Narodno blagostanje
31. август 1935. _
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 563 |
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ |
Пеј 4 Kako '#žgleda statistika Кад je prave jnieresenti
U današnjim teškim prilikama
| пе римтедте огоаћ ка : - - pvetstavnici pojedinih. Hih Fedova žele pretstaviti svoj položaj ı ie u stvaži. To je danas безја роја!
smo u člančiću „Privtedna statistika jklasičii prfimeF hestatističke statistike mofe, gde smo ukazali Ha sve njene nelogič
ke :žanatske Ko
sti. Novi, vilo obimni (preko 409. stfaha) j stručno obzađeni izZ- _ воли pruža ·
Veštaj zagrebačke zanatske komore 24 ptošhi | nam još jedan primer takvog rada. Uporedili smo izvešt4i Коmore za prošlu godinu sa onim za 1933 godinu, pa smo konstatovali istovetnost metoda. Uzećemo za primer nekoliko slu-
бајеуа iž Odelikai „O pregledu konjunkturnih prilika u zanat=" stvu | pojedinim zah4atskihi stfukama”. Za opšte Stanic zanat
stva kaže Se: __ . | „Nema nijedne zanatske struke za koju bi poslovna 8=
dina 1934. bila iole povoljna. Za sve struke šu naslali loši
dani. Položai prema 1933 2. је 21200. oporšan. U iji O stanju pojedinih struka tako su 'pesimistični hrabrosti ni da pomisli na to, šta će od tih straka bik u budu Спозн, ако se današnje teške prilike bar donekle пе poboljšaju .. .
U izveštaju se dalje kaže, da su u zidarskoj siruci poslovi opali za polovinu prema 1033 g.; u tesarskoj je proniet
opao za 40 do 50%, a cene Za 20. do: 25%, kod obućara pro- ·
met za 20—30%, pa i 40%, a, cene proizvodima za 10 do 20%; kod kroiačke struke promet za 20 do 25%, kod ežirdžijskč promet za 30%, a cene robi za. 30%; kod mesara i kobasičara promet za 10%, kod mlinara ха 10%, а ла рекате зе катс да se smanjio promet pekarskih proizvoda za reko 307, a kod peciva: .Za 40%. Promiet crevarske struke opao je za 50%,
a cene preko 50%, kod četkatske promet za 40%. i cene. za 10—20%; stolari su imali najlošiju godinu, a сепе njihovoj
gzotovoi robi pale su na polovinu. Parketari Su mali promet ,
manji za 30 do 50%, a cene parketarskim radovima su, pole za 40%, a pored toga: su im: 90% posla oduzele iabrike par keta. Promet mašinskih bravara nije ni. omena vredan. Kovači i potkivači dobilaju za svoj.rad tako m: nu hagradu da п10me često ne mogu platiti ni materijal. Мећат Сал) 59 1933 соdine dobijali za svoj rad po satu 20—25 dinara, a u 1034 podini nisu. mogli računati ni 10 dinara, dok je poslovanie амтоmehaničara za 50% lošije. Promet zlatara je pao na па ши. Васуагзка з пика se nalazi u propadanjiu i tokari jedva Životafe. 41d: i(d- | 5 М
Izveštaj za 1933 g. bio je još pesimističniji Procenat opadania prometa i cena zanatskoj robi je [05 veći. U : nekim slučajevima je išao i preko 70%. . . |.
Iz gornjih podataka izlazi da ic: sam godine. položai niza najvažnijih grana našega zanatstva toliko pogoršan da se njihovi pripadnici nč mogu ni“smatrati sano~
stalnim proizvođačima i imaocima тада Ка za.:dve godine“;
promet opadne za 75%, рт smanjenju cene od 75%, onda se tu više ne može govoriti o Samostalnom тапа |. Мепипоупа а jeste odiava radnje,
бе. 0521
S adnji, odnosno omoćnog osoblja (pomoćnika i šegrta)
- slatislika O
_ Međutim, ojnom stanju zanaflija i njihovo:
negira gore iznesene podatke kako o položaju zanatli|a uopšte,
tako i one o pojedinim zanatima. Ukupni broj zanatlija; odno-
_ jeveštaju za-obe godine kaže, da ia je stanje neodrživo i "5 jzetedno, broj smanjio svega za 56. (sa3000 na 3040). Ova sta-
nošti i Hemodućno= -
m OTHMC главнице коју су. они уплатили,
oi za dve poslednje.
