Narodno blagostanje

14. март 1936.

веза са роком за 7,2 на 93,9 мил. динара. Разна пасива мало је повећана за 2,1 на 162,6 мил. динара. Оптицај и · обавезе по виђењу остали су готово исти као и прошле недеље. на 6403,2 мил. динара.

Стање Народне банке (подлога у злату)

31. ХИ | 31. Х 31. ХП 29. IF | 8. AKTMBA 1933. | "лоза | 1985 | 1936 1936 Подлога : зл, у касама и на стр.|| 17949] 17846] — == злато у касама — — 1336,9 | 1411,3| 1419,7 злато на страни — — 94,6 ' 68,8] 65,0 новч. у страној монети 0.0] 00,3 0,0 0,1 0.2 девизе — — — — — 1112) 120:8| 32:21: 157] 182 Укупно — || 1.906) 1905.5| 1464.3| 1495.9) 15031 Девизе које не улазе у подлогу — — — — — 54,5) 104.4| 331,61 309,41 299.0 Кован новап: у никлу и сребру— — || 239.9| 206.1! 329.9) 375.2! 376,5 Зајмови: | на менице — — — — |1808.8| 1528.8| 1523,0| 1420.7| 1408.5 на хартије од вредни. — 293,1! 235.1 2583 Е 255,0 255.3 Укупно — || 2101.9) 1763.9| 1781.3) 1675,7| 1663.8 Хартије од вредности — 11.7 16.9 49,4 48,7 48.7 Pasnjn asaHcH Mpasm — | 1715.5|1686.6|1670.6|1671,8)1671,8 Шравремени аванси Глав. | Држ, Благајни — — — | 600.0| 600.0] 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда == 549) 106.4! 119.0! 115.6) 115.6 Вредности ост. фондова| 117) 12.0) 11,8) 11.0] 221 Непокретнкости, завод за израду новч, и намештај || 153.7| 153.5| 154.0| 155,6| 156,7 Разна актива — — — — || 115.1! 276,4! 464,4! 545,5| 543,4 ПАСИВА | Капитал — — — — — 180.0) 180.0| 180,0] 180,0) 180.0 Резервни фонд — — — | 84,3 112.4! 133.3| 133,4| 133.4 Остали фондови — — —| 13,7 20.5| 27,4| 27.4 27,5 Новчанице у оптицају — || 43271! 4383,9! 4890.0| 4929,9| 4905.7 Обавезе по виђењу: потраживање Државе — 7,3 6.9 7.4) 846) 1103 широ-рачуни — — — || 4144! 531.9| 689.7| 485,8| 5374 разни рачуни — — — || 549.2 327.0) 688.6) 901,6| 850, Укупно — || 1031.0| 865.8) 1385.7| 1472,0| 1497,5 Обавезе са роком — — | 1106.3| 952,9) 193.4! 101,1! 93.9 Разна пасива — — — — || 222.9 316.4! 166.6|! 160,5! 162,6 Оптицај и обав. по виђ,| 5358,2) 5249,8| 6275.7| 6401.9) 6403.2 Укуп. подл, -|- 28'5% прим || — — |1881'6) 1922.2 1931,5 Злато 28'5% прим — | — — | 1717,9) 1813,5| 18244 укупно покриће — —| — — |2998%3002%|3016% покриће у злату — —| | — — |2737%/2832%|2849%

Београдска берза

РАТНА ОПАСНОСТ НА СВЕТСКИМ ЕФЕКТНИМ БЕРЗАМА

У историји европске континенталне ефектне берзе забележен је један петак 1873 године, под именом „Црни петак“, ког су се дана стропоштали папири вратоломно и проузроковали великим делом непоправљиве губитке ималаца хартија од вредности. Нешто слично. било је у суботу 7 т. м. кад је стигла вест о немачком кораку у вези са за-

узимањем демилитаризоване територије Немачке на Рајни. .

