Narodno blagostanje
__НАБОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_ 14. новембар 1935.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
U razmaku od 20 dana, tri su države pristupile jednoj novoj vrsti valutno-političkih mera, naime: zabrani UuvoZa ·SVOih sopstvenih novčanica. Prvo je'to uradila Italija, o čemu smo pisali već u poslednjem broju, zatim je, pre deset dana, došla Nemačka, a pre tri дапа Сеhoslovačka. Poslednja je prethodno dekretirala zabranu izvoza svojih novčanica i fime popunila ijednu prazninu u režimu. de-
Posle Ital'je Nemačka, za njom Čehoslovačka i...
eo
viznih ograničenja, jer ie očigledno da se i preko izvoza пом--
čanica može, u izvesnoi meri, da vrši bekstvo kapitala. Pada nam u Oči da je једап део пазе štampe nemačkoj meri dao drugi karakter nego istim merama drugih dveju država. Mislimo zbog toga da je naša dužnost da izvršimo jednu stručnu, kratku analizu značaja te mere u Nemačkoj, čime se postavlja i načelno pitanje na svoje pravo mesto.
Nemačka uredba o primeni deviznog zakona određuje da se oftsada marke u novčanicama smeju uvoziti iz inostranstva u Nemačku samo uz naročitu dozvolu deviznih ureda i da ih primaoci u Nemačkoj samo tako smeju primati na ime plaćanja, kredita ili poklona. U interesu turizma dozvolieno ie strancima jedino unošenje novčanica do 30 maraka, a i to samo ako putnik ne stanuje u jednoj od zemalja koje graniče sa Nemačkom. Osim toga, mogu se marke u novčanicama bez dozvole slati kreditnim zavodima za odobrenje na račun Vezanih maraka. Najzad, stranci koji nose sobom više поусаnica nego što je dozvoljeno, mogu zatražiti od carinskih organa da ove povrate u njihovu zemlju.
Istovremeno sa uredbom objavljeno je i zvanično objašnjenje u kome se ova mera prikazuje kao čisto odbranbena i ističe, da se ona odnosi isključivo na marke u novčanicama. Slobodna marka, koja potiče od legalno stečenih, slobodn.h inostranih potraživanja u zemlji, koja se mogu transferirati, notira kao i pre po paritetu. Uredba je donesena samo protivu sve veće upotrebe maraka u novčanicama u međunarodnom platnom promefu; ova upotreba ni u normalnim vremenima nije bila od uticaja, pogotovu što su te novčanice, kojih je sve više, mogle izići iz Nemačke samo ilegalnim putem. Mada je izvoz maraka u novčanicama zabranjen već godinu i po dana, ipak se u poslednje vreme primećuje povećana ponuda. maraka u inostranstvu, čime se povećava i disažio. To
navodi strane kupce da nemačku robu i usluge plaćaju jevtinim'
markama u novčanicama. Ulaz deviza počeo je da opada, čime je poremećen nemački devizni bilans; razne vrste vezanih maraka sve su se manje upotrebljavale, te su im kursevi росе: da. padaju; najzad, sve se više zaobilazio kliring što je takođe stvaralo teškoća.
