Narodno blagostanje

_ 13, јуни 1936,

fabrike Које :đaju skoro 50%- 'celokupne Сепозјомаске“ | 'izvodnje, nalaze še na' puškomet od granice. ·

| = Рузвелт је у Министарству трговине основао. не: колико одељења за статистику индустрије, чији је задатак да скупљају материјал о дејству Нире и њеног укидања, а нарочито о развоју надница, радном времену и осталим радним условима. Ови подаци ће вероватно послужити за израду новог закона:о Нири.“ - :

САОБРАЋАЈ. -

- -=- Управа швајцарског Алба решила је: да за извесно време обустави аутомобилски. саобраћај, у знак протеста против обавезног мешања бензина с алкохолом које влада хоће да заведе. -

— Direkcija Šipada odredila je specijalan otsek za irasiranje pruge normalnog koloseka od Drvara preko Kulen Vakufa do Irman manastira sa priključkom na Unsku prugu. Ova će pruga služiti ne samo za prevoz drveta u Srbiju i Dalmaciju, nego i za putnički saobraćai.

_ — · Južnomandžurske železnice zaključile su god. 1935 sa dobitkom od oko 50 mil. jena. To je najveći dobitak od osnivanja društva u 1907.

АУТАРКИЈА

| — Талијанска влада објављује закон о изради модних модела и прибора у индустрији. Уводи се заштитни знак за све моделе одеће које су створили Талијани из талијанског материјала, да би се обезбедио развој чисто талијанске моде.

ТУРИЗАМ

— Немачки туристи добили су у нашој држави на рочите повластице, од којих је најважнија та, да ће се њихова кредитна писма моћи у нашој земљи уновчити по сталном курсу од 14 дин. за једну марку, који је знатно виши од редовног берзанског курса.

ЈАВНИ РАДОВИ

— Танјапзка vlada ovlastila je konzorcij za finansiranie javnih radova da za rad u Abisiniji osnuje samostalno edelienje sa početnim kapitalom od 100 mil. lira koji će se uzeti iz rezervnog fonda konzorcija. Osim toga dobio je konzorcij pravo na izdavanje obveznica u visini iznosa koji ie pofreDan za finansiranje radova u novoosvojenim krajevima.

— Za građenje stanova za Vojno i civilno osoblie u Abisiniji odobrila ie talijanska vlada kredit od 50 mil. lira.

КРИЗА: И КОЊУНКТУРА

— U S. A. D. je u prvih pet meseci 1936 prodato za 25 do 30% više poljoprivrednih mašina nego u istim mesecima 1935. Naročito se traže mali traktori i Žžetelice. Računa se u 1936 sa prodajom u zemlji u vrednosti od 380 mil. dolara prema” 300 mil. u 1935. god., 200: mil: u 1934 00 110: mil. i 1933 | i 490 mil. u 1939 godini. ~ 5

| = Godišnji izveštaj Bugarske Narodne banke za 1935 saopštava da je u prvom polugodištu 1935. bilo izvesnih deViznih i opšteprivrednih teškoća, usled slabe žetve u 1934 i time prouzrokovanog орадапја izVoza. Međutim, posle dobre lanjske žetve tih ič teškoća nestalo, spolina trgovina je роrasla za preko 30%, a za pretvaranje u zlato preostalo je deviza u iznosu od, 44 mil. leva.

| += Сепе јаја: u Švedskoj. pokazuju. vilo пре „ртотепе zbog različitosti ponude. Proizvođači,. kojih ima тпово, пе :raspolažu. dovolinim kapitalom zbog čega su prinuđeni, da „robu ·odmah. dovezu na, tržište. Savez. peradara predložio де 'šyedskoi vladi da omogući davanje kredita na. stokove јаја, -pa. sličan način kao, Što. je. to moguće. sa žitom.

- НАРОДНО ВЛАГОСТ АЊЕ

nela je svetska potrošnja kalaja 147,87 hili.

„vodnja iznela je 145,16 hilj. tona.

Страна 391 — Prema izveštaju Ljubljanskog mirovinskog: (penzionog) zavoda broj. osiguranih nameštenika povećao se u Dprošloi godini,. ali su se plate i dalje smanjivale tako da su sada niže za 10%. od onih. u 1931. U ovom zavodu osigurani su privatni nameštenici iz Slovenije. i Dalmacije..

