Narodno blagostanje

6, април 1935.

услове: да су регистроване у трговачки регистар; да нису под стечајем нити кажњаване за превару и лажно банкротство; да уверењем надлежне трговачке или индустријске коморе могу доказати да су успешно обављале извоз и да су вичне послу; да су учлањене у извозничку организацију ако ова постоји; да депонују кауцију од 5.000 до 50.000 лева; да су извезле одређену количину дотичног производа или да се обавежу да ће то учинити у одређеном року. Фирме, које буду испуниле ове услове, добијају извезну дозволу, која важи годину дана и којом се могу користити за извоз само оних производа, који су у овој назначени. Све фирме које добију овакву дозволу, уносе се у регистар извозника, који се води при Министарству привреде. Дозвола се може одузети ако се докаже, да је односна фирма у једној извозној сезони прекршила обавезе према произвођачима. Пошто у Бугарској још не постоје организације извозника, то је министар привреде овлашћен да ове може образовати принудним путем и да се стара о организацији извозничких установа. Истим законом основан је Фонд за унапређивање извоза. Како ће се употребљавати сретства овога фонда није још предвиђено. Остали чланови овога закона предвиђају казне међу којима је највећа привремено и трајно одузимање извозне дозволе.

Бугарска је до сада, као и наша земља, имала 3аконе о контроли извоза појединих пољопривредних производа, али ови нису дали скоро никакве резултате. И поред ових дешавале су се врло честе преваре са рђавим квалитетом, највише због тога што контролни органи нису били на своме месту. Стога се наметала потреба много шире државне интервенције, која би се односила на читаву организацију извоза. Под режимом досадањих закона извознички посао био је слободан, док је сада уведен систем концесионирања, који има за циљ да у редовима извозника спроведе селекцију, и то не само на принципу пословних способности, већ и моралних особина. Нови закоп претставља једну изразито планско-привредну меру и, према изјави министра привреде, његова ће последица бити планирање производње свих оних артикала код којих постоје извозни вишкови.

Naša rudarsko - topioničarska proizvodnja pokazuje velika kolebanja u toku privredne depresije. Ugalj, gvozdena ruda, pirit i cink pokazuju stalno opadanje proizvodnje od 1929 do 1932 g.; kod lignita, bakarne i olovne rude je porast i u 1930 2. jedino sirovi bakar pokazuje stalan porast ze celo vreme. Najgora je bila 1932 g. u kojoj ie, prema 1931, jedino porast kod olovne rude za 40%, bauksita 3,8% i sirovog bakra 23,9%; dok ostali pokazuju smanjenje, koje iznosi kod gvozdene rude 78,8%, bakarne 33,7%, pirita 33,2%, hromove rude 31,3%, sirovog gvožđa 76,0% i cinka 44%. U 1933 g. izuzimajući ugalj i lignit, došlo je kod svih ostalih do porasta proizvodnje.

Nainepovoliniji je razvoj bio kod gvozdene rude, koja је pala sa 431 hilj. t. u 1930 na 27 hilj. t. u 1932 g., sirovog gvožđa (ва 35 na 10 hilj. t.), pirita (sa 60 hilj. na 16 hilj. t.) i cinka (Sa 6,3. il. na 2,95. hil/. 5).

Proizvodnja u hili|. tona:

Proizvodnja i izvoz naših rudarskih pro:zvoda rastu, ali cene padaju

rar равгаенаттрела Гане

Godina 1929 1932 1933 1834 Ugali 4.578 3.536 3.234. 3.367 Lignit 1057 12115 915 926 Gvozdena ruda 428 21 52 178 Вакагпа ruda 329 279 210 662 Pir | 60 i 16 21 205 Bauksit 103 JL „67 па BI i 56

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 231 ~.

