрватске, каванарске, гостионичарске и крчмарске творнице сода воде у Загребу, упис промене правила. — „Сирмија" творница шперплоча дљд. у Ср. Митровици, упис нових чланова равнатељства гг. инж. Чериха Ђуре и Чериха Јаромира. — „Телурија“ рударско и индустријско дд. у Загребу, упис чланова управног одбора инж. Аљиновића Јосипа, Гашпареца Ђуре и Оставића Павла.

Jugoslovenski Simens d. d. u Beogradu, upis prokuriste

с. Đure Lerhera. — O opšte osiguravajuće dinuštvo,

o upis prokurista с. о. Baltazara Šklebara i Mihajla Nikolića. Bibliografija:

; „L”Est Europćen Agricole”, organe olficiel du comitć permanent d'ćtudes ćconomiques des ćtats agricoles de PEurope centrale et orientale, revue trimestrielle des questions agraires et agricoles internationales, janvier 1935. Paris. Poslednia dva broja donose interesantne članke i statistički materijal o ро-

ljoprivredi evropskih agrarnih zemalja centralne Evrope i Isto-

ka. Ono što iznenađuje jeste da o па5ој zemlji nema ni jedne reči.

PA3HO

— Pre sto godina, 25 marta 1835 godine, тофо 5е и Pdanacul u Nemačkoj Adolf Vagner, jedan od najistaknutijih ekonomista svoga vremena. On je bio profesor nacionalne ekonomije i finansijskih nauka prvo na trgovačkoj akademiji

u Beču, zatim u Hamburgu, profesor univerziteta u Dorpatu i-

u Freiburgu, a od 1870 g. na berlinskom univerzitetu do smrti 1917 godine. Plodan ekonomski pisac i mislilac, koji se u svojim radovima držao klasične ekonomske škole. Stekao je naročife zasluge svojim istraživanjima o odnosu pravnog poret-

ka i ekonomskog života. Drugi 656 njegovog glavnog dela ONI političke ekonomije, nosi naslov „Narodna ekonomija i pravo”. Na polju socijalne politike je Vagner bio pristalica drŽavnog socijalizma, како са je Bismarlk primenjivao u socijal– nom zakonodavstvu. On je bio član pruskog parlamenta. od 1882—85 g. i pripadao konzervativnoj stranci. Posle se povukao iz političkog života i posvetio se samo nauci, Као ргоlesor univerziteta i autor knjiga o novčanoj politici, statistici i finansijama.

— Трошкови грчког устанка и његовог угушења изнели су око 500 милиона драхми. Трговина је за време устанка била потпуно замрла, а берзе нису још отворене. Привреда још увек осећа штете од шпекулације настале у периоду устанка.

— Svetski izvoz oružja, municije, i drugog ratnog maierijala bio je u prošloj godini 251 mil. nem. maraka ili 12% više od onoga u 1933 (224), a nešto manje od rekordnog роsleratnog izvoza u 1929 (272 mil. mk.). Pre rata — 1013 izvoz je bio 203 mil. mk. Sadašnji izvoz nije manji od onoga predratnog pošto su cene znatno pale, a snaga ratnog materijala ogromno je porasla. U pogledu količine prošlogodišnji izvoz, prema 1934, povećao se za 20%, dok je u istom međuvremenu svetska industrijska proizvodnja zabeležila porast od 92%, a celokupni svetski izvoz samo 1%. Prema predlozima budžeta izdaci za naoružanje u svetu u budžetskoj 1935/36 godini izneće 24-31 milijardu nem. maraka (432—558 milijardi u našem novcu), prema 10 milijardi mk. u 1913, 15—17u 1929, 20—26 u 1934. Na osnovu ovih podataka berlinski Institut za konjunkturna istraživanja dolazi do zaključka, da će u ovoj godini biti upotrebljeno za naoružanje trostruko više rada i kapitala prema godini uoči svetskoga rata. Izdaci za naoružanic važnijih država kretali su se ovako (u milionima nacionalnih valuta): |

1933 1934 1935 Sovjetska Rusija 1.417 5.000 6.500 Francuska 11.850 11:27 11.300 Engleska 107.69 изл 124.3 Italija |P 4.416 4.564 Turska 40.2 40.7 53.3 5. А О. 419:7 612.8 792:5 Japan 852 937 1.022

Izdaci za naoružanje apsorbuju |% nacionalnog dohotka: u Francuskoi 8.1% (prema 1932 god.), Engleskoj 3.0%, Rusiji 9.0%, Japanu 8.4% itd.

— Krajem pnošle godine imala je Zadruga železničkog osoblja u Beogradu 33,65 mil. dinara zadrugarskih udela; ikrediti dati zadrugarima iznosili su 36,34. mil. din.; postignuta. је čista dobik od 1,91 mil. dinara.

· .. — Prošie godine u Kanadu se uselilo. 12.476 нса prema 14.382 u 1933.

| Skupština Udruženja агооуаса u Sarajevu morala ЈЕ biti prekinuta zbog oštrih sukoba.

— Produktna berza u Skoplju imala je o, podina promet od 10,8 mil. kor. prema 6,68 mil. u 1933 год. ц угедnosti od 9,4 miliona. dinara prema 9,77 mil. din.

— Francuska vlada je podnela parlamentu novi zakonski predlog o zabrani prodaje po jedinštvenim čenama. Jedan sličan predlog nalazio se je i ranije pred franćuskim parlamentom, ali je bilo teško utvrditi definiciju prodaje. po Jedinstvenini cenama, jer se smatra da vlast ne može da spreči trgovce ·da izvesan niz artikala prodaju po ceni, čija je suma zaokružena. Novi predlog predviđa i zabranu prodaje robe koja je unapred spakovana, ako je uobičajeno da se ista prodaje prema: težini:

— G. Montegju Norman. ponovio (5 Hzabran: Za 0 Engleske banke. ; :

— italija osniva fond od 10 miliona ina za pomaganje filmske industrije. Fondom će upravljati ministarstvo finansija.