Zabrana. uvoza novčanica pretstavlja nov beočug u nizu deviznih mera, iako načelno, istina, ona ne bi bila potrebna. Poslednji korak bila je zabrana izvoza novčanica koja je |Ogična dopuna zabrane izvoza kapitala. Ovaj sistem, često primenjivan· još od rata, načelno |e bez nedostataka, a dosada је funkcionisao zadovoljavajući. ; -
|. Međutim, pre dva meseca Italija je bila prinuđena да preduzme još jednu meru: zabranu uvoza svojih „novčanica: Zabrana izvoza nije pomogla, iako su kazne neobično velikc. Po tome možemo naslutiti, od kolikog je značaja za | mnoge bilo krijumčarenje novčanica. Ali to se ne vidi tako jasno u slučaju Jtalije. Kod Italije se zvanično podržavaju pariteini devizni kursevi, te su se prokrijumčarene novčanice mogle upotrebiti skoro bez ikakvog gubitka. Za nemačke emigrante krijumčarenje je poslednja mogućnost; tu su se krijumčari mo-
rali zadovoljavati i jako sniženim kursevima. 5
·međutim, i hoće ovom merom. Da će, naprotiv, jako :poras
·Pre svega Nemačka dopušta uvoz svojih novčanica, samo
Zabrana uvoza prouzrokovaće pad kursa marke u novčanicama, a to će umanjiti privlačnost krijumčarenja. Ipak, Veliko je pitanje, da li će ga i nestati. Oni, koji su zainteresovani u krijumčarenju, imaju da biraju između slobodnog raspolaganja u inostranstvu, makar i smanjene vrednosti, i vezane, ti. praktično bezvredne imovine u zemlji. Osim toga, novča*“ nice se uvek opet mogu prokrijumčariti u Nemačku,kao šta S i iznesene. Nije, naime, krivica do sistema, Šahtovog devizno režima; propust je nastao kod praktične kontrole. Zato. je: isto= vremeno pojačana kontrola na granici, da bi ove zabrane p stale efikasnije. Ovo će, međutim, vrlo verovatno prouzroko vati smetnje i zastoj u fiurizmu. i =:
Mi se ne slažemo sa izlaganjima u berlinskom telegramu“ »Politikeć od 10 o. m., u kome se kaže da je ukupni elekat: nove mere samo ozvaničenje bekstva kapitala, a ne njegov: prestanak. Naprotiv, zvanično je moguć samo dozvoljen pros: met, a ovaj nije nikakvo bekstvo kapitaia. Dalje se kaže u:.tes legramu da će kurs marke u novčanicama još više pasti; to-sey:
kursevi turističke marke, ne čini nam se mnogo verovainoOj: jer su turisti i ranije vrlo malo upotrebljavali novčanice. | uti=: сај па nemački izvoz biće po našem mišljenju mali, jer nitu upotreba maraka u novčanicama nije bila od velikog značaja.
Ova nemačka zabrana komentarisana je i sa državno pravnog kao i sa trgovinsko-političkog gledišta. Tvrdi se pre. svega da je ovom merom, sa gledišta trgovinsko-političkog, završeno obrazovanje jednog zatvorenog valutnog sistema, 2328 kojega je još jedini mogućan izlaz: autarkija. I bez zabrane uvoza novčanica, imala je Nemačka sistem zatvorenog valuti nog režima, kao i ogroman broj drugih država, među. kojinta se nalazi i Jugoslavija. Zabrana uvoza novčanica je један; mali detalj, koji je došao smo otuda, što zatvoreni маште тек žim u praksi nije zadovoljavajući funkcionisao. Mi nemamo. za: branu uvoza novčanica, kao što je sada imaju Italija, Nemačka i Čehoslovačka, Što ne isključuje mogućnost da je i mi jednog. dana dobijemo, a što ni najmanje ne razlikuje naš valutni stem od novog čehoslovačko-talijansko-nemačkog.
Državno-pravno pak, upoređena je ova mera sa merom boliševičke Rusije, sa zabranom sopsivenim podanicima da pri-.
maju državni novac.
Prethodno da napomenemo da se nemački sistem „razl = kuje od talijanskog, jer je poslednji malo liberalniji a nemačk mnogo drakonskiji. Pravnički se ipak nemačka mera može pre da brani nego talijanska, jer je Nemačka još pre godinu i_ Q:
dana zabranila izvoz i prema tome ima više prava da smatr da je posed njenih novčanica u inostranstvu ilegalan, iako. očito da u svima ovim slučajevima sopstvenik bona наде то: biti jako oštećen. O
Netačna je analogija sa zabranom ruskim podanic da primaju državni novac. Teorijski nelegalno je oduzeti težnu moć svom sopstvenom поуси, Кој; оп шпа ро озпоуп zakonu o novcu i novčanici. Ovde međutim i nije taj sl 5
stavlja pod režim koji važi za strance uopšte, kao imaoce tovine i potraživanja u markama. i.
Za analogiju nije trebalo ići u Rusiju. Primera ima. mnogo bliže, kad se poznaje sopstvena istorija. Slično” imali i u Jugoslaviji. Kad je 1910 god. preduzeta od dr} zamena krunskih novčanica za krunsko-dinarske, učinile su dve naše saveznice Francuska i Italija formalan diplomatski, demarš kod pretsednika vlade, zbog toga 510 nismo ·dopustili da se uvezu milioni jugoslovenskim pečatom snabdeven:h krunskih novčanica, koje su se nalazile u +alijanskim grado-