Narodno blagostanje

14, март 1936,

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Страна 179

дефлације. Сада у интересу производње и спољне трговине треба валутну основу учинити штро стабилнијом.

— Грчка влада узима од Поштанске штедионице- вајам за грађење друмова у износу од 850.мил. драхми по 7% а 20 година. Предвиђен је и. допунски износ од 150 мил. драхми уз исте Делове које треба да да консигнациона. благајна. :

САОБРАЋАЈ |

. — У Београду је 8 марта почела са редовним емисијама нова наша радиостаница која ће углавном служити за пропаганду. -

— Турско министарство грађевина објавило је план у коме је предвиђено да се у 10 година изгради нова мрежа путева у дужини од 17.000 км. Радови на изградњи те мреже стајаће око 160 мил. турских лира.

— Првог априла возне цене на железници биће повећане за 10% услед тога што су приходи од путничког саобраћаја прошле године опали упркос знатном порасту броја превезених путника. Други разлог смањења прихода долази отуда што су се морале дати велике повластице за превоз хране у пасивне крајеве. Сем тога, цене недељних викенд карата биће повећане за 10% док ће празничне повластице бити укинуте.

— Савез грчких паробродарских друштава обуставио је сав поморски саобраћај, јер су друштва услед превелике конкуренције изгубила од 1 јануара о. г. 10 мил. драхми. Цене за превоз пале су за 50—80%. Друштва траже од владе помоћ при уређењу тарифе; влада, међутим, неће да им изиђе у сусрет и намерава да заплени све лађе и да помоћу радништва успостави нормални саобраћај.

— У Швајцарску је у 1935, први пут после 1930, допутовало мање аутомобила из иностранства него у претходној години. Било их је 2414 хиљ. према 265,5 хиљ. у 1934, 2274 хиљ. у 1933 и 163,5 хиљ. у 1930. Као и 1934, преко 50% аутомобила било је из Француске, око 25% из Немачке, а око 12% из Италије.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Број незапослених радника у Чехословачкој износио је у фебруару ове године 8604 хиљ. тл. за преко 10 хиљ. више него у јануару, што је редовита сезонска појава. Највећи број незапослених био је забележен у месецу марту 1933 год. 877,96 хиљ.

— У С. А. Д. било је према статистици радничких синдиката у јануару o. г. 12,62 мил. незапослених према 11,39 мил. у децембру 1935. Пораст износи 11,1%.

— Откако је 1932 пребродила најтежу кризу, Аустрија је све више напредовала, нарочито у погледу снабдевања домаћим намирницама; упоредо с тим иде смањивање увоза тих артикала. Домаћи удео у подмирењу потреба износио је 1934—35 код пшенице 55,61% према 31,76% у 1923—24, код ражи 87%. према 72%, код јечма 77,63% према 61,53% а код зоби 96,31% према 78,53%. Од житарица једино. кукуруз је у претежној мери (75%) 'увожен. Потпуно независна од увоза је Аустрија у погледу кромпира, иако се потрошња удвостручила, и шећера где je.y 1934-35. постипнут вишак производње над потрошњом. од 309 хиљ. метр. центи према мањку производње у 1927—28 од 880 хиљ. метр.. центи. Исти напредак опажа се и на (сточном тржишту: свиња домаће производње било је 1934 на бечком тржишту 56% према 14% у 1923, а говеда 75% према _ 25%. Што се тиче унутрашње куповне снаге, за сада се, истина, "још не примећује пораст, али у другој поповини 1935 порасла је унутрашња продаја потрошних до-

бара, заустављено је падање надница, и повећао се нешто број осигураних радника (са 1,281.900 у 1934 на 1,294.509 крајем септембра 1935); према томе се може закључити да постоји известан пораст куповне снаге аустријског становништва. | .

ШИРИТЕ „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“

| ТУРИЗАМ |

— 'Lyppcraakp отсек. Министарства трговине и индустрије објављује, да је прошле године туристичка места посетило 1.009.728 лица са: 5.117.251- ноћивања, док је у 1934 било 946.380 посетилаца са 4:644.560 ноћивања. Домаћих посетилаца било 767.514 са 3.602.881 ноћивањем, а страних 242.214 са 1.514.370 ноћивања.

ИЗ пословног СВЕТА Зборови акционарских друштава

15. март. — „Тргопромет“ дед. Слав. Пожега (редован). — Млинско индустријско и трговачко дљд. у Слав. По-

"жеги (редован).

16, март. — Трговачко д,д. у Петровграду (редован).

18 март. — Творница тинте и кемикалија Маг. Фарм. Албрехт Ковачић д.д. Загреб (ванредан).

21. март. — „Пласа“ дод. за трговину санитарних и водоводних уређаја, Загреб (редован). — Публицитас дд. отласни завод Загреб (редован). — Први осјечки млин на ваљке Nm. Осијек (редован). — Југословенско Сименс д.д. Загреб (редован). — Јавна складишта дд. У Сиску 1 ван). — Плитвичка језера JI. у Загребу (редован). „Орославија" инд. и трг. д.д. у Загребу (редован). — Бана Крајцер дад. у Загребу (редован) — Трговачка и обртна банка дљд. у Новом Саду (редован). — Сремска електрана дд. у Срем. Митровици (редован),

22. март. _ Астраган дд. за оплемењивање крзна, Нови Сад (редован). — Општа штедионица im. Бачка Топола (редован). — Апатинска банка и штедионица д.д. у Апа-

тину (редован). — Српска народна штедионица да. у Земуну (редован).— Старчевићевдом дд. Загреб (редован). — Први слатински млин на ваљке дљлд. Слатина (редован). — Опћа штедионица дљд. у Вараждину (редован). — Пучка штедионица д.д. Костајница (редован). — Српска штедионица дљд. у Ст, Сивцу (редован).

23. март. — „Конзум“ дд. за промет с робом у Загребу (редованђ). — Пољотривредно LM. у Загребу (редов.).

24. MapT. — Jugoslovenski film Warner Bros First National d.d. Zagreb, Ilica 34 (redovan). — „Хелиос“ инд. и трг. дд. у Загребу (редован). ·

25. март. — Штедионица за самопомагање д.д. Бачка Топола (редован). — Народно лечилиште дд. у Вршцу (редован). 26. март. — Вапса Dalmata di sconto Zara (redov.). — Торжанска штедионица (редован). — „Унион“ хотелска ин ставбинска дд. у Љубљан (редован). — Хрватска католичка штедионица д.д. у Новој Градишки (редован). Пучка дионичка штедионица у Новој Градишки (редовану. — НЕ штедионица дед.. Нова Градишка (редован). | 28. март, — Љубљанска кредитна банка у Љубљани (редовану. „== Гранд Хотел „Слобода“ да. у Новом Саду