Narodno blagostanje

Страна 532 НАРОДНО

kontrolu u ime države. Novčana sredstva za subvencile pribavljaju se putem naročitih poreza koje plaćaju prvi prerađivači odnosnih proizvoda. Dozvoljeno je prevaliivanje ovih poreza na potrošače. Odgovarajući uvozni proizvodi kao i domaći i strani Ssurogati plaćaju jednake kompenzatorne poreze.

_ Kako dobrovolina ograničenja proisvodnje nisu bila dovolina, ukazala se potreba za preduzimanjem raznih zakonskih prinudnih mera. Ovde dolaži prvenstveno u obzir zakon o pamuku (Bankhead bill), kojim je utvrđena maksimalna proizvodnja za celu zemlju. Prema ranijem udelu u ukupnoi proizvodnji, a s obzirom na. verovatnu tražniu, određuju se za svaku državu kvote, koje se dalje dele na pojedine proizvođače. Proizvodnja koja prelazi odobrene kvote, opterećuje se naročitim porezom, a proizvođači pamuka koji ulaze u obim odobrenih kvota, dobijaju poreske bonove. Na sličan način regulisana je i proizvodnja duvana zakonom o duvanu (Kerr-Smith-Bi!l). Još jč dalje otišao zakon o šećeru (Jones-Castigan Bill), |er ne utvrđuje samo kvote za domaću proizvodnju, već i za uvOZ. U 2. Tržišni sporazumi

U proizvodnim granama, kao i u svim slučajevima u kojima se ne može primeniti pomenuti način ograničavanja proizvodnje, ova se reguliše zaključivanjem tržišnih sporazuma. Ovde se radi prvenstveno: o mleku, za Које ne postoji jedinstveno tržište, nego ima više regionalnih prodajnih centara u Kkolima su i cene vrlo različite. Slično je sa mlekarskim proizvodima, sa voćem, povrćem i raznim drugim kvalitativno specijalizovanim agrarnim „proizvodima koji se prodaiu samo u manjim količinama. Tržišne sporazume ministarstvo polioprivrede zaključuje sa pojedinim proizvođačima, sa udruženjima proižvođača ili sa treovcima odnosnih poljoprivrednih proizvoda. I tržišni sporazumi bili su do sada, načelno, sasvim slobodni. Oni su bili zakliučivani na predlog većine proizvođača ili trgovaca пекоса ргоizvoda u određenom okrugu; ali tada su postajali obavezni ı za manjinu.

Tržišnim sporazumima je cili stvaranje tržišnih prilika koje obezbeđuju pravične cene proizvođačima, a mnogo ne štete interese potrošača. Obično se i ovde predviđalo izvesno ograničenje proizvočćnje. Vrlo često su utvrđivane i minimalne cene za Droizvođače i za trgovce, ali se ove poslednje moralo docnije napustiti. U sporazumu o mleku i mlečnim proizvodima utvrđen je čitav niz cena: vodi se računa o načinu upotrebe, a postoie i posebne cene, kako za proizvođače tako i za trgovce. Na taj način se koriste povolinim cenama svežeg mleka ne samo proizvođači koji žive u blizini varoši, već i svi ostali. Isti je slučaj i sa nešto nižim cenama mleka za izradu

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 34

mlečnih proizvoda, tako da se ni potrošačima ne nameću znatnije povišice. Istovremeno sa uticajem na cene pazi se i na pobolišanje kvaliteta proizvoda, tako da se boliom robom potrošačima nadoknađuje jedan deo žrtve koju čine kad plaćaju povećane cene.

Zaključivanje većine sporazuma skopčano је за zavođenjem monopola proizvodnje (licence), Кој reguliše ministarstvo poljoprivrede. Na taj način otstranjuje se sa tržišta preterana utakmica, a lica koja su sa državom zaključila odnosni ugovor, primoravaju se na lojalnu utakmicu i saradnju. U protivnom slučaju gube pravo dolaženja na tržište. Gde to prilike dozvoljavaju, zaključuju se sporazumi i bez zavođenja monopola proizvodnje, odnosno monopoli proizvodnie mogu se zavesti i bez zaključenog sporazuma. U koliko su u pitanju prvi stupnjevi prerade, sporazumi imaju oblik kodova koji su u DOgledu socijalnih odredaba ranije potpadali pod Niru. izvođenje i kontrola tržišnih sporazuma uglavnom su u rukama samih članova-proizvođača, koji se u slačaju spora mogu obratiti na redovne sudove.

3. Uklanianie zaliha

Važnu dopunu ograničavanju proizvodnje i trži<Šnih sporazuma pretstavljaiu vladine mere koje imaju za cili da uklone viškove proizvodnje. Vlada otkupljuje viškove ili ih uzima u skladište uz odobravanje zajmova. Na taj način se omogućuje da roba: dođe postepeno na tržište i da |oj se održi stabilna. cena. Pamuk se uništavao još pre žetve uz otštetu; kupljene svinje, slanina, buter, sir i neki drugi Dro= izvodi ipak su korisno upotrebljavani, ali na način. koji ni{e ometao željeni razvitak cena na tržištu. AAA. davala je kupliene proizvode nadleštvima za suzbijanje krize i nezaposlenosti, a ova su ih uz jevtinije cene ustupala nezaposlenima. Najveća kupovina ođ: strane vlade izvršena je za vreme suše u 1934 с: Tada se morao kupiti u najkraćem vremenu ogroman broi goveda, ovaca i koza, jer bi se inače zbog nestašice stočne hrane i vode na tržištu pojavila ogromna ponuda, Koja bi izazvala strahovit pad cena. Kupljena stoka takođe je stavljena na raspoloženje nezaposlenima preko nadleštva za suzbijanje krize, i to delom u svežem, a delom u konzervisanom stanju.

Finansiranje kupovina vršilo se do sada zajedničkim novčanim sredstvima Ureda za poljoprivredno рјаптапје (АДА) 1 nadleštava za suzbijanje krize. Davanje zaimova na osnovu lombarda agrarnih proizvoda ne viši AAA, već uz naročito povoline uslove: Commodity Credit Corporation za proizvođače koji učestvuju u ograničavanju proizvodnje, a Refico za one koji su zaključili tržišne sporazume. Ovako kreditovanje igralo je izvesnu ulogu naročito kod pamuka i kukuruza.

HI. REZULTATI POLITIKE AAA

O uspesima politike Ureda za planiranie mišlienja su podeljena. Cene agrarnih proizvoda su porasle (1909—14 —- 100): sa 68 u maju 1938, na 82 u ma{u 1934 i na 108 u maju 1935. Kako su istovremeno porasle i cene industrijske robe, kupovna snaga poljoprivrednika popravila se u isto vreme sa 66,6 na 67,7 i 84,4. Od aprila 1933 porasla su na sličan način i mesečna primanja farmera sa 311 miliona dolara na 387 miliona (uključivši 7 miliona dolara šubvehcije) u

aprilu 19934 i na 507 miliona dolara u aprilu 1935 (uključivši i 50 miliona dolara subvencije). Prema poslednjim podacima subvencije za pamuk, duvan, pšenicu, kukuruz, svinje i šećer u 1933 i 1934 gp. iznele su 629,6 miliona dolara, a prerađivačke takse su donele prihod od 640,9 miliona. i

Dok AAA tvrdi da se velik deo povećanja Киpovne snage ima pripisati njenim merama, kritičari maglašuju da se ima zahvaliti samo izvesnim naroči-