а koju зе тога само због стагнације у пословима и општег
ГП рубици
sno imalača fFadnji, ostao je skoro бег рготепа, а па području
- boopradske; nd\osadske i nekih dFučih komora broino stanje
:nallija se poyećava. Boj pomoćnog osoblja se povećao kod naročito broj šegria, Čak se i kod obućara, za koje se u
4
DeZ-
53:
_ tistika ie tačnija i sigurnija. Prema tome ceo onai odeljak sa
гнев јат prikazivaničm položaja тапајебуа отрада као пеstvaran i pfoizvol|an. · DO
“= Radi bolie ilustracije pomenućemo i već navedeni Drimer sa pekarima, koji čine {ednu od brojnih grana zanafstva. Njima ide dobro. Mi smo to i činjenicama dokazali, (na pr. u članka: „Najopasniji karte!”, br. 22 od prošle: godine). Potrošnja међа se svakako povećava, jer se stanovništvo povećava.-a spušta se ivo Života; Uz to je verovatno povećan i pril:v „se-
m
. oskog življa u gtađove. Prema podacima zagrebačke zanatske ” komore, međutim, smanjilo se promet pekara za poslednje dve
godine preko polovine, fe iz foga izlazi da se i potrošnja-hleba
prepolovila!
“Gornji podaci nam lepo ilistru{n dokle se može ići u izvrtanju činjenica u nadvikivanju о КПА, Iznoseći ovaj. primer,
- ritožemo reći, kao i prilikom prikaza statistike splitske-zanatske
komore: da se ovako ne služi niti Opštim, niti interesima dofične privredne grane.
За новчане заводе који затраже одлагање плаћања или санацију предвиђено је pe бом од 23 новембра 1934 ro: = дине да морају пре“ свега, У циљу пречишћавања биланса, да отпшну губитке. За то се могу употребити резервни фонд и друге стварне резерве, кад и валоризација непокретне имовине. Ако је- то недовољно, према потреби отписује се и сама друштвена главница, а после отписа целе или бар пола главнице може се један део старих потраживања заводских поверилаца (до
Порези и каплата сумњуивих потраживања новча-
- них завода.
O IIS LO
40%) претворити у нове акције и у потраживање на рану-
ну специјалног резервног фонда. j Поменута потраживања, која су унета у. специјални резбрвни фонд, морају се улагачима вратити у целом из-
"носу, јер се овај фонд има постепено амортизовати дотацидама из чисте добити и ваплатама отписаних заводских ду-
биозних потраживања.
Као што.се види, улагачи добијају извесну компензацију за жртву која се од њих тражи. Већи део њихових потраживања (најмање 69%) је слободан, а за остатак добијају акције и ново потраживање на специјалном резервпом фонду. Ово је сасвим умесно. Међутим, у погледу старих акционара Уредба предвиђа делимични или чак потпуали не говори 0 могућности да се смањена главница опет повећа, ако се на-
"плате раније отписана сумњива потраживања завода.
; С друге стране је врло вероватно да ће се многа од бтлисаних сумњивих потраживања моћи наплатити, кад се привредне. прилике поправе. Због строгих прописа о изради пречишћеног (биланса отписивана су, наиме, у појединим случајевима и разна потраживања, која изгледају сумњива пада цена. Затреба: због тога да створи могућност да бе и м акционарима по могућности надокнаде отписани "Уредба 0. заштити новчаних завода и њихових поверилаца од 23 новембра! 1934 имала би се допунити одредбом да CO понбвно повећање друштвене главнице која је редуцирана приликом пречишћавања биланса ослобађа од