Narodno blagostanje

11, мај 1935, НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 313

—- Банска управа у Новом Саду забранила је на територији“ Дунавске бановине сађење винове лозе врсте сланкаменка и динка, којима је засађено 80% винограда у Банату, мотивишући то слабим квалитетом ових врста грожђа. |

— Према подацима Министарства пољопривреде било је у нашој земљи крајем прошле године 718,7 хиљ. кошница, више за 47.105 или 7,1% него у 1933 г. Производња меда процењена је на 5,9 мил. кгр., више за 2 мил. кгр. или 34%, а воска 568,6 хиљ. кгр. више за 209 хиљ. кгр. или 58,2%. Овако велики пораст није био ни у једној години после светског рата.

„ — Kupovna snaga francuskih poljoprivrednika пајубе je pogođena visokim porezima, koji često apsorbuju polovinu prodajne cene. Tako n. pr. u prodajnoj ceni vina porezi iznose 23%, mesa 39%, pirinča 30% itd.

— Švajcarska će kontingentirati proizvodnju svinja u cilju otklanjanja. hiperprodukcije. Najviše će biti ograničena proizvodnja na velikim posedima.

ИНДУСТРИЈА

— Према извештају Сумер банке производња турске индустрије лана повећала се са 2,2 мил. кг. у 1933 год. на 2,6 „мил. кг: у- 1934 год. памучне тканине са 3,8 мил, кг. на 5- мил. кг., памучног предива са 5,3 мил. кг. на 6,6 мил. кг., цемента. са 145 хиљ. тона на 181 хиљ. тона, а смањила се незнатно шећера са 65 хиљ. тона на: 60 хиљ. тона.

— Индекс талијанске индустријске производње У марту о. г. износио је 103,60 (1928 = 100). Повећање према марту пр. г. износи 23%, а према марту 1933 год. 28%. У односу на март 1934 г. индекс грађевинске индустрије порастао је за 34%, текстилне за 32, металургијске и механичке за 25%, а индустрије хартије за 11%. Најслабије је порасла производња електричне енергије (за 0,6%).

— Прошле године произведено је у Трепчи 1.586 хиљ. унци сребра (49,3 хиљ. кгр.) у вредности од 60 мил. дин.

— Новосадска Т.-И-3. комора је основала завод за унапређивање индустрије и занатства, чији је задатак да испитује квалитет и практичну употребу сировина и другог материјала који су потребни за индустријско-. занатску радиност, да даје упутства за подизање радионица; да подиже културни и стручни. ниво подмлатка; да приређује стручне течајеве и путовања; да помаже занатско задругарство итд

— Komisija za ispitivanje stamja екзрјоатасте пипега!nog bogatstva S. A. D. i načina planske organizacije sa ciljem pojačanja uticaja države, koju je obrazovao Ruzvelt, završila је rad-i podnela izveštaj. Ona konstatuje da glavni nedostatak privatno-ekonomske eksploatacije mineralnog bogatstva leži u tome, što se ova ograničava na najbogatija ležišta, naročito u doba privredne krize. Kada ova ležišta bivaju iskorišćena onda ona slabija postaju nerentabilna. I ako su S. A. D. bogate mineralima komisija smatra da proizvodnju ireba planski organizovati da bi se štedela ležišta. Pri tome su najvažnija pitanja: obezbeđenje primerne cene, profita i popravljanje nedostojnog položaja radnika. Neograničena privatna privreda najveće štete nanela je bakru kod koga će relativno skoro iscrpljenie bogatih ležišta opteretiti ogromnim troškovima buduću eksploataciju u siromašnijim ležištima. Ako se sa ovom politikom nastavi i dalje troškovi proizvodnje povećaće se za 50 do 200%. Zatim se podvlači, da su naročito zaštitne carine delovale na sve veće ograničavanje eksploatacije na najbogatija ležišta, dok su one imale za cilj da favoriziraju pronalaženje i о татанје novih rudnika. Komisija odbija predlog da država, otkupi rudnike, ali smatra da treba da ostane vlasnikom svih onih, koji se nalaze na njenim zemljištima. Država treba da se ograniči na staranje za obezbeđenje dugoročnog

