Narodno blagostanje

12. септембар 1936. _

(14,5%), a neznatan u S. A. D. Naprotiv, cene su opale u Engleskoj, a naročito u Nemačkoi. Kod teretnih automobila cena se, međutim, smanjila samo u Francuskoi (sa 2017 na 1846 dolara); inače je svuda porasla, neznatno u S. A. D. sa 480 na 516 dolara a više, sa 854 na 972 dolara u Enčleskoj i sa 124] na 1428 dolara u Nemačkoi.

— Austrija je u 1935 izvezla električne struje 347 mil. kilovatčasova prema 314 mil. u 1934, 260 mil. u 1932 i svega 80 mil. u 1926. Struja se sprovodi skoro iskliučivo u Nemačku (340 mil.). Porast izvoza nastavio se i u 1936 god.; u prvom polugodištu izvezeno je 140 mil. kilovatčasova prema 120 mil. u istom periodu lane Najviše se izvozi preko leta, jer tada austrijske reke usled kopnjenja snega po Alpima imaju najviše vode.

— »T1he Economist« javlja da se ove godine računa sa svetskom proizvodniom platine od 300 hili. urici. Preko 50% proizvodnje otpada na International Nickel Co., koja je prema lane povećala svoju proizvodniu za 40%. Troškovi iznose 10%. šil. po unci (125. din.).

— Američka vinarska firma Eastern Wine Company ovih dana šalie brodom veću partiju (15 vagona) vina u limenim kutijama. Ovo je prvi veći transport vina u obliku konzervi. U Americi se sada gotovo sva burad prave iz metala.

— Engleska firma Stuarts and Lloyds Limited poručila je u Rusiji 100 tona sirovog gzvožđa. Prva pošilika od 7 hili. tona stigla je sada iz Mariupola u Svenzi.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Talijanski zavod za spolinu trgovinu izdao je nove propise o privatnoj trgovini putem kompenzacija. Ova je otsada dozvoljena samo dvostrano; za trostrane kompenzacije potrebna je naročita dozvola Zavoda. Podela robe u kompenzacione grupe, zavedene u mariu о. g., ukinuta je, izuzev paradaiz za američko staro gvožđe | čelik.

— Prema novom itrgovinskom sporazumu između Mađarske i Švajcarske Švajcarci su odredili kontingente u prvom redu za mađarsku pšenicu, a zatim i za stočnu hranu, Variya, VOĆe, šećer, med, Živinu, 1003, Vino, Seno, slamu 1 neke mađarske industrijske proizvode. Mađarska je pristala na uvoz određenih količina švajcarske tekstilne i metalne robe, električnih i drugih mašina i. dopunskih delova.

— Praška opština zatražila ie od vlade da u ciliu suzbijanja skupoće dozvoli uvoz teladi i prasadi, da smanji carinu na goveda, svinje i svinjsku mast, da preduzme mere protiv poskupljivanja jevfinijih suvomesnatih artikala, uglja, tekstilila i građevinskog materijala, da fabrikama margarina zabrani povišenjie cena i da ukine kontingente masti za ishranu.

— Mađarska Narodna banka regulisala je upotrebu blokiranih potraživanja u pengima na sledeći način: za plaćanje izvoza koji je omogućen upotrebom Jevtinijih blokiranih potraživanja, za pokriće poslovnih troškova imalaca blokiranih potraživanja, za plaćanje troškova u turističkom prometu, za kupovinu hartija od vrednosti koje notiraju na peštanskoj berzi i davanje zajmova u unutrašnjosti.

— Da bi održala sadašnje cene hlebu, Grčka namerava da ove godine potrebnu pšenicu uveze najvećim delom iz balkanskih zemalja mesto iz prekookeanskih zemalja kao do sada, jer je prekookeanska skuplja.

— Između Mađarske i Švajcarske zaključen je dopun· Ski platni sporazum kojim su izmenjene odredbe ugovora iz 1985. Od iznosa, uplaćenih kod Švaicarske Narodne banke, upotrebiće se 70% za plaćanje Švajcarske robe, za koju se izdaje uverenje o poreklu, 10% za plaćanje robe izvezene iz Svajcarske u Mađarsku bez ovog uverenia, a 20% se stav-

Џаји па raspoloženje mađarskoj Narodnoj banci. Mađari nisu”

pristali na sniženje prima od 41%, koje su tražili Švajcarci 57 Obzirom na manji prim u nemačko- mađarskom prometu.

