Narodno blagostanje

28. март 1936,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ·

Страна 203

В. Бајкић и В. Предавец _

ЕКОНОМСКЕ САНКЦИЈЕ ПРЕМА ИТАЛИЈИ Први експерименат и велико разочарање у ефикасност борбе друштва иарода | за светски мир

Не постоји сумња да су економске санкције као оруђе Друштва народа у борби за осигурање колективног мира претрпеле фијаско. Целокупна енглеска штампа јавља нервозно да Енглеска неће да чује ни за какве економске санкције више, па ни о онима према Немачкој. Одлука о санкцијама у Женеви дошла је под моћном иницијативом Енглеске. Међутим када је њихов круг требало проширити на нафту, па евентуално и на сретства војничке природе, Енглеска је претпоставила да потпише Париски споразум уз изричну мотивацију г. Хора да би по његовом дубоком уверењу проширење економских санкција водило у рат са Италијом, а то Енглеска неће ни под коју цену. Неозбиљно је отезање питања о увлачењу нафте у санк-

ције од стране Одбора тринаесторице. · Уосталом и санкције према Италији су у последњој фази. Француски Министар спољних послова г. Фланден изјавио је, у свом последњем говору у Парламенту, да ће се евентуално приступити укидању санкција према Италији ради њене ефикасније сарадње, као једне од четири локарнске силе. С друге стране Италија још ни до данас није дала пристанак на најновији Лондонски споразум локарнских сила, с изричном мотивацијом да она то неће да уради све дотле док се према њој примењује „варварски“ режим санкција. Слетствено држимо да је данас моменат да напишемо кратку историју тога необично кратког, али узбудљивог периода у животу Друштва народа.

| КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО САНКЦИЈА

Друштво народа стоји на гледишту да сваки спор међу народима. може да се расправи мирним путем, као што је то већ давно међу појединцима унутар државе. Оно предвиђа читав низ мера, за уклањање неспоразума;међу народима, али све то почива'на претпоставци да се народи добровољно потчињавају. одлуци којег међународног органа. Међутим зна.се да је одувек било таквих држава које хоће саме да буду судије својим захтевима и онима који су по њиховом схватању угрозили њихово право; земље које претпостављају рат као сретство међународне политике. Друштво народа огласило је мир за један јединствен за целу куглу земљину, за неприкосновен, и сџетствено чланице Друштва народа су се обавезале да државу која га угрожава, сматрају заједничким непријатељем. Такве државе се називају терминологијом Друштва народа нападачима. Против нападача Друштво народа је предвидело у члану 16 Пакта низ заједничких мера својих чланица које се деле на економске и војничке, а зову се заједничким именом санкције. Санкције имају за циљ да приморају нападача да обустави непријатељства. ·

Саобразно томе поступило је Друштво народа у рату талијанско-абисинском. 4 октобра пр.

ИП ПРАКТИЧКИ И ЕТИЧКИ

Од тога доба прошло је преко 5 месеци, а Италија још и данас води рат противу Абисиније и г. Мусолини је с правом могао да-каже пре неколико дана да је Италија однела потпуну победу над санкционистичким државама. и-над Друштвом народа. Ми не верујемо да би економски положај Италије био много бољи но што је данас, да нису уопште одлучене санкције. Економске санкције су испале потпуно неефикасне и неспособне као оруђе за разоружање нападача. Та констатација

год. донело је преко свог Одбора шесторице следећу одлуку: „Комитет испитавши чињенице горе изнесене, дошао је до закључка да је талијанска влада прибегла рату противно обавезама које је преузела по чл. 12 Пакта Друштва народа". Тиме је Италија оглашена за нападача, што значи да је испуњен услов за примену санкција против ње из члана 16 Пакта. У слетству те одлуке предузете су против Италије следеће мере као санкције, изгласане у заседању од 14 до 19 октобра.

1) Забрана лиферовања у Италију оружја, муниције и осталог ратног материјала;

2) Забрана за све кредите и давања капитала јавним телима или приватницима у Италији;

8) Забрана увоза талијанске робе са изузетком злата, новина, часописа и књига;

4) Забрана извоза у Италију сировина и робе које су важне за рат, а под њима треба досада разумети само: коње, мазге и магарце, каучук, гвоздену руду, старо гвожђе и остале метале и њихове руде и евентуално још угаљ, нафту, гвожђе и челик.

Осим тога је примљен и пети предлог који предвиђа мере за узајамну помоћ код спровођења санкција.

НЕДОСТАТЦИ САНКЦИЈА -

за нас није никакво изненађење, ·- а држимо ни за оне који су трезвено посматрали ствари. Унапред се могло знати да санкције неће имати успеха, из простог разлога што најважније привредне области на кугли земљиној, као што су СА.Д., Немачка, Јапан итд. нису чланице Друштва народа. Да се може утврдити вредност санкција, односно тачке 3 и4 (забрана увоза из Италије и извоза у њу), одлучно је питање уколико Италија може набавити код несанкционистичких држава оно што су јој