Narodno blagostanje

Ih.

Страна 522

Obrt je i u ovoj nedelji bio veliki, iznosio je 19 mil. prema 17 mil. u prošloi i 19 mil. u pretprošloi nedelji. I pored obilnosti robe zakljiučci Berlin pali su sa 6,6 mil. din. u prošloi nedelii na 5 mil. Najveći porast obrta u izveštajnoi nedelji zabeležen je u privatnom klirineu sa Londonom i to sa 9,7 mil. na 5,4 mil. Rađeni su Pešta 3,2 mil. prema 9,9 mil., Niuiork 1,2 mil. prema 829 hili., Beč 2,6 mil. prema 3,2 mil., Solun 1,2 mil. prema 409 hili. i Pariz 166 hilj. prema 283 hili.

Kursevi na ciriškoj devižnoj berzi bili su sledeći:

оу | 98-V 95-VL O29-VIL 6-УШ Amsterdam 20830 20915 207.90 207.90 208.17: 5

London 15.161/a 15.495 15.42 15.351|a 15.38 Njuiork 308.48 3095/8 807.25 306.—K 306.621/» Вегшп | 123.35 124.50 122.60 123.10. 128:30 Pariz 20.21*/5 20,.37%a 20.26"/» 20.2189/4 20.207 2 Prag 12.69 12.80 12:72. 19.69 12.67 _ Beograd — 7.— = 7. 7.— 7—

U Cirihu su malo porasli devizni kursevi zbog popuštanja švajcarskog franka. Izuzetak čine čehoslovačka kruna koja ije popustila i dinar koji je ostao nepromenien.

Na privatnom deviznom tržištu švajcarski franak beleŽio le 1545, francuski 912, dolar 47,95. funta 237,50 1 боlandska forinta 32,25. Tendencija ie bila slaba i kursevi su se održavali uz stalnu intervenciju što naročito važi za funtu.

ROBNO TRŽIŠTE

Sirovine. — Na svetskom tržištu sirovina, kod većine proizvoda, preovlađuje čvrsta tendencija. Metali su ove nedelie ponova u lakom porastu. Znatan porast cene zabeležile su i tekstili{e. Isto tako u porastu su i cene stočne hrane. .

Međunarodni kartel bakra doneo je odluku o povećanju proizvodnie sniženjem kvote restrikcije sa 90 na 25%. Ovo je prva restrikcila otkako je osnovan kartel. Pokušaji za obnovu međunarodnog kartela cinka nisu doveli ni do kakvog pozitivnog rezultata.

Pšenica. — Pri koncu prošle nedelie na svetskom tržištu došlo je do egzorbitantnog skoka cena. Termin septembar u Roterdamu premašio je 6 hol. for. za kvintal, a novembarski, ianuarski i martovski termin došao je do 5.80 hol. for. Čikago se za septembar popeo na 112 a za docnije termine na 114—115,50 centi za bušel, Vinipeg za oktobar prešišao je 1 dolar popevši se na nepunih 108 centi za bušel. U istoj razmeri skočili su kursevi u Liverpulu, Buenos Airesu, Rozarilu. Ove nedelje kursevi su bili nešto kolebljiviji, ali su ipak na svima berzama, zadržali postignuti viši nivo.

Ovakvo kretanje cena na svetskom tržištu ne bi se moplo objasniti čistom špekulacilom, ma da se njen udeo пе može potcenjivati. Okolnosti, koje deluju na sadašnji skok, nisu nove; one su poznate već duže vremena; suša u S. A. D., podbacivanje prinosa u Kanadi prema prvobitnim procenama,

neznatne zalihe u Argentini i Australiji, smanjenje vidljivih ·

svetskih stokova za polovinu prema prošloi godini. Svakako da su ove okolnosti od vrlo velikog značaja i da one imaju velikog udela u sadanjem kretanju cena. Ali je isto tako sigurno da su one, može biti, i previše već eskontovane и сеnama koje su važile do pre dve tri nedelie. Na sve ovo,

