Narodno blagostanje

Страна 568 НАРОДНО

— Svetsku potrošnju ameničkog pamuka u prošloj kampanji njujorški Cotton Exchange Service ceni na 11,31 miliona bala prema 13,68 u prethodnoj kampanji, a potrošnju pamuka drugog porekla na 14,15 prema ran:jih 11,79 miliona bala. Posfoieće zalihe“ za prenos u novu kampanju iznose, prema toj proceni, 13,41 miliona bala, od čega otpada 9,01 miliona na američki pamuk. !

| — Povodom Ruzveltove odluke da dosadašnji avans na pamuk smanji sa 12 na O centa po funti, jedna velika grupa senatora sa Zapada i Juga podnela je predlog da se pomenuti avansi održe na dosadašnjem nivou. Ovaj predlog predviđa i avanse za pšenicu od 90 centa po bušelu. Vlada se odlučno protivi ovom predlogu.

— Na konferenciji zemljoradnika u Nišu traženo je osnjvanje poljoprivrednih ikomora.

— Kreditno društvo osnovano za lombardovamje žita i kukuruza u Americi objavilo je podatke o poslovanju u prošloj godini. Dodeljeno je svega 15.689 zajmova od 11 mil. dol. na 20 mil. bušela kukuruza. Poljoprivrednici su u manjoj meri upotrebili u prošloj godini lombardni zajam nego u prethodnoj, kada je pozajmljeno 120 mil. dol. na 270 mil. bušela. Društvo је dalo u 1934 g. 55 centi na bušel prema 45 centi u pretprošloj godini. •

— Ministarsk} savet doneo je Uredbu, prema kojoj će veterinarske komisije moći odmah da vrše isplatu. ubijenih konja, obolelih od sakagije: Do sad sna vlasnici morali čekati više meseci. Cilj. ove mene je što efikasnije suzbijanje ove vrlo opasne i neizlečive bolesti.

— Министарски савет је примио предлог економскофинансијског комитета министара о дефинитивном решењу питања земљорадничких дугова путем уредбе, Место мораториума долави индивидуална заштита презадуженог-— земљорадника према конкретном положају појединих дужника. Уредба ће бити донета најдаље до ! октобра о. г. Рок плаћања камате (4% и 1%), који је доспевао 1 септембра 0. г. одложен је до 1 октобра о. г. с мотивацијом да се омогући дужницима да бољим-уновчењем 'овогодишње жетве дођу до потребних платежних сретстава.

— Ове године површина засејана памуком у Аргентини износи 274.674 ха, према 194.258 ха. у 1934 год.

— Услед суше у многим крајевима Аустрије сељаци су већ почели да искоришћавају залихе зимске сточне хране, те се може рачунати се већим увозом сточне хране све до пролећа идуће године,

— Задружна матица у Сплиту износи, да је снижење железничке тарифе за превоз сувог грожђа и смокава од Сушака до извесних станица у вези са набавком из Грчке неколико вагона сувог грожђа. Поводом тога тражи се од министарства трговине и индустрије да одустане од давања контингента Грцима, пошто је положај приморских виноградара врло тежак.

— Приликом жетве кудеље у Апатину развила се жива трговина, те су трговци откупљивали принос по 2.600 — 3.000 дин. по јутру.

— Čehoslovačka je ušla u novu žetvu sa ogromnim stokovima žita koji se cene na 40—60 hilj. vagona. Ona će od evropskih zemalja imati najviše žita u rezervi, izuzevši valjda Fracusku. Mi smo u glosi „Čehoslovački žitni monopol ubrzava autarkiju” u br. 30 naveli uzroke stvaranja velikih stokova; oni leže u povećanju proizvodnje i smanjenju potrošnje zbog previsokih cena. Pošto je ovogodišnja žetva bolja od prošlogodišnje, postoji opasnost da rezerve krajem godine budu još veće. Najveći problem Monopola je da to spreči. Najprirodniji način, snižavanje cena, nije se mogao sprovesti, jer je moćna agrarna stranka bila protiv toga, i zaista je uspela da se cene održe na prošlogodišnjoj visini. Ali ni agrarna stranka nije uspela da potpuno spreči žrtve polioprivrednika kod likvi-