745

Olovna ruda 113 554 686 | . Hromova ruda 44 44 23 41 Kamena so 45 53 45 42

Sirovo gvožđe 31 :10 31 33

Вакаг 21 30 40 44 Olovo 9,5 8,3 6,3 10 Cink 6,3 2,5 3,5 |

Prošla godina je bila u znaku opšteg porasta naše rudarsko-topioničarske proizvodnje, kao što nam pokazuje gr. nja tablica. Kod bakarne i olovne rude, sirovogZ bakra, olova i , hromne rude nadmašena je i proizvodnja iz 1929 2. Porast. _ prema 1933 g. iznosi u procentima kod uglja 4; Пела 1,3: gvozdene idi 249: bakarne rude 13; pirita 7; bauksita 6. : olovne rude 8; hromne rude 51; sirovog gvožđa 6; bakra о. olova 36,6 i cinka 20,7. : 5

Prema 10932 g. najsjajnije razviće pokazuje proizvod nia gvozdene rude i з1тоуог gvožđa, poslednja je skoro do- . stigla nivo pre 1031 godine. Takođe je vrlo veliko povećanje. i kod bakra, olova i cinka. |

Porast proizvodnje u dvema prethodnim godinama dale dio je delom usled povećane domaće potrošnje, a delom usled. povećanog iZVOZAa. |

U našem izvozu stalno raste i apsolutno i relativno пао _ rudarsko-topioničarskih proizvoda (sa 4,8% u 1926 5. 1 7,3% | u 1029 а. па 10% и 1933 2. 111 ,2% и 1934 содиц). Najveći porast izvoza pokazuju sirovi bakar, koji je 100% izvozni а | tikal, zatim olova (udvostručio se), cinka i gvožđa. _

Porasla je domaća potrošnja uglja, lignita, olova i оуо2- | đa. Pošto polovina potrošnje uglia otpada na železnice, to | porast železničkog saobraćaja imao najveći udeo i u povećanju | proizvodnje, odnosno potrošnje. Porasla je i potrošnja u in- dustrijske svrhe. _

Izvoz uglja se nalazi u opadanju (mrkog uglja ie opao. sa 32,7. hili. t. u 1931 g. i 10,5 hilj. t. u 1932 g. na 9,2 hili. tu 1934 gp., a lignita sa 53 i 47 na 43 hilj. t.). Uvoz uglja stalno opada usled veće potrošnje domaćeg. Ali raste uvoz koksa (sa... 140 hilj. tona u 1929 g., 153 hilj. tona u 1932 g., na 180 hili., 1 u 1934 g.), koji se upotrebljava u о таи. | i

Porastao je i broji zaposlenih radnika u rudarsko- -topio-. _ ničarskoj proizvodnji.

Nasuprot lepom razvoju iprouzvodnje i izvoza, cene rudarsko-topioničarskih proizvoda i dalje opadaju. Cene orašastop mrko ugclja od polovine 1930 g. s га! по орадаји, ц 1934 g. iznose 152 din., te pad iznosi prema 1930 za 27% i 1933 ad 6%. U istoj meri opale su i cene lignita. Cene sirovog Sv ožda : opale su u 1934 g. prema 1933 g. za oko 1%, аггоуоо bakra.. za 18%, lima 11%.

U toku privredne depresije rudarsko-topioničarska ртоizvodnja dobila je veći značaj za našu narodnu privredu, s _ob-_ zirom na povećanu proizvodnju i izvoz i relativno manji pad. cena nego Što je slučaj kod ostalih grana naše proizvodnje.

вутанизетигешсеоститноЕи НЕШЕЕРЕИННЕНИ ГЕНЕТИКЕ

Сједињене Америчке Државе налазе се данас пред проблемом одбране и евентуалног побољшања свога положаја на. светском _ тржишту памука. _ Овај проблем постоји већ неколико година, али је њега нова, политика памука учинила нарочито актуелним. Пре две го-, дине САД. су, у циљу смањења производње, приступиле, спровођењу ограничења засејане зовршине на бави .обештећења произвођача. На основу података O светској потрошњи и извозу прорачунато је ограничење производње тако, да су већ на крају текуће кампање залихе имале да буду. сведене на нормалне. Развој прилика, међутим, „ишао је сув протним путем и онемогућио извођење планске привреде. памука, Када се отпочело. са. применом овога цена памука

Без међународних споразума немогуће је ограничење производње

=== ==