IT naBBHH 8aBonnH: B5ROFTPAJI _ SATIPEOE

Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Беотрад 21-801, 21-802, 21-803, 21-804. ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1 Брдо <

međutim, došla je iznenada ijedna nova okolnost, koja je, kako nama izgleda, od presudnog značaja u najnovijem. skoku cene. U zemljama Zapadne i Centralne Evrope, naime, baš u vreme žetve, nastupilo je kišovito vreme, koje ometa žetvu i onesposobljava novu robu da odmah bude upotrebljena za meljavu. Usled toga tržišta ovih zemalja upućena su na uvoz, te je otuda iražnia pšenice znatno porasla. Ovakvo stanje na svetskom tržištu imalo je odjeka i na našoj pijaci. Prvi put, posle više godina, desile su se dve vrlo interesantne

činjenice. Naše dirigovane cene ostale su ispod svetskog ра- | гћећа za 10 15 din. po mtc., a iz inostranstva pojavila se ·

velika tražnja naše pšenice. Ovaj preokret imao je za posičdicu pojavu velikih inostranih firmi na domaćem tržištu kao neposrednih kupaca pšenice. Strane firme plaćaju za begejsku i potisku pšenicu za promptni utovar 125—126 din. Isto tako je od strane domaćih i stranih izvoznika nastala

velika tražnja izvoznih dozvola za pšenicu namenjenu: ·

kontinentu. Proizvođači, međutim, postali su uzdržljiviji i nude robu u ograničenim količinama, očekujući dalji razvoj situacije. Usled ovoga i ponude Prizadu postale su relativno male. Do sada Prizad je kupio oko 4.000 vagona. Na poslednjim partijama koie je prodao, imao je izvestan dobitak. Ako se čvrsta tendencija održi 105 za izvesno Vreme,

Prizad će svakako ponoviti svoj prvobitni predlog da se dozvoli slobodan izvoz, osim u zemlje, u kojima uživamo pre-. _ ferencijale. U tome slučaju intervenciona uloga Prizada bila bi u tome, što ne bi dozvolio da se između izvoznogz pariteta "1 сепа па domaćem tržištu pojavi velika razlika.

Kukuruz. I na svetskom tržištu kukuruza došlo je pri koncu prošle i ove nedelie do ogromnog skoka cene. Roterdam je skočio na nepune 4 hol. for. za kvintal. Čikago је

prešao 1 dolar i septembarski termin notirao je.108 centi za

bušel. Ovakvo kretanje cena tumači se stradaniem američke berbe usled suše. Dok je pre mesec dana prinos kukuruza

u S. A. D. cenjen na 2.500 mil. bušeli, dotle se sad procenjuje. aa, sveca 1.300. mil. bušeli. 12 toza razžloća Š. A. ID). su Veći

kupile nekoliko partija argentinskog: kukuruza i, što je naročito karakteristično, javliaju se i kao interesenti za DOdunavski kukuruz. Na domaćem tržištu situacila ije prema prošloi nedelii ostala nepromenjena. Cene prema prošloi nedelji nisu pale, verovatno zbog čvrste situacije na inostranim tržištima, zbog čega je naš izvozni paritet skočio na 82 dinara. Pokazuje se veliki interes za novu robu, u kojoi se prave već i zaključci. Za sušeni kukuruz utovar u oktobru mesecu pravljeni su zaključci na bazi 80 din. za šlepovsku robu, za miksed na bazi 75 din. i za novi decembar—_januar na bazi 70 din.

Stoka. — Na bečkom tržištu cene svinja ove nedelje iiretale su se između 1.45—1.60 šilinga prema kvalitetu. Na tržištu je vladala čvrsta tendencija. Na praškom tržištu cene svinja popustile su sa 6.70—7.50 na G6—6. 80 kruna prema Куаlitetu. Domaće tržište ie u znaku čvrste tendencile. Prima. SVi-. nje rađene su po 8—8.50 din., a srednje 7.50—7. 75. Interesovanje za goveda popustilo ije, jer nisu tražena za. Nemačku. Cene, međutim, nisu pale, pošto nema robe.

ЧИТАЈТЕ НАШЕ АНАЛИЗЕ БИЛАНСА

телеграми: БАНКФЕРАЈН

ОПШТЕ ЈУГ ОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ЛРУПЕВО A. JE.

Клека, BM резерве | 75.000.000 динера

Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447