Narodno blagostanje

Страна 8

посао, која учествују у штрајку или за време док траје локаут и, најзад, док уживају помоћи социјалног осигурања. Уживање редовне помоћи везано је за чланство у установама радничког осигурања и то у једној обрачунској години 8 или у двема 12 месеци. Помоћ тече 8 дана по пријави не"запослености, а код радника повремених занимања по истеку месец дана. Редовна помоћ се дели на личну и поро-

дичну, а њена висина зависи од разреда у коме је незапо- |

слени био осигуран. Породични додатак рачуна се на свако незбринуто дете, али највише 3. Према надничном разреду недељна помоћ изгледа овако: лична 20—80 дин., са једним дететом 25—110, са два детета 30—130, са троје деце 35" 150 дин. Кад муж и жена имају право на помоћ, онда је прима онај, који је осигуран у вишем разреду, а други брачни друг само 50% личне помоћи. Редовна помоћ траје 16 недеља. Право на поновно уживање помоћи стиче се тек пошто радник понова буде упослен 8 месеци у једној или 12 месеци у две обрачунске године.

Ванредну помоћ уживају лица, која су најмање 5 месеци непрекидно пријављивана берзи рада као незапослена. У томе случају она уживају једнонедељну помоћ за свака два месеца чланства у радничком осигурању. Тренутна помоћ даје се радницима, који су исцрпли и редовну и ванредну помоћ, а још увек неупослени. Она се даје првенствено у натури.

__ Разлика између новог уређења помоћи и досадањег састоји се у следећем: услови уживања помоћи знатно. су пооштрени са могућношћу ограничења броја уживалана; број корисника знатно је сужен; помоћи су нешто смањене, а трајање за редовну повишено је са 6 на 16 недеља. Садања величина редовне помоћи није дефинитивна и зависна је од расположивих сретстава. Отуда је Централни одбор. добио овлашћење да може, за случај немања сретстава, сразмерно 'снизити помоћи за сва места или само за она у којима

_је мања скупоћа. У томе случају редовна недељна помоћ лична не оме бити мања од 20 дин. а за дете 5 дин.

Што: се тиче сретстава за извођење ове нове организације помагања, она су остала иста како. смо их на почетку изложили. Нови извор претстављају казне предвиђене за предузећа, која се огреше о пријављивање отпуштања радника органима посредовања рада. Овај приход, међутим, не може претстављати никакву знатнију ставку. Стога је ради повећања прихода предвиђена могућност повећања приноса за берзе 'рада.

Овом најновијом реформом, као што се види, не спроводи се осигурање за случај незапослености. Она претставља само употпуњавање, и систематизацију досадањег старања о незапосленима. Што се тиче проширења овога старања и на остале категорије радника, које су сад изузете, као и повећања помоћи, које се предвиђа у Наредби, нарочито за

намештенике, то ће зависити од финансијских сретстава,

која за сада нису предвиђена,

А __ ОН Немачка је данас поред Немачки туризам у ма- Швајцарске једна од нај-

скупљих земаља у Европи; међутим, она је имала у последње две године огроман полет туризма. Ово је била последица двеју позипивних мера: смањења путничких тарифа за 60%. и увођења туристичких марака, које данас бележе око 50% курса слободне марке. Ми сматрамо да упркос овим повољним условима немачки туристички потенцијал није искоришћен у потпуном обиму. Има у иностранству врло много лица која не само

казама

не путују у Немачку, већ неће ни да пропутују кроз њу,

искључиво из страха од драконских казни за грешке против девизних прописа. Штампа целог света доноси непре-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

одговара кривичног Рећи ће се:

При излазу из Немачке на граници објашњавања између путника и чиновника о томе шта је то „уопште туристичка потреба. Чиновник може лако стати на

Bp. 1

кидно извештаје о судским процесима из ове области. Како су девизни прописи материја коју обичан грађанин уопште не може да разуме, то је сасвим појмљиво да има људи који се не усуђују да путују кроз Немачку. Ми познајемо људе који не би смели путовати у Немачку ни кад би им се поклониле регистар-марке. Тај страх у ширим круговима потпуно је потврђен следећим саопштењем _ београдског туристичког бироа „Путник“ од 19 прошлог месеца. »У последње време задржано је на немачко-аустријској граници више путника због прекршаја девизних прописа. Међу овима било је и неколико Југословена који ће због тога бити осетно кажњени. Ради тога је потребно поново упозорити путнике који одлазе у Немачку да при поласку још у земљи набаве регистар-марке, затим да исте не могу употребити за куповину робе у Немачкој а ни Бозних карата за повратак. Регистар-марке се издају у форми чека на основу кога се може дневно подићи 50 рм. Зато је потребно подићи само толико колико се предвиђа потрошити у Немачкој. Ако би коме ипак преостала извесна количина

· ефективних Рм. иста се може у Немачкој положити у ко_рист издаваоца чека тако, да ће банка која је у домовини

издала чек исплатити по повратку противредност кориснику чека у динарима. Неискоришћени чекови могу се наравно такође понети. Код подизања већих износа у регистар-маркама, препоручује се, хотелске рачуне и друге доказе за текуће издатке задржати да (би их се евентуално могло на граници показати. Код нас се могу добити најјефтиније регистар-марке у свим Путниковим билетарницама као и све возне карте за одлазак и повратак по оригиналним ценама

| са попустом од 60% (по седмодневном боравку). Како су

девизни прописи у путничком (саобраћају непрекидно. под= ложни променама, то се овим путницима који путују у ино-

_ странство препоручује да се у сопственом интересу пре сва-

ког путовања обрате за све нужне информације Путни-

_ковим билетарницама које их дају бесплатно,“

Ово ће свакако још знатније ослабити са наше стра-

_ не туризам у Немачку. Регистар-марка је нож са две оштрице. Она је с једне стране премија за путовање по Немачкој, _али с друге стране извор незгода и опасности,

Пропис гласи да се регистар-марка може употребити

- искључиво у путничке циљеве, а никако за набавке. То је

бесмислено! Замислимо адвоката који, шетајући се берлинским улицама, застане пред излогом једне књижаре и: про-

~ нађе неколико књига које га интересују и које купи. Зами-

слимо госпођу која исто тако случајно угледа извесне предмете који јој се допадну и она их купи. Зар за то да се па нека дотични путник спреми слободне марке. Слободних марака има данас у врло мало земаља, у осталим земљама као и у нашој путници се морају послужити клирингом. Клиринг је, међутим, тако компликована работа да има људи који у Немачкој не би купили ствари ни за 10% њихове вредности, кад би при томе морали да се служе клирингом. Рећи ће Немци: па нека путник непотрошене регистар-марке остави на везаном рачуну. Лако је то рећи! Али за оне који ретко путују то значи дићи руке од тог новца, бацати га кроз прозор.

може доћи: до

уско гледиште по којему се под путничком потребом разумеју само стан и храна. У томе је случају путник у опасности да одговара.

Даље Уредба о регистар-маркама прописује да се и о учињеним издацима морају имати докази (рачуни). Поло-

. вина путника нервира се кад види рачун. Деценијама: моле

се путници по вапон-ресторанима · да контролишу рачуне. Половина путника их и не загледа, иако је то што се тражи