-_— Od kraja marta 1935 do kraja istog meseca 1936 iztona, prema godini; istovremena svetska proiz.· Porast - potrošnje prema 1934/35 bio je najveći u Holandiji (38,9%), · zatim u S A MD (87,2%),. "Сећочјоуаској (98,9%), Rusiji (23,7%), Švajcarskoj (16,7%), Engleskoi (15,6%), Belgiji (14,9%), Britanskoi, Indiji

199,95. hili. u. prethodnoj

:(13,60%), i Švedskoj (11,89). Samo u Nemačkoi potrošnja se

smaniila. — Mađarsko. 3Baulait, trast« a. d, isplaćuje 7а 1935. gad.

dividendu od 3 švajcarska franka po akciji, prema 1,20 5у. fr. u 1934. Za mađarske akcionare to, S obzirom na 50 ažio, znači dividendu od oko 5 penga po akcill.

— Prema izveštaju Albanske Narodne banke za 1935 god. privredne prilike u Albaniji znatno se роргауцаји. 'Џ 1935 12702 је porastao za 1,7 mil. zlatnih franaka prema 19834, 1 уес1 је пего 1939. I uvoz se prema 1934 povećao za 1,4 mil. zl. fr. Speciialno izvoz u Italiju je porastao za skoro 1 mil. zl. fr., dok je uvoz iz ove zemlje opao na 28,4% prema 34,1% u 1934. Smanjio se i uVOZ iz zemalja s kojima O ima aktivan trgovinski bilans: iz Grčke (за 5,1 na, 4,27), i S. A. D. (sa 5,7 na 4%). Povećao se, naprotiv, uvoz iz a. koje uopšte ništa ne kupuju od Albanije. Tako sada Japan за 1,6 mil. zl. franaka (11,5% celokupnog albanskog uVvoz3) stoji na drugom mestu, odmah iza Italije.

Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА Zborovi akc. društava:

16 juni. — Tvornica pletene robe d. d., Karlovac.

17 juni. — Oroslavska tekstilna industrija d. d. O redan). — Trgošećer, trgovačko d d, Osilek (redova): Jugoslovensko d. d. za plin i munjinu u Osijeku (redovan).

18 juni. — Prvo hrvatsko-slavonsko d: d: za industriju šećera u Osijeku (redovan).

20 juni. — D-r. A. Wander d. d. tvornica Du UI

i dietetičkih preparata u Zagrebu (redovan).

25 juni. — Šumsko industrijsko preduzeće DobrljnDrvar a. d. (redovan). — Rudarska udružba Raki—K5oKlobokc, Selnica, p. Mursko-Središće (red.). — Međumursko "o d. d: u Selnici (redovan).

26 јшу. — Dunav ošip: d. d. u Zagrebu (redovan).

97 juni. — Jugoslovensko šel d. d., Zagreb (vanredan) — Srpska kredit. banka i štedionica (društvo na akcije) u Kar lovcu (redovan). — Rekord Erdeš a. d. za trgovinu i industri:u u Novom Sadu (redovan). — »Filips« jugoslovensko Еола a. d. u " Веортади (redovan).

30 juni. Jugoslovenski Loid a. d. Split (redovan).

6 juli. — Lisanskı rudnici a. d. u Beogradu (redovan).

9 јши. — Izdavačko-štamparsko preduzeće »Štamp:« a. d., Beograd (redovan). ;

Trgovački registar:

Zagorska industrija glinenih proizvoda d. d. u ZRDRAU upis člana upravnog odbora g. " Егасгпега Егапје. = Мого!Union d. d. u Zagrebu, upis osnivanja filijale u Beograd u, Knez Mihailova 10. — Veledrogerija i tvorničko акта Optima d. d„ upis firme i članova upra\Vnog odbora ZO mr. ph. Draganica Mirka, mr. ph. Đurića Ace, d-ra Резе а Втапка i d-r Kostića Vladislava. — Hrvatska gospodar. banh: d. d. u Zagrebu, 'upis promene 4. 7 i 10 društvenih АЦА — — Ljuštiona” riže, d. d. Zagreb, upis promene 61 4, 5, 9, 10,