Narodno blagostanje

. ЛЕ

1. децембар 1935,

дима наступиле су такође веће промене, које су последица сталног опадања радничких надница. Тако је радника са најнижом надницом до 8 дин. дневно било 76.665 према 69.788 у истом месецу прошле године. Процентуално учешће ове категорије радника у укупном броју упослених повећао се са 124 на 13.07%. Код виших категорија опадање броја осигураних наставља се и даље. У двама највишим разредима у августу је било осигурано 91.147 или 15.69% укупног броја осигураних, док је у истом месецу прошле године било осигураних 95.257 или 17.04%. Са надницом до 20 дин. било је упослено 307.133 радника према 286.100 у истом месецу 1934; учешће ових у укупном броју осигураних повећало се са 511 на 52.46%. У средњим категоријама са надницом од 20 до 34 дин. било је осигураних 146.626 или 24.09% укупног броја према 141.626 односно 25.3% у истом месецу прошле године. У највишим категоријама, са падницама преко 34 дин., било је у августу осигураних 132.3209 или 22.55% укупног броја, док је у истом месецу прошле године било осигураних 135.290 или 23.6%. Највећи број радника са најмањим надницама до 8 дин. показују суботички, петровградски, новосадски и скопски уред. У укупном броју њихових осигураних радника проценат ових креће се између 20 и 25%.

Ми смо још пре неколико година указали да претстоји трагедија сточарства, као што се то десило са житарицама 1928/29. На такав закључак упућивале су пас три чињенице: смањивање потрошње меса услед опадања куповне снате широких потрошачких маса; форсирање производње у увозничким земљама и, најзад, опадање светске трговине стоком. Под оваквим околностима природно је било очекивати све веће ишчезавање стоке из светске трговине и катастрофално срозавање цена, нарочито у извозничким аграрним земљама.

У периоду 1925-33 европске континенталне земље смањиле су увоз говеђег меса за 51%. Немачка је међу европским земљама све до 1930 била главни увозник меса, а у 1933 потпуно се изгубила као купац са тржишта. Данас у Европи говеђе месо увозе још само три земље: Италија, Франпуска и Белгија, Средњеевропска тржишта (Аустрија и Чехословачка) увезла су 1925 г. 42.5 хиљ. тона, а 1933 г. само 7 хиљ. тона, што значи да се у овоме периоду увоз срозао за 73.6%. још више је смањен увоз живих говеда, за 74.9% у главне европске увозничке земље. У једном извештају Друштва народа подвлачи се, да би увоз стоке у европске земље за неколико година могао сасвим да престане. Од европских тржишта остало је још једино талијанско, али оно у нормалним приликама није у стању да прими ни трећину вишкова европских аграрних земаља. Нешто боље држе се свиње, али то вреди само за године када подбаци принос сточне хране услед чега њене цене скачу и онемогућују одржавање производње у увозничким земљама. Гај је случај био прошле и ове године. Што се тиче осталих сточарских производа, њих такође погађа криза хиперпродукције. Изузетак чини кожа, чија је повољна коњунктура последица повећане производње обуће и ко"жног одела.

Депресија је 0 утицала на опадање потрошње сточарских него ли биљних производа, нарочито у првим годи"Вама кризе док су се њихове цене одржавале изнад оних биљних производа. Уосталом за потрошачке масе цене сточарских производа никада нису биле пале у оној мери као цене стоци. Поред општег разлога, да цене на мало падају

Очајан положај нашег сточарства

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(трака 791.

5 спорије него ли цене на велико, код одржавања цена Стол

чарских производа има и других узрока: већи број такса и посредника, монопол градских продаваца, који споразумно одређују цене и т. д.

_ jeda. .—.—— _ Каљејма == = ele s ==" ОРЛА đo | __,_ LS OI Jo U Lp a ao се о => => 8 7o rj • бо | <. A 1 ~ „“ N ~ 5 N ~ = PA :: ~ 24 М У о · ~ 76 i 4 Jo __

Je“. фрећ, Мара ћађ у је“ је uz (a. (kis

Криза биљне производње и падање цена почело је 1929, а код сточарских производа у наредној години. "Све до 1929 индекс цена биљних производа био је за 85—22 поена изнад онога сточарских. У 1930 наступа обрт, разлика. између једног и другог индекса износи 7 поена, али у корист сточарских производа. У 1931 оба се индекса скоро поклапају, биљни производи су свега за два поена виши од сточарских. У 1932. наступа велико срозавање цена сточар= ских производа чији индекс долази на најнижи ниво, више од 10 поена испод онога биљних производа. Те године почиње у пуном јеку криза сточарства. Наредне 1933 г; цене остају непромењене, индекс се потпуно поклапа са оним биљне производње. У 1934 у нивоу цела нема такође значајнијих промена, У овој години, међутим, индекс биљних про-= извода од октобра месеца прескаче најнеповољније године и приближава се нивоу 1930, док цене сточарских производа падају ниже од оних у до сада најгорој 1932 години.

У прошлом броју, у анализи робног тржишта, ми смо истакли да су садање цене стоке најниже за последњих сто година. Њихова куповна снага за индустријске производе данас је далеко нижа од оне биљних производа. Док су се код биљних и индустријских маказе отвориле наштету последњих, дотле су код сточарских и индустријских сада највише отворене ча штету првих. Према теме, тежиште кризе преноси се на сточарске крајеве, који су на почетку пољопривредне кризе били у повољнијем положају аего крајеви биљне производње.

Код оваквог стања намеће се питање помоћи сточарским крајевима, као што је ова давана произвођачима биље HHX |

ЧИТАЈТЕ НАШЕ АНАЛИЗЕ BMJIAHCA,