Narodno blagostanje
=
6. април 1935.
у. Вајче
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| DEFLACIJA KAO UZROK PRIVREDNE
Страна 227
пл
| DEPRESIJE KOD NAS
(Treći članak)
IV ZAŠTO JE NARODNA BANKA VRŠILA DEFLACIJU
одан bismo nezasluženo priznanje Narodnoj banci, ako bismo ustvrdili da |e njezina. deflaciona politika rezultirala iz jednog svesnog i jasnog ubeđenija, da naša narodna privreda pati od inflacije platežnih sretstava i da je zbog toga njezina đužnost da višak pocrpe iz opticaja. Dellaciia koju je vršila. Narodna banka nema nikakve veze sa valutnom politikom. Deflaciju |e vršila Narodna banka iz dva razloga, jedan je čisto privatno-privredni, a drugi pravni.
1 Privatno-privredni razlog deflacije Narodne banke
- Iz tablice u prošlom članku vidi se da |e Narodna
banka pred kraj 1931 i u prvoj polovini 1932 godine ·povećala opticai novčanica za 700 miliona dinara. “Prema niezinim godišnjim izveštajima ona |e taj novac upotrebila na suzbijanje bankarske krize. O tome, kako ie Narodna banka suzbijala bankarsku Rkrizu, pisano je i govoreno i suviše mnogo, tako da na to 'ne treba da potrošimo ni jedne reči. Tačno je да је ·Матодпа banka u prvim mesecima bahkarske krize „davala kredite bankama radi isplate ulagača. Ali je u brzo posle toga ona počela svom energijom da realizira te kredite prema bankama koje su dobile moratorijum ođ države. Ko ne zna naše prilike, tome bi izgledalo kao priča iz 1001 noći, da je Narodna banka za vreme trajanja bankarske krize uspela da povuče veliki deo kredita danih bankama radi suzbijanja bankarske krize. To je bilo omogućeno depozitnim moratorijumom, koji su na osnovu čl. 5 i 6 dobijale pojedine banke od Ministarstva trgovine: i industrije. ·Zaštićene prema ulagačima i raznim drugim DOVeTFTIO·cima, banke su ostale nezaštićene prema Narodnoj 'banci. Odredba je bila sasvim u redu, јег зе пајтапје može očekivati da će se Narodna banka pojaviti na šalterima krizom ugroženih banaka, sa kojih |e moratorijum rasterao ulagače. Uzrok ovome forsiranom -„realiziraniu kredita prema bankama sa čl. 5. i 6, realiziraniu, koje |e izvedeno sa neverovatnom dizdržljivošću i tvrdinom, mogao je biti samo jedan” |edihi, a to je bojazan da Narodna banka na njima ne pretrpi gubitke. :
Narodna banka pušta novčanice u opticaj, kao što smo kazali, putem kreditnih operacija. Prema tome svaka kreditna operacija bančina ima jednu monetarnu i jednu čisto privatno-privrednu stranu. Dužnost је uprave bančine da se čuva gubitaka prilikom dodeljivanja kredita. U normalnim prilikama novćanične banke nemaju u opšte otpisa, već i zbog :toga što one, dajući uz najpovoljniju kamatnu stopu, pri"biraju najbolii materijal. Mi izrično prelazimo preko ·toga, kako stoji sa bonitetom: portfelja. novčaničnih banaka u drugom svetu, od kako je izbila opšta privredna depresija. To znaju vrlo dobro oni, koji na 'zboru Narodne banke ne reagiraju na kritiku, ali zato rado insistiraju preko dnevnih listova. Ali jedno mo-
·'banke u krizi, orida svakako da se nije dobilo pokri
- naka. Za kredit od 2 milijarde i 100 miliona franaka koje je francuska država dala 17 зуоје gotovine Ban-
žemo reći, a to |e, da |e u doba opšte privredne de-
presije privatno-privredna strana kreditnih operacija
novčanične banke došla u pozadinu. Kod kredita za ispomaganje u bankarskoj krizi mnogo su veći rizići. I ako rizik treba da bude prvenstveno rešavajući, onda se do takvih tranzakcija ne može u opšte doći. Kad su Nemačka, Severna Amerika i Francuska ispomagale
kako to zahtevaju propisi odnosnih novčaničnih”
que Nationale de crćdit u momentu, kad su naval poverioci, tvrde izvesni stručni listovi, da |e ceo propao. U ostalom treba li da pofsetimo ovom prilikom čitaoce na sve ono, što se govorilo i pisalo o kreditnoj politici Narodne banke sa gledišta soliditela potraživanja, povodom snažnih otpisa poslednje :dve Zokrize, nije smela. biti rešavajuća za sudbinu tih kredita. koji su svakako konačno propali, a koji idu u desetine miliona prema jednom {jedinom licu? а ан ij
U svakom slučaju privatno-privredna strana Ктеditnih operacija, izvršenih radi suzbijanja bankarske krize, nije smeo biti rešavajući za sudbinu tih kredita. То је sa gledišta naše narodne privrede u opšte ict su dotične banke te kapitale mobilizirale_deflacijom kredita prema svojim komitentima. Ko zna koliko ič bilo egzekutivnih prodaja, koliko: neprospavanih пос! kod našeg poslovnog sveta i koliko zle volje i proklinjanja, dok su se skupili kapitali potrebni za oduženje
dugova privatnim bankama, a zbog pritiska od strane
Narodne banke? Valutno-politički pak, to ie povla-
enje kredita bila jedna kreditna i novčanična de„flacija. |
II Formalni razloz deflacije Narodne banke
Po zakonu o Narodno banci nježine obaveze po viđenju moraju biti pokrivene s 25% u zlatu i 35% u zlatu i zlatnim devizama. Naš se je zlatni devizni stok počeo da topi još 1980 содте ı zbog toga ic Narodna banka јо5 и 1981 godini dobila brigu, da ne pogazi propis o zakonskoj kvoti pokrića. Celokupan njezin rad od kraja 1931 godine stoji u znaku tog straha. Narodna banka је Smatrala, da je sve pre do: pušteno, no povreda to? zakonskog propisa. Narodna banka je smatrala da država može da ne vrati O roku 600 miliona dinara privrednog kredita. Ona је зтаtrala dalie da može da zalaže zlato u inostranstvu i ako za takvu tranzakciju nema osnova zakona, samo da bi odnosni zakonski propis ostao nepovređen. Za
'niu: je do sada zakonska kvota pokrića bila najviša -dogma. A to je ono što se nikako ne može da razume.
Narodnoi banci je bilo vrlo dobro poznato, da зе је poslednjih godina iz osnova izmenilo mišljenje "0 značaju zakonske kvote pokrića. Nioi nije moglo biti
nepoznato, pretpostavljamo, da je Društvo naroda