Narodno blagostanje

25. април 1936.

је, међутим, могла да даје субвенције тек на темељу већих прихода у годинама коњунктуре. За време депресије, међутим, није могло да дође до обичног оживљења приватне

- грађевинске делатности, јер су поједине државе, сузбијаући кризу, толико оптеретиле тржишта капитала, да ка-

мата није појевтинила и, према томе, није било никакве финансијске дражи за грађење. Данашња толико истакнута грађевинска делатност делимично је омогућена само државном помоћу и непосредним грађењем од стране државе.

"Држава је грађење укључила у свој програм за сузбијање

кризе и тиме падокнађује приватну привредну коњунктуру,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 273

а истовремено је и онемогућује. Свуда се званичним мерама одржавају ниске каматне стопе и тако је за време нове коњунктуре оживела и приватна грађевинска делатност. Али форсирање грађења везује и последње остатке слободног капитала, тако да за остале привредне гране не преостаје скоро ништа; општа коњунктурна линија зато ин не може да буде много виша од оне грађевинарства. У томе лежи опасност за оживљујућу функцију грађења у погледу изазивања нове коњуактуре у приватној привреди. Некада врло значајан чинилац, постала је грађевинска делатност данас у коњунктурном циклусу потпуно пасивна.

вена

ОБАВЕ ПОЉОПРИВРЕДА

— У Вршну је изабран привремени одбор земљорадника са задатком да се стави у везу са „Господарском слогом“ да би се прибавио потребан материјал за проширење акције, | | за

=— После Суботице и Вршца и у Петровграду je основан одбор Господарске слоге којему је стављено у дужност да ступи у везу са централом у Савској бановини и да изврши и спроведе организацију у Банату. Тој ће акцији приступити и Пољопривредно удружење за Банат са седиштем у |I U које има преко 26 хиљ. чланова.

—- Заступници виноградара из целе земље замолили су Министре финансија и пољопривреде да се не уводи бачовинска трошарина на вино и ракију.

— На ининијативу Господарске слоге ради се на сазиву конгреса произвођача жита на коме би имала да се претресу сва питања у вези са организацијом унутрашњег и спољног тржишта жита, као и питање формирања цена и заштите земљорадника.

ИНДУСТРИЈА

— На конференцији претставника дрвне индустрије Горског котара и Лике на Сушаку, закључено је између осталога, да се оснује што пре заједнички продајни уред дрвене грађе који би имао задаћу да у уској сарадњи са „Шипадом“ пронађе нова тржишта, подигне цене и учини трговину дрвом рентабилном. У првом се реду има испитати могућност продаје меке дрвене грађе на енглеском тржишту. и да се што пре проведе картел продаје огревног дрва на талијанском тржишту и тиме омогући продаја буковог огревног дрвета. | |

— Američka brodogradilišta su ponova oživela. Narošito se mnogo grade brodovi-cisterne. Broj zaposlenih radnika u 32 najveća brodogradilišta iznosi 31,3 hiljadu prema 21,4 hiljadu u prošloj godini.

— Према 1934 производња електричне струје се повећала у 1985 у Мексику за 12,8%, у Енглеској за 11,8%, у Немачкој за 11,7%, у Канади за 10,6%, у Белгији за 9,4%, у САД. за 8,8%, у Шпанији за 8,1%, у Италији за 7,5%, а У Пољској за 74%. Сасвим друкчију слику пораста пружа, међутим, упоређење са производњом год 1929: за то време повећање је највише у Аргентини (47,9%); затим долазе Ен: глеска (46,1%), Португалија (40,8%), Холандија (37,6%), Шланија (344%), Канада (30,3%), Италија (25,8%), Белгија (16,7%), Мексико (15,8%), Немачка (11,2%), Француска (9,8%) и С.А. Д. (2,3%). Пољска према 1929 показује сма-

њење за 7,6%.

— Бугарска текстилна. индустрија покрила је у 1935 год. 372% своје потребе за сировинама домаћом робом. Уопште нису увожени конопља и предива од природне свиле; иначе је нарочито велик постотак домаће робе код непране вуне (80,7%) и памучних предива (51,9%). Искључиво

ЈТАЈНА СЛУЖБА

из иностранства индустрија се снабдевала јутом и предивима од јуте, а у врло знатној висини вуненим предивом (90%) и памуком (84,5%). У последње време настоји се нарочито на унапређењу домаће производње памука; површина под памуком прошириће се ове године за око 45%, а за 3—65 година рачуна се да ће увоз памука постати непотребан.

— Rumunska fabrika kablova u Klužu, osnovana 1993 sa godišnjim kapacitetom od 12 hilj. km, proširuje sada proizvodnju na 50 hilj. km. kabla. Proizvodiće se sve vrste kablova izuzev čelične za telefonsku mrežu. Fabrika će biti u stanju da i pri vrlo velikoj konjunkturi podmiri celokupnu potrebu zemlje. ,

— Taliianski koncern Ansaldo, jedna od najvećih. fabrika oružja u zemlji, koji ie još od početka krize u reorganizacijli, iskazao je čak i prve ratne godine gubitak od 8,9 mil. lira, prema akcijskom kapitalu od 150 mil. lira. Uzroci su nedovoljna modernizacija tehničkog uređaja, niske cene kole određuje talijanska vlada u svome interesu. Zaposlenost le, međutim, bila vrlo velika, naročito odeljenja za srednju i laku artiljeriju u Pocuoli.

— Po novom turskom zakonu o rudnicima moraju sve rudarske koncesije, koje su izdate pojedinim preduzećima, biti izvršene za ita godinu od stupania zakona na snagu. Turska štampa navodi sada 16 koncesija, većinom za eksploatisanie uglia i hromne rudače, koje su po tom zakonu pripale ponovo državi. -

— Za prvo tromesečje 1936 nemačka brodogradilišta su primila naloge za građenje 42 nova broda u ukupnoj tonaži od 158 nili. tona. 62,7. hili. tona otpada na strane, a 90,3 hilj. na domaće brodove. U svemu nemačka brodogradilišta imaju porudžbina za gradnju 618 hili. tona brodova. Kako kapacitet brodogradilišta iznosi 650 hilj. tona, znači da brodogradilišna industrija u Nemačkoj radi sa 90% Караciteta. — U selu Paganu, u blizini Foče, pronađena su ležišta zlatne rudače. Ovo nalazište pronađeno je slučajno, prilikom građenja pruge Ustiprača—Foča. Ovom okolnošću, da se ruda nalazi u blizini železničke pruge, nalazište dobija naročitu važnost.

— Svetska produkcija aluminija u 19935 god. iznosila је 257, hiliada tona prema 170 hiljada tona u 1934 godini. Na prvom mestu le Nemačka sa 62 hiljade tona, na drugom Amerika sa 54 hiljade; treća je Rusija sa 25 hiliada tona.

— Ove nedelje počeće u Parizu pregovori između pretstavnika italijanske, francuske i čehoslovačke industrije sedefne dugmadi. Na pregovorima treba da se donese konvencija proizvođača kojom bi se regulwale cene i proizvodnia.

— Pod pritiskom sankcija Italija pokušava da postane nezavisna od inostranstva u pogledu proizvodnie gvožda. Pre

"svega Italila ie prestala da uvozi gvozdenu rudaču i pilo-