Narodno blagostanje

17, август 1935, И НАВОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 533.

tim okolnostima što se nije pokazao potpuni neuspeh AAA. Pre svega, mere koje su imale za cili ograničavanje proizvodnje, nisu uopšte došle potpuno do izražaja. To se vidi i otuda što su farmeri, koji nisu zakliučili ugovore o ograničavanju, još Više povećali svoju proizvodnju. To važi naročito za pamuk i duvan, kod kojih su zalihe samo neznatno smanjene, tako da se ukazala potreba za izvođenjem prinudnog ograničavanja proizvodnie zakonskim putem. Povolinije dejstvo na cene imale su mere za uklanjanje suvišne ponude putem kreditovanja od strane Commodity Credit Corporation. To se pokazalo naročito kod pamuka.

Međutim, najjače ograničavanje proizvodnie i smanjivanje zaliha, a s time u vezi i naiznatniji porast cena nisu izazvani organizatorskim merama, već Velikom sušom iz 1934 godine. Ni AAA se ne usuđuje da poriče dejstvo te suše. Da ie ono daleko veće od dejstva izazvanog merama AAA, najlepše se pokazalo kod kukuruza. Za uništenu žetvu primili su jednaku bonifikaciju oni koji su zaključili ugovore o ograničavanju proizvodnje, kao i oni koji to nisu bili učinili. Međutim, u krajevima gde nije bilo suše, cena kukurazu bila ie znatno veća od naknade koju su dobili farmeri na osnovu ugovora o ograničenju proizvodnje. Suša je imala uopšte tako ogromno dejstvo đa je u sledećoj godini većim delom i ograničavanje proizvodnjie moralo da bude manie.

Uostalom, dejstvo ograničavanja proizvodnie nije · bilo jednako kod svih proizvoda. Мета зштпје да је bilo izvesnog uspeha kod proizvoda Кор imaju monopolski položai, odnosno gde je postojala moućnost za prodaju u zemlji, a gde je ujedno strana konkurencija bila slabija; takav je, na primer, slučaj sa mlekom, nekim vrstama voća i sa duvanom. Me-

đutim, kod proizvoda upućenih na izvoz pomaganje cena ograničavanjem proizvodnje pokazalo se nedovoljno. Prvi je uslov za vršenje uticaja na svetskom tržištu uklanjanje sopstvenih viškova, a drugi međunarodna saradnja. U tu svrhu zaključen je sporazum o pšenici, a pokušalo se i sa zaključenjem sporazuma o pamuku, — ali, bez uspeha. A uspeh ograničavanja proizvodnje i tada je u pitanju, jer porast cena Тауоrizuje proizvodnju u uvoznim zemljama.

Na kraju treba pogledati i problematiku konačnog cilja. Što se dolazi bliže ciliu pravične kupovne snage poljoprivrede, to postaje jače i nezadovoljstvo potrošača protiv povećanih cena, a raste i želja proizvođača za proširenjem proizvodnje. Zbog toga postaju sve glasniji i zahtevi koji traže da se napusti politika AAA, koja je prvobitno i bila zamišljena samo kao prolazna mera preduzeta iz nužde.

Međutim, vlada je smatrala da bi u tome slučaju propalo ono što |e već ostvareno, i da bi se pre.ili posle opet moralo pristupiti obnovi AAA. Zbog toga je ona i smatra sastavnim delom Niu dila. Tako се AAA ostati i pošto postigne cili, — da bi se time obezbedilo održanje ostvarenog stanja. Naročito se sme

i dalje prikupljati poreze, čiji ie prihod potreban za

izvođenie tih mera. A protiv ovih poreza upravo 5е i vodi borba prerađivača i potrošača. Oni traže đa se visina poreza izjednači sa razlikom između sadašnjih cena i onih koje odgovaraju paritetu kupovne snage iz 1900—1914 p., kao što je to ranije bilo i obećano. Što bi se bliže dolazilo cilju, morali bi se sve više smanjivati i ovi porezi. Međutim, AAA ukazuje na to da bi se porezi pre morali povećati, jer bi inače pri porastu cena jednake subvencije pružale sve manje potstreka za ograničavanje proizvodnje.

da i 88 #5

Д-р С. М, Бабић

ДАЉЕ МЕРЕ ЗА ОЖИВЉЕЈ

Е ПРИ

ВРЕД

У ФРАНЦУСКОЈ

1. ДРУГА СЕРИЈА ДЕКРЕТА

По броју декрета којима француска влада мисли да уравнотежи буџет и оживи привредну делатност у земљи, она је, заиста, превазишла саму себе. Као што смо донели у бр. 31, на седници Министарског савета од 16 јула усвојено је 29 декрета. Влада је тада учинила један напор достојан признања. Међутим, на најновијој седници од 8 августа о. г. донето је преко 80 декрета. Најважнији између њих — 41 на броју — већ су објављени у француским службеним новинама од 9 августа, а остали ће такође ускоро ући у штампу; но ови неће донети никаквих битних промена, јер садрже углавном само детаљна техничка упутства за извршење изгласаних мера. Према томе, овом друTOM серијом декрета углавном су завршене законодавне мере француске владе, које су имале за циљ „одбрану франка, довођење буџета у равнотежу, смањење трошкова живота и оживљење привреде".

Мере, предвиђене првом серијом декрета, већ су претстављале за француске прилике неуобичајено дубоко задирање државе у слободну приватну привреду. Друга серија декрета иде истим путем, Државна интервенција била

је у другим земљама (Немачка, С. А. Д. итд.), додуше, још обимнија, али се интервенција г. Лавала ипак може сматрати „револуционарном“, јер се досада ниједна француска влада, откад постоји трећа република, није усудила да се тако енергично умеша у привредни живот. Г. Лавал није застао ни пред тим да мења и поништава приватне угово= ре; али и сам је свестан да би се новим мерама те врсте могла створити несигурност и нестабилност у привредним и социјалним односима, што би ометало оживљење у привреди за којим се иде.

Друга серија декрета има за циљ да што више компензира жртве које су појединим лицима биле наметнуте мерама од 16 јула, предузетим у циљу одбране франка и уравнотежавања буџета. С друге стране, влади је било јасно да чиста дефлациона политика не може довести до оживљења целокупне привреде; а без тога дошла би у опасност и буџетска равнотежа и стабилност франка. Због тога су усвојене и разне мере које имају за циљ борбу против незапослености и спекулативних злоупотреба у привреди, заштиту штедње, помагање спољне трговине ублажавањем политике контингентирања и обнову привредне делатности у метрополи и колонијама,