Narodno blagostanje

Mio 10800 |

1985 г. _ Према 1934

| а Жили— | Метална индустрија 9.977 + 356 Кућна послуга | (8547 | s 362 'TproBHHa ; GU457. | DL). = 105. | Израда и чишћење одела 5.318 — 186” Индустрија хране и пића 5.176 — 78 Текстилна индустрија 4.421 5 986. | Гостионе и кафане — 4.877. | у. 299 _ Грађење железн, и путева 48.934. .— 58 Ошштински послови 9.070 15 108 Грађење над земљом 2.969. — 538 Графичка индустрија ~ 2.950 ai LU Прерада коже 2.786 — 6

Испод 2.500 креће се број запослених код хигијене

(2.450), грађења превозних сретстава (2.400), инд. камена.

и земље, јавног саобраћаја, новчаних завода итд.

Код осамнаест привредних грана број запослених је порастао, а код 10 грана опао. Нарочито јак прираст бележи текстилна индустрија, која је за последње две године скоро удвостручила број запослених. Затим по порасту долазе кућна послуга и металургија. Грађења над земљом, железница и путева показују и даље стално смањење упослених које у 1982 г. износи 60%.

Повећање броја осигураних у нижим мање плаћеним и опадање у вишим боље плаћеним надничким разредима, које је почело у 1931 години настављено је и у прошлој години. У шест нижих разреда било је 1932 г. 24.520 или 30% .вих осигураних, а 1935 г. 36.215 или 55%, док је у шест виших разреда било 57.827 (70%) и 34.382 (45%).

Просечна обезбеђена надница је опала и у прошлој години, али је пад спорији:

Год. Просечна надница Разлика према ДИН. претход. год. 1931 "9116 1932 98,13 3,08 1983 26,10 2,03 1934 24,97 1,18 1935 23,89 1,08

Од 1931 до 1935 год. укупно смањење обезбеђене наднице износи 7,27 дин. или за 25%. И у извештају се каже. да гро радника у својој заради не налази довољан минимум за егзистенцију.

НО МИ сто 5е бебсе озугаћ па

Kađ se ne znaju osnovne privrednu obaveštajnu službu u

stvari našoj javnosti, koja se vrši bez dovolino kritičnosti, a često sa totalnim nepoznavanjem činjenica. Mi smo ukazivali samo na naidrastičnije pojave пеznanja i beskritičnosti, ier bi nas daleko odvelo kada bismo makar i samo registrovali sve ono'što se danomice pojavljuje. _ Ovih dana, u vezi sa plasiraniem našeg ovogodišnjeg izvoznog viška pšenice, dnevnoj štampi servirana je preko jedne ustanove za privrednu obaveštajnu službu ovakva vest:

»Engleska daje dosta povoljne izglede. Ona će trebati ove

godine pšenice. Žetva u Australiji dolazi tek u decembru i

ona neće dati višak. Argentina ne dolazi u obžir, jer OVO-.

godišnja žetva neće dati nikakve viškove. Ostaje Kanada čija pšenica traži mešanje sa drugom O a o је Бајкапska pšenica«. po

Retko bi še mogla naći vest u DOO bi u marje re-

daka bilo izneseno više netačnosti. U tome pogledu sastav: ljač gornje vesti tukao je rekord. Po njemu izlazi, da Engle-

ska može i da ne uvozi pšenicu, da se išhod žetve u Australiđji može proricati u vremenu setve (prve aproksimativne

procene na osnovu razvoja i stanja useva sa južne hemisfere'

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Страна 497.

dolaze tek pri koncu oktobra), da će Argentina ovih dana imati žetvu i da će se kanadska pšenica mešati sa nekakvom balkanskom pšenicom.

Posle višegodišnje vrlo obilne diskusije o problemu pšenice danas i lajici znaju, da je Engleska najveći uvoznik pšenice na svetu (prošle godine 37% celokupnog svetskog uvoza pšenice), da se žetya na južnoj hemisferi vrši početkom godine, da Argentina i Australia poslednjih godina imaju sve veće učešće u svetskoj trgovini pšenice, da se Кападska pšenica, kao visoko kvalitetna, uopšte ne upotrebljava drukčije nego u mešavini s drugim vrstama i, naizad, da nc postoji nikakva balkanska provenijencija.

Eto kako izgleda privredna obaveštajna služba i to, što je loš gore, onih koji žele druge da obaveštavaju!

мене ти (ако држава интервенише

Трговци за тотални житни Ha тржишту пшенице, уочи монопол ~ жетве, редовно се из трговачких кругова чују гласови да извоз треба препустити приватној иницијативи каошто јеслучај са унутрашњом трговином пшенице после укидања житног монопола из 1931 г. Доста је требало да прође времена да се-помире с тиме, да на преференцијалне контингенте за пшеницу не могу рефлектирати, да њих мора искоришћавати једна рука — утичу“ ћи тако и на извесно побољшање цена. Још ce нису помирили са професионалним контингентима за шљиве, који би, свакако, за њих претстављали најуноснији посао. У свим тим настојањима показује се тежња трговаца, да што више послова очувају за себе, да не дозволе држави да све више закорачује и одузима им један по један посао.

аи U LU UJE

Али, свако би се преварио ко би мислио да је то јединствено мишљење наших трговаца. Не, међу њима има и таквих који траже од државе да узме што више послова у своје. руке. Тако се: на пример у резолуцији Савеза трговачких удружења за Вардарску бановину (Политика од 23 јула), између осталога, тражи и то, да Призад благовремено интервенише на јужносрбијанским пијацама у откупу пшенице, без обзира на то да ли је ова способна за извоз или не.

Према овоме захтеву интервенција Призада морала би се проширити са уновчавања извозног вишка и на унутрашњи промет. То би била логична последица примања захтева трговаца, јер би Призад пшеницу, неспособну за извоз, морао продавати у земљи. Што се нас тиче, ми смо ово гледиште изнели у бр. 22 „Наш пшенични проблем“. Стога се можемо само радовати што су њега усвојили и трговци. | | ia

НТ по _------__--- Pad radničkih nadnica koji.je Nadnice i troškovi života počeo 1931 godine nastavio зе

naših radnika i u prošloi godini, ali uspore| nijim tempom. Prosečna osi„gurana nadnica kod Suzora osiguranih radnika iznosila je prošle godine 21,65 din. i manja је od one u 1934 god. za 0,6 din. Međutim, kretanje nadnica je mnogo nepovoljnije kad se uporedi kretanje članstva po nadničnim razredima. Prošle godine povećao se broj osiguranih. prosečno za 20.780. U razredima sa nadnicom ispod 95. dinara porastao je broji članova za 23.770, a u onim iznad 40 dinara opao za 3.670.

Mnogo realniji prikaz kretanja nadnica pružaju nam podaci časopisa »Indeks«, koji uređuje g. Artur Benko Grado.

"Мопипајпа тезеспа Zarada muškog Od radnika (u dinarima):

Кеа Ма а