Narodno blagostanje
Страна 386 _
stila, što priznaje i »The Economist«. Ona. nam je mnogo pomogla svojim velikim kupovinama kod nas, naročito ot-
kako su počele sankcije. Ali pošto mi nismo u stanju da u.
istom tempu povećavamo svoi uvoz iz Nemačke, porasla su naša klirinška potraživanja na skoro pola milijarde dinara. 'Naša vlada se odlučila na veće porudžbine u Nemačkoi samo radi smanjivanja. ovoga klirinškog viška koji je teško po'gađao naše izvoznike; a da bi se ubuduće sprečio nov porast
ili predupredilo ograničenje nemačkog uvoza iz naše zemlje,”
uveli smo kontrolu uvoza. Istina ie da je njena praktična svrha u prvom redu da naše uvoznike uputi na kupovanje u zemliama gde imamo klirinških potraživania kojia bi inače zamrzla. Ali njen cili nije da zapostavi ma koju zemlju koja bi nam, kao Nemačka, izišla u susret olakšavanjem našeg мога.
»Репефгасјја« па način kojim je vrši Nemačka, nama je vrlo prijatna; svakoj je zemlji do volje da se povede za njom, i naša je najveća želja da što više država počnu sa privrednim prodiraniem u našu zemlju po ugledu na Nemačku. A milije bi nam bilo da to učini sama Engleska.
Messieurs les Anglais, tirez sil vous plait!
=== У почетку јуна углавном за-
Карактеристика и поука
радничких штрајкова нас испољавао се у два об-
| лика. Код једног радништво --___________
је побољшање услова рада, а код другог је штрајковала
читава струка без обзира на поједине послодавце. У прву
категорију спадају штрајкови код „Тивара“ у Вараждину,
„Преслице“ у Загребу, „Трепчи“ и код неких мањих инду-.
стрија текстила, камена и земље, дрва, дугмета итд. Број радника штрајкача код тих предузећа цени се на 9.000 од
_ чега преко 2.000 отпада на „Тивар" и преко 1.000 на „Трен-_
чу". Паралелно с овим штрајковима у Београду је почео "штрајк грађевинарских радника који је обухватао целу грађевинску струку. Штрајк се брзо проширио на Загреб и Љубљану. Независно од-ових покрета дошло је до преговора између организације послодаваца и радникау фризерској, фотографској и оптичарској струци у Загребу, са циљем побољшања радних услова.
Најдуже је трајао штрајк код „Тивара“ и то скоро месец дана, од 11 маја до 8 о. м. Дуго, преко две недеље гје трајао штрајк у „Трепчи“. Насупрот томе грађевински радници постигли су споразум са својим послодавцима већ после пет дана. Друге професионалне организације успеле су такође у кратком времену да издејствују побољша“ ње радних услова за своје чланове. Општи раднички савези нису показали исти успех. Разлог томе је да су послодавци професионалне организације, које претстављају све раднике једне струке, признали за легитимне заступнике радништва приликом склапања колективних уговора. Код општих савеза то нису могли, пошто је један део радништва члан стручних организација једног савеза, док је други део члан сличне организације другог савеза. Ове тешкоће најјаче су кочиле споразум у Савској бановини, а нарочито код „Тивара“ где је управа пристала на повишење надница, али није хтела да склопи колективни уговор пошто ни Уједињени раднички савез ни Хрватски савез није могла да призна јединим легитимним претставни.· ком радништва. Због тога радници „Тивара", у супротности са грађевинским радницима у Београду и са рударским радницима у „Трепчи“, нису успели да дођу одмах до колективног уговора; овај ће бити, по споразуму између радника и фабрике, састављен тек после два месеца уз суделовање двеју радничких организација: Хрватског радничког савеза и Уједињеног радничког савеза. Постиг-
нута повишица наднице креће се од 10—30%, "те се не раз-
~
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
вршени талас штрајкова код:
појединих „предузећа тражиле.