БЛАГОСТАЊЕ _ Бр. 36 diranja starih stokova. Drugi nosilac štete, prouzrokovanih od Monopola, jeste država; naravno, ona u mnogo jačoj meri sudeluje u njima. Potrošači su dobro prošli ovoga puta. Vlada nije htela ni da čuje o povišenju cena kojim su prefili mlinovi u slučaju, da Monopol ostvari svoj plan i naturi njima svoje stare rezerve po najvišoj ceni koja se može uzeti samo krajem kampanje. Monopol je snizio cene stare pšenice za 20 kruna, od čega će polovinu platiti država, a drugu poljoprivrednik, na taj način što mu se od prodajne cene odbija 1.50 kruna kod 1 kvintala pšenice i 1 kr. kod iste količine raži. Najveći je {eret preuzela država, zato što finansira obrazovanje gvozdene rezerve koja će se sastojati iz 20 hilj. vag. pšenice. Finansira-

| nje toga staće državu oko 300 mil. kruna. Kod јеста 1 206:

je likvidiranje starih zaliha relativno jednostavnije. Poljoprivrednici naime moraju u ime 10% prodajne cene primiti odgovarajuću količinu ječma i zobi u denaturisanom stanju. I to pretstavlja donekle opterećenje poljoprivrednika, pošto su usled dugog ležanja pod nepovoljnim okolnostima ječam i zob dosta oštečeni, a obračunska cena je ona najviša u godini.

Da bi sprečila nagomilavanje žita na lagerima, Čehoslovačka je prešla na ograničavanje proizvodnje, što je, kako smo to Češće istakli, neminovna posledica monopola. Zasejana površina pod pšenicom smanjiće se u idućoj kampanji za 8%, dok će površine pod ostalim žitaricama ostati iste kao i u prethodnoj kampanji.

ZŽasejana površina pod pšenicom је poslednjih .godina stalno rasla, dok je ona pod ostalim žitaricama opadala. Zato se samo: površina pod pšenicom smanjuje. Drugi uzrok je trgovinsko-političke prirode; Čehoslovačka naime hoće da ostane kupac svojih saveznika iz Male antante.

— а роктбе režijskih troškova Žitarsko društvo (monopol) u Čehoslovačkoj uzimaće od svih proizvođača od kojih kupuje žitarice 1.50 kr. po kvintalu pšenice i 1 kr. za raž i ječam.

· — Francuska је domeda zakon o Бпапетапи žetve prema kome će za lagerovanu pšenicu davati sledeće predujmove: 50 fr. po kvintalu za pšenicu iz 1934, koju država lageruje u magacinima zadruga; 40 fr. za pšenicu lagerovanu kod poljoprivrednika; 45 odnosno 35 fr. za pšenicu ovogodišnje žetve. Ministar poljoprivrede apelovao je na zemljoradnike da ne žure sa prodajama. Ova mera ima za cilj da podigne cenu na 100 fr., koja je sada na pojedinim tržištima pala na 58—60 ir: Prinos nove žetve Ministarstvo poljoprivrede ceni na 76 mil. kv., dok se privatne procene kreću između 70 i 75.

— Švajcarska je utvrdila za pšenicu minimalnu cenu od 34 fr. za kv., a za raž 25.50 fr,

— Proizvođači voća u Čehoslovačkoj tražili su од vilade, da se posveti veća pažnja unapređivanju voćarstva, da se uvoz ograniči i optereti naročitom taksom — 0.9% od vrednosti od čijeg bi se prihoda i državne dotacije imao obrazovati Fond za premiranje izvoza voća.

— Udruženja poljoprivrednika u Francuskoj uputila su vladi memorandum u kome traže da se najhitnijim putem obezbede za agrarne proizvode sledeće cene: za pšenicu 100 Hr., оуав 75 Тт,, krompir 50 fr., mleko namenjeno mlekarama 75 ir: buter 1830 fr., meso, 500 fr. za 100 kg. odnosno 100 litara. Na slučaj da vlada ne zadovolji njihove zahteve do 15 septembra o. g. poljoprivrednici napominju, da će u celoj zemlji organizovati protestne akcije.

— „Deutsches Vojksblatt” donosi da je ovogodišnja ·berba ricinusovog semena u našoj zemlji dovoljna da pokrije celokupnu potrebu domaćih fabrika мепизоуог шја, 5,0 до зада nije bio slučaj. o )

—. Povodom predloga za povećanje proizvodnje pirinča u Južnoj Srbiji u jednom članku u.,»Politicić od 18 o. m. iznose se rđave posledice pirindžana., Као газадшика. тајанје. Iznosi se, da je šteta od umanjene radne sposobnosti tamoš-