Narodno blagostanje

Страна 692

Ови подаци најбоље илуструју и сувише критичан положај пензионог осигурања рударских радника. Према начелима капиталног покрића морала би љубљанска благајна имати преко 300 мил. дин. да би могла ддговорити својим обавезама. Она

међутим, располаже једва са 7% ове суме, а имо-.

вина је за последњих десет година остала скоро непромењена. У циљу санирања ове гране осигурања све благајне су покушавале последњих година да учине све што је могуће властитим сретствима. Главно сретство било је повећавање доприноса и смањење пензија. Љубљанска благајна је 1927 повећала доприносе за пензије са 5 на 7% осигуране наднице, ренту редуцирала на 80% категоријског заслушка, а број: година улагања ради добијања права на коришћење пензије повисила са 30 на 40..1931 извршено је даље повећање доприноса на 8—12% према појединим благајнама. 1932 извршено је унифицирање стопе доприноса: код свих благајни на:12%. Претпрошле године стопа је понова повећана на 14%, пензије редуциране на 75% категоријске зараде, а каренчни рок повишен са 5 на 10 година. Сарајевска благајна је такође, почетком 1983, повисила стопу доприноса са 5. на 6%. Међутим, услед све већег прираста броја пензионера ово је имало незнатан ефекат, јер док су улози повећани Ba. 20%, равају, снижена aa. 14.4%, Te је стварно повишење било. само 5—6%.

Овом акцијом: Братинских 6 благајни била су исцрпена: сва властита. сретства предвиђена у санационом програму. На. даље повећање стопе доприноса и погоршавање услова за стицање пензије више се није могло. мислити. После тога Братинске благајне нису имале никаквог другог излаза, сем да апелују на државу. Њиховом захтеву изишло се донекле у сусрет и маја ове године донета је Уред"ба којом се установљава Централни фонд за санацију главних Братинских благајни. Сретства централног фонда служила би за помагање главних Братинских благајни, а састојала би се из приноса главних благајни у висини 10% укупно сабраних „улога код гране пензионог осигурања. Сем тога,

на промет у речним пристаништима мрког угља и

брикета, као и каменог угља и кокса уведена је истоварна такса од 10 дин. по тони мрког угља и

брикета и 40 дин. каменог угља и кокса. Према са-.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

дотле. је зарада, према којој се: ови одме-

Бр: 44.

дањим приносима пензионог осигурања главне Братинске благајне мораће улагати годишње у Централни фонд нешто преко два милиона динара. То ће имати за последицу још јаче погоршавање финансијског стања ове гране осигурања, која. је и без тога дефицитарна. Што се тиче оног другог доприноса, он може бити око два милиона динара према волумену унутрашњег промета угља и кокса на рекама у 1933. То је врло мала сума, која за иоле ефикаснију помоћ скоро не долази у обзир. Такво мишљење нашло је изражаја и у извештајима Братинских благајни за 1934 год.

Рђаво стање Братинских благајни има више узрока. Најглавнији је, несумњиво, привредна криза. Већ неколико година постоји несразмера између радничких надница и помоћи, које радници примају из благајни. То нарочито важи за пензије услед чега су многи радници настојали да што пре буду пензионисани. Други узрок оваквом стању налази се у нерационалном раду самих установа и у непотребним издацима, који су били стална појава до пре неколико година. У оваквој ситуацији држава је једина, која може помоћи Братинским благајнама.. Палијативним мерама свакако се неће моћи много да постигне. Поред њих благајне Не морати и даље да таворе, јер ће се финансијска подлога њиховог пословања све више погоршавати. Стога је потребно да им држава притекне у помоћ субвенцијом, на који се начин у другим земљама испомажу сличне радничке установе. Наши рудари имају утолико пре права на ову помоћ, јер. је она давана много безначајнијим установама и.

привредним гранама. Држава се данас стара да и

последњем пензионеру исплати на време пензију, па је позвана да то старање прошири и на рударе спасавајући њихове установе од банкротства. Мора се водити рачуна о природи рударскога посла, који рано исцрпљује и онеспособљава за ма какво друго привређивање. Према томе морају се ревидирати и услови добијања инвалиде и пензије. Повишење на 40 броја година за стицање пензије, као и каренчног рока на 10 година не може имати никаквог оправдања, нити је могуће да се на тај начин за дуже време прикрије банкротство. Стога је држава, поред субвенције, дужна да утиче и на побољшање ових услова, који морају одговарати духу социјалне правичности.

m 8

ДОГАЂАЈ И И ПРОБЛЕМИ

A Aygnst 10835

Budžetski prihodi i rashodi Prema podacima Ministarstva

finansija: prihodi državhe administracije u avgustu o. g. izneli su. 620,7 miliona: dirara odnosno 109,29 -% od predviđene sume. Naročito povoljno: kretali su se prihodi od. opštih neposrednih. poreza; kod kojih je. ostvareno 143,21% od predviđene

ветра

sume, odnosno 193 miliona umesto 134. Postoje viškovi i, kod.

carina, kod administrativnih prihoda Poštanske štedionice, kođ posebnih nčposređhih poreza, i, najzad, kod monopola. Рада u oči da st-prihodi od faksa: izneli. samo 83,58% od predviđene sume odnosno 77 milona umesto. 92. PriHođi. državhih privrednih pređuzeća:' izneli su, 304. miliona. i bili su. samo neznafno „veći od predviđene sume, Najinteresantniju stavku: iz ove grupe

prefstavliaju prihodi železnica,.koji. sui ižneli 194: miliona, od--

IL rashodi

nosno 121,06% od predviđene sume. Uprava državnih: momnopola: haplatila: je 27 miliona: ili. 88% od predviđene sume.

Rashodi državne administracije u. avgustu izneli su 477 miliona ili 81,18% od predviđene šume, a oni preduzeća 207 miliona ili 103,810%. Pored toga bilo je neisplaćenih obaveza za 38 miliona kođ administracije i 50 miliona: kod preduzeća. Rashodi na penzije izneli su 92 miliona prema predviđena 83. Uprave državnih železnica. veći su za 13,39% od predviđene sume. Izneli su 179 umesto 158 miliona.

April—avgust: 1938 Pregled: prihoda ostvarehih u: toku prvih 5. meseci ove budžetske godine (zpril—avgust 1935) ne pruža: tako povoljnu sliku kao onaj za avgust, ali priliv prihoda: ipak. zađovoljava;. naročito: administrativnih,. kodi kojih. je. naplaćeno; 95,63%. od!