snabdevanja, na ublaženje konkurencije i na kontrolisanje uslova rada. Najzad, izveštaji podvlači i potrebu regulisanja spoljne trgovine metalima. S. A. D. treba da priđu međunarodnim kartelima u koliko su zainteresovane u izvozu sa pojedinim mineralom. Minerali, koji nisu neophodni za slučaj rata, moraju biti zaštićeni od inostranih monopola. Kod onih pak, koji su važni za rat, treba država da otkupi zalihu u visini dvogodišnje ratne potrebe, i da zabrani izvoz, naročito kada je u pretežnoj zavisnosti od inostranstva.

— Posle prekida od blizu 25 godina 1 maja o. g. opet se počelo raditi sa srebrom na londonskoj Metal Exchange. Sastanci će se održavali po dva puta. Poslovi sa srebrom obavljiani su do sada na tržištu dragocenih metala (Bullion Market). 5

— U Beogradu је osnovano: „Jugoslovensko alkcionarsko društvo za izvoz kamilice”, sa kapitalom od 500.000 din.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Мађарско-египатско трговачко друштво је пре осам месеци почело саобраћај са нарочито изграђеним бродом између Будимпеште и северних афричких лука. Извоз мађарских производа а са друге стране транспорт памука у Мађарску узео је такве размере, да се друштво одлучило да настави грађење бродова, који су способни поред речног и за морски саобраћај.

— Трговачка комора у Њујорку објавила је већи број писама у којима водеће личности привредног живота Америке траже од конгреса, да се образује једна комисија чији би задатак био да испита положај банака и валуте. Затим се тражи реорганизација банкарског система у циљу упрошћења и рационализовања. При овој реорганизацији треба водити рачуна, да банке треба да постоје у интересу привреде, а не државе и банкара.

— Турска влада је отказала француско-турски трговински споразум због неповољног стања клиринга, које је изазвано недовољним извозом турске робе у Француску.

— Епглески министар трговине Рансимен одговорио је поводом интерпелације једног посланика о немачком демпингу, да је влада у стању да брани енглеско тржиште од извоза немачке индустрије, којој г. Шахт намерава да даде субвенцију од око 1 милијарде марака, коју ће убрати путем ново уведеног пореза на промет.

— Клириншка потраживања наших извозника у Немачку попела су се 3 о. м. на 300 мил. дин. према 290 мил. дин. 30 априла 0. г., повећала су се и потраживања у Италији са 27,1 мил. дин на 343 мил. дин. у Швајцарску са 11,9 на 13,3 мил. дин.

— Režim spoljne trgovine, koji je u Italiji uveden 19 februara, produžen je do konca juna. U toku maja i juna uvoz iz klirinških zemalja vršiće se na bazi 100% uvoza u istom periodu prošle godine. Isto tako dozvoljeno je uvoznicima да mogu međusobno vršiti prenos carinskih dokumenata na Osnovu kojih se dozvoljava uvoz.

— U prvom tromesečju ove godine Angentina je izvezla 1.4 mil. tona pšenice, kukuruza 782.000 tona, 222.000 tona ovsa, 256.000 tona ječma.

— Bugarska je prodala francuskoj žitarskoj kući Drajfus 5000 tona pšenice po ceni od 175 leva kv. fob bugarsko pristanište. Firma će izvesti pšenicu u Italiju, a platiće 80%. slobodnim devizama, dok će se za 4028, izvršiti kompenziranje uVOZOm,

— Između Međunarodne zajednice та !туо2 зтоуод сеlika (Ireg) i Engleske sklopljen je sporazum po kome uvoz čelika u Englesku od strane kontinentalnog kartela ne sme preći godišnje kontingent od 643.000 tona (160.750 za tri meseca). Engleska delegacija primila je na sebe obavezu, da kod

vlade izdejstvuje suspendovanje povećane carine za tri meseca. |