Narodno blagostanje
26. октобар 1935.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 697
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
ПОЉОПРИВРЕДА
— Прошле године уловљено је код нас морске рибе 645.114 кг. или 9% више него у претходној години. Вредвост уловљене рибе била је просечно 4.83 дин. за килограм.
— Овогодишњи принос дувана у Бугарској цени се на 27 мил. кг. према 20 мил. кг. у прошлој години. Од прошлогодишње бербе продато је Немачкој 9, Аустрији 1:/, и Италији 2 мил. кг., док је за домаћу потрошњу употребљево 4 мил. кг. |
— Ovogodišnja berba kukuruza u srednjoj Bačkoj bila je za 30—40% slabija od prošlogodišnje. Prinos po jutru bio je 14—16 kvinftala u zrnu. Što se tiče šećerne repe, prosečni prinos po jutru ceni se na 120 do 130 kvintala. Prosečna sadržina šećera je 12%.
— Prema pisanju „Novosfi” berba duvana u Dalmaciji i Crnoj Gori podbacila je zbog suše za 40 do 50%. Bilo ie 35,4 miliona zasađenih strukova, od kojih se očekuje 70. do 80 vagona suvog duvana. To је najslabija berba za poslednjih 20 godina, ali je kvalitet mnogo bolji od prosečnog.
— Мађарска је 1935 имала: 1,75 мил, говеда (према 1,67 мил. у 1934 и 2,15 мил. у 1911 — на територији данашње Мађарске), 806,5 хиљ. коња (према 803 хиљ. 1934 и 8396,8 хиљ. у 1911), 3,17 мил, свиња (према 2,5 мил. у 1934 и 3,22 мил. у 1911) и 1,22 мил. оваца (према 1,08 мил. у 1934 и 2,4 мил. у 1911). Порастао је и број коза, магараца и мазги којих је иначе мало у земљи.
— Грци су у Трсту основали уред, који „жигоше“ права грчка вина, како би се омогућила публици борба про-
_тив злоупотребе назива „грчко вино“.
— Ради помагања виноградарства, чије је стање већ годинама више него бедно, приређује се у Немачкој 'недеља грожђа и вина а велики број градова преузима „кумство“ т. ј. да по јефтиној цени раскрчми становништву вишак вина преко дотадање потрошње. Позива се народ свима средствима да пије што више вина. :
— (Са задоцњењем од месец и више дана Министарство пољопривреде објавило је следеће податке о резултатима овогодишње жетве, о којима као што је то познато нашим читаоцима, имамо ми своје мишљење.
1935 1934 1925-34 у мил. метр. центи. Тиеница 19.894 18.593 21.838 Јечам 3.782 4.099 3.953 Раж 1,958 1.953 1.985 Овас 2.218 3.334 3.235 Kyikypya 23.653 51.542 35.469
бројеви за 1925—34 су просечни.
— У Старој Кањижи отворена је прва комора за циклонизирање садница.
— Кампања шећерне репе у Срему даће 3000 вагона, По уговору фабрике шећера плаћају произвођачима 16.50 дин. са додатком, који се исплаћује према садржини шећера.
— Radi obezbeđenja ishrane stoke u Vardarskoj banovini Ministarstvo pclioprivrede ustupilo je Savezu ·stočarskih selekcionih zadruga u Skoplju sve ograničene državne pašnjake.
— Stedišna zadruga za osiguranje stoke u Zagrebu imala je u 1934 god. 52 zadruge sa 1171 zadrugarom, koji su о51 о цrali 2815 grla stoke. U prošloj godini postradalo je 33 grla, te je na ime premija isplaćeno 3.3 mil. din.
·— Danska је početkom oktobra imala 3,295 mil. svinja, prema 3,033 mil. u julu, tako da je njihov broj za četvrt godine porastao za 262 hilj. (8,6%).
\
;
ИНДУСТРИЈА
— Bugarski svilari predali su vladi pretstavku u kojoj traže da se ne dozvoli uvoz veštačke svile, pošto bi to Катаstrofalno delovalo na domaće tržište prirodne svile i na produkciju čaura. Ministar privrede obećao je da će vlada Štititi interese domaćeg svilarstva. To znači da se neće sniziti visoka uvozna carina od 1000 leva na 1 kg veštačke svile koja je u praksi isto što i zabrana uvoza.
— Ruski gasni trest »Giprogas« podigao je fabriku gde će po jednom ruskom postupku proizvoditi sintetičan benzin iz ukrajinskog mrkog uglja.
— U Bilingemtu kod Midlesbroa svečano je otvorena prva, engleska fabrika benzina koja pripada društvu Imperial Kemiке! Industris Ltd. Rad na podizanju i uređivanju fabrike trajao je 8 godina i stao je.4 mil. funti. Predviđa se proizvodnja od 400 tona benzina dievno, odn. 150 hilj. tona godišnje, što čini 4% celokupne engleske potrebe. Jedna trećina proizvodiće se iz kreozota i katrana, a ostale dve trećine iz bituminoznog kamenog uglja. Nova fabrika benzina trošiće sama dnevno 1600 tona uglja, tako da će godišnia potrošnja uglja na bilingemskom industrijskom području iznositi oko 600 hilj. tona. Proizvodni troškovi benzina iznosiće 10 funti po foni (odn. 8 pensa po galoni). Fabrika ima 2000 radnika (21,1%. svih radnika u Bilingemu). Na samome podizanju fabrike radilo je ponekad oko 6000 radnika.
— Fabrika stakla u Sisku ponova je otpočela sa гадот zaposlivši 50 radnika.
— „Reichspost” javlja da su najveće austrijske industrije nafte, Shell-Floridsdorfer ı Vacuum Oil Co. osnovale naročito društvo za probna bušenja po Austriji. Novo društvo koje raspolaže kapitalom od 3 mil. šilinga, osiguralo je sebi 5500 polja za bušenje u bečkoj kotlini.
— Да би истакла независност Италије од увоза вуне, јавља италијанска штампа да је успело произвести вуну из млека, којег у земљи има на претек, јер је прођа млечним производима врло отежана.
— У Енглеској је год. 1934 подигнуто 18 хемијских фабрика, од тога 14 у Лондону и околини. 6 фабрика производило је сапун и козметичке артикле. 4 су основали странци који су до сада увозили своје производе. Затворена је 21 фабрика, али је у 15 случајева разлог био пренос предузећа у средишта потрошње, нарочито у Лондон.
— Према подацима пољског централног статистичког уреда било је у пољским акционарским друштвима 1,85 милијарда злота иностраног капитала (442%). Од тога на гвоздену индустрију отпадају 545 мил. на индустрију нафте 249 мил. на хемијску 172 мил. и на рударску 143 мил. влота.
— Према извештају немачког Савеза угљене индустрије наставио се пораст светске производње угља који је почео још 1932, и у 1934 год. Изузев Холандију, све земље са каменим и мрким угљем показују квантитативан напредак. Производња каменог угља била је 1934 год. 1079,7 мил. тона (+ 8,2% према 1933), а мрког угља 187,5 мил. тона (+ 7,5%); производња кокса порасла је за 21,8. Али цене су опале услед девалвације монета; индекс светске цене угља 'онизио се на 50,6% (1925/29 = 100).
На скупштини фабрике целулозе а. д. Дрвар, која ће се одржати 31 о. м., решаваће се о предлогу за ликвидацију који је поднео Шипад.
— У својим претставкама поводом евентуалне приме-
не привредних санкција Централни одбор удрварске при-