Narodno blagostanje

Страна а _____ =

— Braziliianski ured za kafu rešio je da u Хефуспот

periodu 1935/36 uništi 30% nove kafe. Za svaku uništenu' yreću 'kafe platiće se otšteta od 5 milreisa. Računa se da će

uprkos otkupu 4 mil. vreća ostati za sledeću · godinu zaliha

od 5,78 mil. vreća, prema 5,3 mil. lane.

– Роћодак američkih poljoprivrednika od prodaje. agrarnih proizvoda ceni se u prvoj trećini 1936 na 1900 mil.

dolara prema 1668 mil. u istim mesecima. 1935. |

HIV CTPITIA — Белгијски синдикат угља. одлучио је да повећа

| цене угљу за 11 белгијских франака по тони. Повишене цене ступиће на снагу тек 1 августа о. г, а не 10 јула. како

је првобитно било одлучено због интервенције владе. Синдикат је своју одлуку образложио повећањем трошкова изазваним повишењем надница и плаћених | отсустава, а и

због повећања цена дрвета, потребног за руднике и осталог „материјала. Повишење цена угљу осетно ће погодити |

остале индустријске гране за које је овај важан елеменат

трошкова. Изгледа да ће остале индустрије, погођене сада.

двоструко, и већим надницама . и већим ценама угља, повисити цене својих производа. Рачуна се зато да ће доцније

скочити и цене пољопривредних производа. Влада "има,

истина, могућности да утиче на извесне индустријске гра-

не, првенствено на оне које су упућене на државну интер:

венцију, али већина предузимача неће бити склона да, по

жељама владе, повишење надница спроведе на терет сво-

јих добитака.

— Вест софијскот листа „Зора“. о налазу Нафта: код

села: Горна Врапча, код Радомира, показала. се: неистини-

том, као и све досадашње вести о нафти у Бугарској.. == ГУ нашој рударској производњи у првом троме-

сечју о. г. било је произведено: ' угља 905,3 хиљ. тона

према- 840,6 хиљ; тона у истом тромесечју прошле године, · Дозволе за увоз из несанкционистичких земаља даваће a.

гвоздене руде 62,3 хиљ. т. : према 27,9 хиљ. т., бауксита

41,4. хиљ. т. према 16,6 хиљ. т., сировог гвожђа 10,8 хиљ. тона: према 1,2 хиљ: т. Пораст је био мањи код TDH А

пирита, хромове руде, соли, олова и цинка. — У Београду је у првој половини о. г. започето зи-

дање 167 зграда. Целокупна њихова БР дно износи око -

72 мил. динара. · — Аустријски картел маргарина растурио се;

— У Чехословачкој је у целој кампањи (септ—јуни) · прерађено 5,72 мил. метр. центи сировог шећера, Ti. aa 0,65

мил, мање него у лањској. — Prema vestima naše štampe pregovori koji зи уо-

deni između grupe švajcarskih industrijalaca suvlasnika fa-

brike celuloze u Drvaru i naše države, privedeni st kraju.

Država je otkupila sve akcije celuloze a. d. Fabrika nije Već

tri godine radila.

— Pretstavnici drvne industrije iz Bosne i HercegOyilue podneli su pretstavku u kojoj traže smanjenje tarife za prevoz drveta. U obrazloženju se ističe da je to potrebno zbog

osposobljenja naše drvne industrije za konkurenciju na novim. .

— U obrazloženju novog: zakonskog. projekta: o: nacio-

tržištima.

nalizaciji industrije naoružanja francuska vlada ističe:da će se u potpunosti nacionalizovati samo. proizvodnja :vatrenog

oružja, municije i avilatičkog materijala. Kod gradnje ratnih: brodova i boinih. kola imaće se. obzira prema privatnoj ini-.

cijativi. Opšta državna kontrola nad proizvodnjom:i prodajom ratnog materijala obuhvatiće i izvoz i uvoz ove robe.

ЧИТАЈТЕ НАШЕ АНАЛИЗЕ: БИЛАНСА |

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~

____Бр. 28

' — Srednji i mali industrijalci Francuske rešili su da se organizuju radi zaštite svojih interesa koji su znatno ugro-" ženi poslednjim sporazumom između poslodavaca i radnika.

U ime poslodavaca pregovarala je skoro sama velika indu-

strija, tako da su nove zakonske odredbe skrojene s obzirom · na njene prilike, dok za manja preduzeća ona ZU mneSTraz-

mćrno VOJO opterećenje:

— U S. А. р. potrošeno је и 1985 год. 16, 96 mil. ва: Јопа вахоппа (6,4% više nego u 1934). Najveći. je DO BO,

trošnje u. poljoprivrednim · Каја.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Француски министар трговине г. Бастид- одр=-

жао је "говор у ком је између осталог рекао да је разви-

так догађаја у свету осудио Француску · на усамљење иаутаркију. · Потребно је: да се спречи стварање кинеског

зида: око: Француске, због чега је неопходно одржавање

трговинских веза са иностранством. Прелазна времена: биће тешка за Француску, али влада Народског фронта: спрема далекосежне мере за помоћ инутрашњој- и спољ-

ној трговини.

_ — Џ Сећозоуаској зе озшуа »Т rgovinska centrala Male Antante« koja će imati da povećava uvoz iz Jugoslavije 1

Rumunije u Čehoslovačku, da koordinira interese privređe triju zemalja, da preduzme potrebne korake za uklanjanje

svih smetnji na koje se nailazi kod razmene dobara između ~

država Male Antante itd.

— Италија је од 1 о. м. увела најстрожију контролу.

увоза. и дозвољава само стопостотне компензације. Увозне. | дозволе за важније предмете издаје Министарство финан-_ - сија, а за мање важне царинска дирекција. Једино је остао · " слободан увоз злата и сребра. За Швајцрску, Немачку, Ау- _

стрију, Мађарску и Албанију вредеће засебни споразум.

ринске власти, док је извозницима санкционистичких зема. ља потребна дозвола надлежног министарства.

ког

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

МО" Француска влада је решила да у сваком департ-

ману образује паритетне комисије за ликвидацију штрај-.

кова.

lja priprema se nov nacrt Uredbe o minimalnim nadnicama, prema kojoj bi se minimalne nadnice .određivale za šest meseci unapred.

. — Soboslikarski radnici u Novom Sadu su akoi Ко: :' i lektivan ugovor sa poslodavcima prema kome је utvrđeno

osamsatno radno vreme, a nadnice sa 3,50 din. za radnika sa jednogodišnjom praksom, 4 din. za one koji imaju praksu od

1—5 p.,a 5—6 za-one sa preko 5 god. Poslodavci su se osim "Кога: obvezali da će uzimati radnike samo preko за ОНИ ~

OP anizačija, a SOM о rad ije КАРТЕ

| — Грчка Народна банка. објавила је. платни биланс О Грчке · за 1985 г. Највећа позиција активе је извоз за „203 а. "мил. швајцарских франака, затим приход од капитала пла-

сираних У иностранству (35 мил.), од пошиљки грчких исе-

љеника 93 мил.), трговачке морнарице (22 мил.), од туризма. бе "(20 мил. ); камата иностраних пласмана емисионе банке, дру-

гих банака итд. (44 мил.). У пасиви увоз чини 305 мил., слу-

жба државних зајмова 18,9 мил., камате и дивиденде иностра“, la

10 мил, и разна "плаћања иностранству 27. мил. Плаћања. иностранству износила су 3783 мил, шв. "фр. док“ су. приходи

— U Ministarstvu socijalne politike i narodnog-zdrav- -