Narodno blagostanje

14. _| eni 1935,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 809

merena prema premiji na slobodne devize oha iznosi oko 34%. Sisteni premija koji dakle ne bi,ni bio više potrebau, hotimice je zadržan, da se ne bi pokvarila fikcija zlatnog penga :koja je u pogledu dugova na strani ostala nepromenjena.

Kako je dakle sada, tako reći, nestalo zlatnoga penga iz. Fobnoga prometa, postali su bolji i izgledi na poboljšanje trgovinskih odnosa između Mađarske i nas, o kojima su baš sada pregovarale obe novčanične banke. Ništa više ne smeta da „se i prema nama primeni postupak u pogledu privatn:h kornpenzacija koji se primenjuje između nas i Austrije. Mi smo to i do sada tražili, ali Mađarska nije htela da pristane. To znači ·slobodnu trgovinu dinarom u Budimpešti i pengom u Beogradu a ugovornim granicama.

Готово истовремено спровеле су Енглеска и С. А. Д. конверзије својих зајмова, које омогућавају интересантно упсређење финансијске "политике и ситуације на новчаном тржишту у ове две земље. |

Без припрема на новчаном тржишту и неочекивано

творило је енглеско Министарство финансија упис два ве-

лика зајма. Ради се о једном 2.5% зајму са роком од 20—25 тодина у износу од 200 мил. фунти са емисионим курсом од 96.5% (што значи да је ефективна стопа 2.69%) и о једном '1% зајму са роком од 3—5 година у износу од 100 мил. са емисионим курсом од 98% што даје ефективну стопу од 1.42%.

Ефективни износ од 291 мил. фунти служиће углав„ном за исплату ранијих зајмова, који су пре рока отказани. Од тога ће бити исплаћени 20% зајам од 1932 у износу од 150 мил. фунти чији рок истиче тек 1938 и остатак 3% зај„ма 1932 у износу од 44 мил. фунти са роком до 1942 год. Остатак од 97 мил. фунти биће вероватно употребљен за „привремено финансирање наоружања, за чије коначно финансирање још није донесена никаква одлука.

Америчко министарство финансија је за покриће свога сталног дефицита исто тако расписало два зајма, сваки у износу од 450 мил. долара. Ради се о једном 29/,0% зајму са роком од 10—12 година и о другом 1.5% зајму са роком од 5 година; оба са емисионим курсом од 100%.

Скоро половина од тога биће употребљена за плаћање зајмова у износу од 420 мил. долара који доспевају 15 де-цембра, остатак остаје министарству на располагање.

Исто као и енглески, и амерички зајмови су кратко време након расписа уписани у већем износу него што је

Енглеска држи јевтинста новца

рекорд

тражено. Како обема државама остаје од ових зајмова извесна свота на расположењу, сматра се да оне извесно време неће имати потребе да се обраћају новчаном тржишту. Највећи успех постигла је Енглеска којој је у последњи час успело да туче амерички рекорд у јевтиноћи новца. То не вреди толико за 1% зајам, иако он претставља најјевтинији зајам који је Енглеска икада добила, изузевши наравно краткорочне благајничке записе. Он је јевтинији од садашњег америчког зајма са истим износом и истим роком, али не лостиже потпуно 1,38% амерички зајам од јула ове године у износу од 500 мил. долара са роком од 4 и по године, који је био ослобођен свих пореза. Много је јаснија енглеска победа код дугорочних зајмова. Ту је, нанме, енглеско министарство финансија успело да добије двострук износ на двострук рок, још јевтиније него С. А. Д. И најјевтинији амерички зајам тога типа, 20—30 годишњи конверзиони зајам од марта 0. г., могао је додуше бити пласиран у износу од 2.6 милијарде долара, али ипак само уз 2,88% иако су прилике тада биле много! повољније.

У овој разлици у каматној стопи у корист Енглеске, упркос већ много већој конјунктури која влада у овој земљи, огледа се финансијска ситуација обеју држава. Док су амерички зајмови за конверзију били хитно потребни, енглески су израз једне потпуно добровољне акције. Енглеска није искористила прилику за још нижу стопу за конверзију, која јој се пружала кроз неколико последњих месеци. У последњем часу, пред повишење каматне стоне, отказала је 2% зајам, да га замени зајмом уз 2.5%, јер би иначе вероватно конверзије пале у време јаке конјунктуре и могле би се спровести само уз много вишу цену.

Осим ове опрезности занимљива је тактика којом је Енглеска успела да пласира у исто време два тако различита типа зајмова. Један део потребнсг капитала набављен је зато у средњерочним папирима, јер се са потпуном сигурношћу могло рачунати да ће бити уписан. Како још увек постоји потреба за краткорочним пласманима, новчано тржиште прихватило је са великим задовољством и ове средњерочне. Може се сматрати да је на министарство финансија деловало и Кензово мишљење да се велики зајмови могу лакше пласирати издавањем неколико типова различитих по каматној стопи и року. Ту су политику у последње време спровеле са великим успехом и C. A. Ji.

У порођењу са овим, француски зајам за наоружање у износу од 2 милијарде фр. који је такође ових дана изложен упису, скупљи је за 100%, јер носи камату 5% са емисионим курсом 95%, односно ефективном каматом 5.27% и са роком од 30 година.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЈ

ПОЉОПРИВРЕДА

— Унапређивање гајења поврћа у Енглеској не огледа се само у повећању производње, већ и смањењу цена. Ин· nekc цена домаћег поврћа падао је последњих година овако: - са 161 (1924) на 144 (1929) и 114 (1934).

— Бугарска је 1935 први пут покушала производњу · и извоз пекмеза од парадајза. Извезено је 45 тона. Свежег · парадајза извезено је 1935: год. 2545 тона у вредности 105 „мил. лева према 219 тона за 750: хиљ. лева у 1934 и 77 тона за 300 хиљ. лева у 1933. Око 60% извезено је у Немачку, а · остало највише у Аустрију и Пољску.

— Холандски мовопол кинина на. острву Јави озбиљно је угрожен. По тропским пределима, тдегод је могуће, сади : Ce кина-дрво; осим тога, створени су синтетички лекови "против маларије који су се показали исто толико добрим

БА

или чак и бољим него што је кинин. Ипак, јава данас још увек даје 90% целе светске производње кинина која се 1935 цени на 11 хиљ. тона. Најјача конкуренција је за сада Индија; затим долази енглеска (бивша немачка) Источна Африка, Перу и Боливија. Све више производе и Колумбија, Венецуела и Бразилија; Русија је такође са успехом покушала да гаји кина-дрво, у Сухуму на Црном Мору; обимну производњу кинина спремају за идуће године Филипине и Гватемала, — последња за рачун C. A. JI.

— Фвогодишу жетву пшенице у свету, без Совјетске Русије, Међународни пољопривредни институт у Риму процењује на 915 мил. кв. према 912 у 1934 и 992 у 1933 год.

— Бугарска ће за две године проширити засејану површину "сојом на 200.000 ха. замењујући овом један део површине под пшеницом и кукурузом.