Бр. 24 _
ликује од осталих о којима смо писали у прошлом броју.
Најважнији захтев радника, код свих спроведених штрајкова, била је гаранција минималних надница помоћу колективних уговора. У пракси за склапање колективних уговора показале су се најспособније професионалне радничке организације са једне и професионалне послодавачке организације са друге стране.
; Skok kursa predratnih bosanskih zajmova u
Berlinu <= =
Kurs predratnih austro-mađarskih zaimova bio je u Berlinu vrlo čvrst. Naročito jako su skočile bosanske krunske Tente iz 1895, 1898 i 1902 god. čiju službu treba da vrši naša zemlja. Skok kursa došao je prilič-
no iznenada. Imaoci tih hartija naime ne primaju ništa, pa
ni izgledi da će u skoroj budućnosti nešto primati nisu Veliki. Naša vlada je 1934 g. iziavila da priznaje taj dug i da će ga platiti, ali tek posle izvesnog vremena, dok se srede
. privredne i finansijske prilike, i to 1 dinar za 4 krune. Prema
toj izjavi, uzevši za osnovu berlinski kurs dinara od 55 pfeniga za 1 dinar trebao bi kurs u najpovolinijem slučaju da je 1,975%, a on sada iznosi 7,25%. Nesumniivo da je optimistička prognoza berze u vezi sa nadom, da će naša zemlja zbog velikih klirinških potraživania biti spremniia nego ikada ranije za isplatu ovih dugova. Ima i primera za regulisanje dugova pomoću aktivnog klirinškog saldđa. Tako је Sofija isplatila nemačke imaoce zlatnog zaima iz 1906 g. sa 10% nominale; imaoci austrijskog investicionog zaima uspeli su da dobiju vrlo dobru cenu za svoje papire zahvaljujući komplikovanim transakcilama pomoću nemačkih inostranih zajmova i naizad doznalo se i za pregovore o isplati prioritetnih obveznica vicinalnih železnica Čakovec—Zagreb pomoću našeg aktivnog klirinškog salda. Poznati su takođe nemački predlozi da se predratni državni zajmovi, koji obavezuju našu zemlju, upotrebljavaju za finansiranje nemačkih turista kod nas. No dosad su se izialovile sve kombinacije u tom pravcu. Zbog toga nije mnogo verovatno, da su navedeni slučajevi prouzrokovali tako nagao skok kursa. Izgleda da se radi o čisto spekulativnim manevrima, vrlo lako izvodljivim zbog niskih kurseva i malih iznosa u opticaju. ==c=c= CZ Ha kogprpecy arpoHoMa побмоћник Министра пољопривреде, између осталога, рекао је:
Све веће ограничавање мо: гућности пласмана пољопривредних производа на иностраним тржиштима имало је за последицу контингентирање, које с једне стране пружа могућност за неправедну зараду посредника, а с друге много отежавају да сви, а нарочито они најситнији земљорадници могу да учествују у бољим ценама које се постижу у иностранству са контингентима.
Ово се потпуно поклапа са нашим гледиштем на контингенте и преференцијале, које смо у више махова изложили. Садашње доба у погледу модалитета трговачког пословања између појединих држава донело је многе новине; појавиле су се нове форме размене добара, које сасвим или делимично искључују посреднике. Приватну трговину у многим државама и на многим секторима замењују данас државне или полудржавне установе. Контингенти претстављају извесно ограничавање извоза; пласман
Посредници и континген“ тирани извоз
у оквиру контингента је сигуран и са повољнијим ценама
него ли у режиму слободне размене. Стога не би било право да користи од овога вуче мали број посредника; напротив, оне треба да служе у првом реду произвођачима тј. да се расподеле на целину како би губитак на цени, услед
ограниченог, пласмана, био што мањи. А то је могуће једи-
но тако ако се искоришћавање преференцираних и других
|