Narodno blagostanje
11, јули 1936. ___- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
били. свега 357 мил. Салдо платног. биланса изравнао се, према. подацима Г puke извозом злата за 21,8 мил. шв. фр, · 15 А
о: — Комитет. за 03 при АН Gala даје увозницима из Енглеске дозволу у висини од 50 % лањског увоза, ако. нису у: току, 0. г, већ увезли више од ове количине.
— Енглеска влада је известила нашу, да ће престанком санкција укинути специјалне контингенте, чији се годишњи ефекат ценио на 100 мил. ДИН. Досада смо искористили свега 30' мил. динара. -
— Талијански монопол за трговину бананама овлашћен је да узме зајам од 30 мил. лира за куповину потребних бродова. За зајам гарантује Mo фи-
нансијаг .
ан E— марарска e опет укинула таксу. од. 150. пенга по.
метр, центи код извоза пшенице у Аустрију, јер је овај за сада: обезбеђен и. по вишој цени коју захтевају Мађари.
„ == У Румунији је решено да се цена пшеници повиси ва 1000. леја на 35 одн. 36 хиљ. леја по вагону. Извозна премија- од 10 хиљ. леја по вагону исплаћиваће се заједно. са валутном:премијом од 38%. -
— Укупни обрт чехословачке спољне трговине за првих 5 месеци 1936 износио је 5,97 милијарди чешких круна, према 5,17 милијарди у истим месецима 1935. Пораст износи 15,4%, ||
_— Аустрија ће у о бћем тромесечју 1936 увести 500
вагона зоби, и то 200 вагона из Чехословачке, а остало из.
Пољске и Румуније.
— Савез бугарских пољопривредних задруга обратио се Чехословачкој, Немачкој и Пољској ради куповине 10
хиљ. плугова, 1000 плугова огртача, 1000 дрљача, 500 се-
јалица и 100 тријера, у вредности од 13 мил. лева. Плаћање he се извршити у року од 21 године, и то путем компензације за дуван из задружних магацина. |
__ Из Шведске је у првом полугођу 1936 извезено
4,5 мил. тона рудаче према 2,9 мил. у истом времену У 1935. |
'— Рго mesec bio je rekordan та iZVOZ bauksita iz šibeničke luke. Izvezeno je 99 hili. tona i to sve preko Roterdama za nemačku luku Fridrihshafen.
— Prema informacijama »Echo de ја Bourse« u раје kanskim' zemljama je poseta d-r Šahta stvorila vrlo povolinu
atmošferu za intenzificiranje razmene dobara sa Nemačkom. Pretstavnici nemačkih industrijskih preduzeća ДИ Su,
1
уес менКке пагидфе.
—"Ма озпоуџ пазест trgovin. sporazuma sa рано
odredila je španska vlada dozvole za uvoz jaja pod uslovom
da budu praćene uverenjima. o nezaraženosti koja će izdavati-
naše yveferinarske vlasti..:
HOBUAPCTBO.
· — “--"Жоландска Народна · банка трена ла је последње. недеље јуна своју. златну подлогу за 17 мил. хол.. фор.
Услед тога она. је, снизила своју есконтну стопу поново.
за 7 1% на 3%. ·· . ir.
— PyMyHcka LO Gana, МАН за сваки килограм чистог злата премију од 38% цене, предвиђене.
законом о стабилизацији леја, која износи 111. 111 леја. За чисто. |сребро | плаћаће. се такође 38% од цене HA светском тржишту. |
| == Новооснованих акционарских друштава У нашој др-_ жави. У првом тромесечју о. Те било је 10 са укупним ка- | питалом од. 99,2 мил. дин. према 10 друштава ca 10,5 MH, y HCTOM периоду прошле године. Повећање главнице из“ вршило је 5 друштава за. „324 мил. ДИН. према 8 за 32
ı
мил. ДИН.
JESC
ЈЕ Капитал који бежи из "Француске, делимично иде Hi у Аргентину. Артентинске. банке. купују. за. такве „ко: .
Страна 455.