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 599

SOCIJALNA POLITIKA

— Prema »Novostima«, 66% U О је između 15—50 godina starosti, prema 47% takvih stanovnika u celoj Jugoslaviji i 40% u Savskoi banovini. Uzroci tome su industrijalizacija grada, koja privlači za rad sposobno stanovništvo, zatim srazmerno mali procenat nOVOrođenih i velika smrtnost odoičadi usled nedovoljne higijene u mnogim četvrtima. - :

— Jugoslovenska pošta iz Sarajeva donosi da ie dnevna zarada naibolie radnice u Banovinskoj tkaonici ćilima u Sarajevu 12,50 din. -

TRGOVINA

— Narodna banka izdala je naredbu da se obezbeđenje valute za izVOZ olova, cinka, ferosilicijuma i kudelje. ne vIŠi više kod ovlašćenih zavoda, nego samo kod nje. Prema našim informacijama odustaće se od te mere, bar što se kudelie tiče, jer je usled nje tražnja kudelje postala sasvim slaba.

— Sezona šljiva u Brčkom je pri kraju. Izvezeno је svega, za tri nedelje, do 8 o. m., oko 1200 vagona sirove šljive u Nemačku, Austriju i Čehoslovačku, a nešto u Polisku i Francusku. Prosečna cena po kojoj su proizvođači prodavali, Dila je 1 din. po Kg. .

— Čehoslovačkii žitni monopol rešio je da probe radi na roterdamskom tržištu proda 100 vagona čehoslovačke ovogodišnje ili lanjske pšenice, da bi utvrdio koje se cene i uslovi mož#u postići.

— U vezi sa holandsko-rumunskim sporazumom o liferovaniu rumunske pšenice, čija bi se protivrednost upotrebila uglavnom za plaćanje rumunskih trgovačkih dugova u Holandiji, Rumuni nude metričku centu pšenice po 6 hol. for., ti. za 0,75 hol. for. skuplie od tržišne cene. Holanđani, međutim, hoće da prime žito samo po normalnoi tržišnoi ceni. Prema novinskim vestima radi se o 90 hilji. tona rumunske pšenice.

- Na prvoi ovogodišnioji aukciji australijske vune u S ponuđeno je 45 hilj. bala, a prodato oko 38,95. hili. bala (85%). Naiviše je kupila Engleska, a zatim Nemačka, ја lija i Francuska. Japanci nisu kupili ništa.

— Humunijia je u prvom polugođu 1936 izvezla 373,12 hill. tona drveta prema 3983,8 hili. u istom periodu 1935 god.. Najviše, iako manje nego lane je izvezeno u Mađarsku (51 hilj. prema 60 hili.) i Nemačku (48,2 hili. prema 59,8 hilj.). Znatnije se smanjio izvoz u Grčku (26,2 hili. prema 47,2. hili.) ., i Palestina (11,6 hilj:. prema 26,8. hill). Izvoz u Englesku. Egipat, međutim, porastao je na temelju Котрепхасјотћ poslova sa svega G21 tone na 15,95 hilj. tona .odnosno. sa: 16,8 ћиј. na 25,5 hiliada:

NOVČARSTVO |

— Ministarstvo trgovine i industrije izradilo je nacrt uredbe o osiguravajućim društvima, koji predviđa minimalnu glavnicu od 3 mil. din. odn. kod osiguravajućih zadruga 1,5 mil. din. Premijske rezerve imaju se plasirati uglavnom u državne hartije od vrednosti ili u takve čiju rentu garantuje država. Ustanovljuje se registar osiguravajućih društava i Osiguravajući savet pri Ministarstvu trgovine i industrije. Osim toga uredba daje pravo Ministru trgovine i industrije, da propiše minimalne premije za svaku vrstu osiguranja.

— Bavarski zemaliski osiguravajući zavod uveo je Osiguranje protiv štete koja bi nastala padom aviona na osigu-: rane objekte. Osiguranje obuhvata štete od А zija i udara, ukoliko se ne dese za vreme rata. |

— Kod Poštanske štedionice broji čekovnih. računa iznosio je u avgustu 25.978 prema 25.933 u prethodnom mesecu i! 95.855 krajem juna o. g. Čekovni promet. u avgustu iznosio. je 6.150,9 mil. din. od čega bez gotovine 9.218,9 ti. 52,33% prema 9.768,4 mil. ti. 53,70% u prethodnom mesecu. Stanje uloga po.