Ми смо више пута упозоравали на то да су берзијанци више на матер него на оца, лако се и јако плаше и у страху _ нуде хартије. још и данас се рачуна у извесним круговима са могућношћу рата у Европи, Ми сматрамо да је рат потпуно искључен. Француска је мудро предала ствар Друштву _ Народа и тиме уклонила опасност рата. Ма какве да буду одлуке Друштва Народа, ни у ком случају не може доћи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 181

до рата. Узгред буди речено, по нашем мишљењу, неће доћи чак ни до санкција према Немачкој, јер је институт санкција у рукама Друштва Народа ове зиме дефинитивно компромитован, По нашем мишљењу и за овај случај важи француска народна изрека: „То! 5'аггапсе", свесена крају крајева уреди. Уредиће се и овога пута. Може бити после већих перипетија.

Али зато догод буде трајала крива, биће људи на берзи и око берзе, који ће рачунати са могућношћу рата, и ову искоришћавати у шпекулативне сврхе, наравно „a la baisse”.

У понедеоник све су берзе биле под тешком депресијом. Овугде на кугли земљиној су курсеви попустили. Али је то трајало свега два дана, 9 и 10. Већ је 11 заустављена бесистичка тенденција. Пад курсева је био свуда већи код приватних хартија и акција него код државних хартија; али су чак и најчвршћи папири, као што је енглески Консол, били попустили. Највећи је пад био у Француској. Француски ппапири су достигли тих дана један од најнижих нивоа последњих година; 4,5% рента била је пала на 75,50.

Друга половина обавештајне недеље налази се у побољшању. По себи се разуме да је свуда јавна рука морала да интервенише у моменту панике. Може се рећи да је та интервенција код нас најбоље успела. Сам догађај затекао је нашу ефектну берзу у периоди рђавог расположења. Најмањи догађај је био у стању да изазове јачу бесу. Рачунајући са могућношћу велике бесе, јавна рука је код нас у понедељак извршила једну од најбољих интервенционих акција последњих година. Јер код интервенције је врло важно да је стопроцентна. Интервенција је увек јача од берзијанаца; ако би берзијанци осетили да она није довољно јака, сфурили би и њу у панику. Панично расположење, кога је било и код нас у почетку берзе у понедељак, уништио је узвик диспонента Народне банке: „Купујем до 50,000.000 Ратне штете по 356". Сви познаваоци техничког положаја београдске и загребачке берзе знају врло добро да тај износ премаша укупни износ промпт робе из штекулативног ангажмана код београдских и загребачких берзијанаца. Све да су продали и промпт и термине, не би могли накупити педесет милиона. Ми стално подвлачимо да су врло мали износи у ангажману на берзи. То се и овога пута на делу потврдило. Наступило је апсолутно умирење код берзијанада. Продано је у главном оно што је купљено на шалтеру у суботу и понедељак пре подне и нешто мало из сопственог портфеља. Али како политичко питање које је изазвало узнемиреност није још решено, то интервенција није могла да реши свој задатак једнога тренутка. У таквим се случајевима берза мора да негује све донде док се не осети да се поново охрабрила приватна иницијатива и поново почела да купује. То је наступило у пуној мери у четвртак, последњег дана наше извештајне недеље. Гога дана продано је свега пола милиона номинално. Ратне штете, и са нешто мало већим обртом у Беглуцима (700.000) очишћена је берза потпуно од робе која је била готова да се прода, и на крају берзе створен је такав један вакуум у понуди, да је наступила тако чврста тенденција, какве није било већ неколико недеља. |

једино што морамо приметити, то је да интервенција у уторак није била на висини. И ако је првога дана једпом малом сумом уништила панику, унела поуздање међу берзијанце, она је у уторак дошла са толико неодлучности на берзу, да је била у стању да оживи неповерење и створи понуду која се већ била повукла или ону која није ни мислила да се појави. Резултат је био тај да су другога дана продали по нешто нижем курсу они који су се првог дана храбро држали и који ни један комад нису ни нудили