митенте државне, покрајинске и градске хартије од вредности, а забележене су И веће куповине пољских имања. Цени се да је. У другом тромесечју 0. г. из Француске дошло, 60—70. мил. аргентинских папирних пезоса. Овом чињеницом се објашњава да је курс пезоса остао непроме: њен упркос знатном смањењу активе трговинског биланса.
-— са Која dolaze iz inostranstva u Italiju i njene kolonije. mogu "да ponesu sa sobom najviše 300 lira u novčanicama i najviše 50 lira u metalu. Osim toga može se uvoziti turističke čekove svake vrste, strane devize i strane hartije od vrednosti u neograničenom iznosu, a isto tako i akreditiya i menice na lire. Zabranieno je unošenje državnih. obveznica, akcija na lire svake vrste i talijanskih poštanskih štednih knjižica, ali se ovakve vrednosti mogu slati poštom Taliianskoi banci ili jednoi od njenih filijala.
— Italija će opet ustupiti Austriji pravo kovanja ta-_ lira Marije Terezije, jer joj ovi za Abisiniju nisu više potreb-,
ni, pošto će se talir tamo zameniti lirom. Ostale zemlje (Arabija, Sudan, Kongo itd.) dobiiaće, dakle, novac opet iz Beča.
JABHE ФИНАНСИЈЕ — У петак 10 о. м. почиње упис великог француског
унутрашњег зајма. 5% Благајнички записи гласиће на
500 фр. па до 100 хиљ. франака; њихов рок биће 6 месеци, док ће они са роком од годину дана носити 5%. Ми.
нистар финансија може да закључи упис уредбом. Влада
се нада да ће емисија бити успешна. У прилог овом мишљењу наводе се хоса државних хартија од вредности,
снижење есконта и камата и повећање уплата код ште-
дионица. -
— Руски комесар финансија објавио је да ће влада емитовати: нов 4% државни унутрашњи зајам од 4 милијарде рубаља на 20. година. Истовремено ће се извршити конверзија. ранијих седам зајмова који су имали укамаћење од. 8—10%. и рок: од 10 година. Унутрашњи државни дуг, створен овим зајмовима, износио је почетком ове године 14,7 милијарди рубаља. Комесар је, образлажући ове мере, изјавио да ће-оне оснажити рубљу, повећати производњу, снизити цене и побољшати куповну снагу.
. = Буџет града Вршца за 1936/37 годину износи 9
мил. динара. На личне расходе отпада 3,88 мил. динара
а то: плате 2,65 мил; пензије 1 мил. и награде дневничарима 0,34 мил. динара.. Материјални расходи износе 5,1 мил. динара. Градски. прирез повишен је за 18% према оном из 1934-85 год., што је морало бити учињено због одбијања једног дела предложених трошарина.
— Енглески министар финансија изјавио је да се програм наоружања има извести у року једне године. Сигурно је да ће буџет за то бити дефицитаран, али Енгле-
ска има довољно финансијске снаге да у току наредних
година то надокнади. У парламентарним круговима рачусе да ће за наоружање бити потребно још 5 мил. фунти, чиме ће“"се укупни ОВОГОДИШИ војни издаци повећати на 25 мил. фунти: |
— Javni dugovi u S. A. D. iznosili su 30 juna o. g. skoro 40 milijardi dolara, što znači povećanje za preko 13
· milijardi od dolaska Ruzvelta na vlast.
—: Francuski ministar za javne radove izjavio je da će ве u. drugom' polugođu. 1986 za iavne radove staviti na ras-
_ položenje ukupno 4 milijarde. franaka, a u sledeće tri gOo-
dine prosečno. po 8,. milijardi godišnje. Najveći deo ovih
sredstava upotrebiće se: za pobolišanje drumova, a ostatak za · izgradnju vodenih puteva, pristaništa i elektrifikacije.
— Franćuska: vlada zatražila ie od parlamenta za tekuću godinu 1985 mil. fr. naknadnih kredita. Ovaj iznos je potreban uglavnom za pokriće novih izdataka koji su na-
"stali 'Bsled: junskih zakona (765. mil. fr. treba za činovnike, . 379-mil. -za-javne-dugovey a 120- ван. -za- zemalisku odbranu).