Narodno blagostanje

12. септембар 1936.

umu da se na teret Ureda leče i članovi osiguranikove DOTOdice, Ured stvarno leči 12,5% celokupnog stahovništva sa svoga područja. Od toga naiveći deo otpada na Sarajevo i okolicu gde ima 13.495 članova, sa porodicama 40.305, te Ured leči 47,58% sarajevskog stanovništva.

; ~ РЕЈ ЕРЕ Ра а Ево Последње недеље наша на-

родна привреда стоји у знаку огромног узбуђења због наглог скока динара према фунти стерлинга. На берзансеком састанку у понедељак изненада је Народна банка почела да 4апстинира као купац девизе Лондон, иако је дотле већ неколико месеци интервенисала прво као пролавац и доцније као купац. Из ранијих приватних извора могло се сазнати да се Народна банка уплашила од лавине девиза Лондон јер је понуда последњих дана била збиља врло велика. -

На берзи је била права констернанија; имаоци девизе Ловдон били су у наници, курс фунте стерлинга пао је на 234 уз врло јаку понуду тако да се могао есконтогати и даљи пад ако Народна банка не интервенише. Сутрадан је већ псродна банка почела поново да интервенише, али изгледа да ће сада остати при курсу од 234.

Овај поступак није наишао на одобрење ни на најнадлежнијем месту. Са пуно права. У земљама са слободним важењем држава може имати две врсте монетарне политике: дезинтересовање за девизне курсеве, као што

Нагли скок динара и његове посљедице

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 597.

је случај у Енглеској, и интервенције, као што је случај у многим другим земљама. М једна и друга политика може да се разуме; али се никако не може да води наизменично п једна и друга политика. Код пасивне девизне политике приватници налазе друге начине за обезбеђење против губитака у случају промене курса. Код интервенције приватници се ослањају на њу, јер интервенција не може имати други циљ до стабилност валуте. Спуштањем курса од 238 на 234 претрпели су губитке сви они који су имали девизе у рукама или у закључку. Данас кад се готово У евима земљама субвенционира извоз ми можемо бар да сачувамо наше извознике од губитка. Уосталом, кад би били у питању само извозници, можда би и било много мање незадовољство. Али овде је у питању целокупан изБоз уколико се обвија за фунту стерлинга. Сви артикли који се плаћају фунтом стерлинга морали су паритетски да падну у цени. То је ствар просте рачунице. То значи да губе произвођачи пољопривредних артикала: А такву политику свакако нико не може да разуме: Кад Народна банка интервенише на тржишту, она то чини да диктира куре: Метервенција није интервенција кад јој тржиште диктира курс — сем кад се немају потребна средства. Народна банка има толики новчанични потенцијал, а девиза Лондон је тако добро дошла, да пијаца не може толико да понуди колико би она могла да прими. Под таквим околностима, у најмању руку је непојамно да тржиште диктира Народној банци курс.

вваг

POLJOPRIVREDA.

— Mandžurska vlada je rešila da u toku narednih 5 godina poveća površinu pod perilom, (jednom uljanom biljkom, sličnom sežamu)' sa 200 hili. hektara na 800 hili., a prinos sa 100: hilj|. tona ретЏа-зетепа па 600. hili. tona. Time Mandžurija hoće sebi da obezbedi monopol perile na svetskom tržištu i da na taj način nađoknadi eventualni gubitak prvenstva: u proizvodnji soje koja se sada mnogo gaji i u S. A. D. Pri tome joi dobro dolazi što ova bilika uspeva uglavnom зато ш Mandžuriji. Nešto perile ima samo još u Koreji i Japanu. S. A. D. su dosada bez uspeha pokušavale da. je prenesu u Ameriku; one su i glavna zemlja uvoznica mandžurskog perila-ulia (12 mil. kg. u prvom polugodištu 1936 prema 3,2 mil. u сејој 1934, ili skoro: 99%). Perila зетепје izvozi se u Japan i prerađuje tamo takođe u ulje za dalji izvoz. U S. A. D. perila ulje se sve: više upotrebliava kod proizvodnje laka, linoleuma i štamparskih boja, mesto kineskog tung-ulja, a naročito otkako je ovo od polovine 1935 poskupilo za skoro 100%.

— U Žateu je počela berba hmelja. Krajem avgusta prodato je za inostranstvo 3 hili. mefr. centi. Cena prima robe je 950 č. kr.. po: metr. centi:

— Austrijska vlada donela je uredbu. o obaveznom tovljeniu stoke od strane fabrika Ššpirita, pivara. | dr. Na svakih 10 hektolitara proizvodnje fabrike imaju da preduzmu svako pola godine na tovljenje po jedrnd grlo. Ove jeseni daće se na tovljenie oko 2500 mršavih grla, većinom vlasništvo

siromašnih seliaka kojima je stočarstvo glavno vrelo dohotka. — U Rusiji se lane prvi put pokušalo gajenje svilenih buba koje se ne hrane dudovim lišćem, nego hrastovim. Dobijeno je 40 hilj. čaura. U 1937 komesarijat za poljoprivredu. namerava da uvede gajenje buba kod 2500 Ккојћога. Račana se sa' prinosom od 1000. toria: sirove: svile,

— Da bi se smanjila zasejana površina pod pšenicom, predloženo je u Čehoslovačkoj s nekoliko strana да Se DOveća: površina pod uljanim biljkama i da se zavede obavezna primesa: bilinih ulja uz mineralna maziva. Protiv ovih proijekata ustaju naročito automobilisti, iz tehničkih razloča, a i zato što bi ovakva maziva bila preskupa. Jedina zemlja koja je ovu meru do sada ozakonila, ie Tunis, ali pošto se u praksi Javljaju velike teškoće, vrlo je verovatno da će se i tamo tai zakon ukinuti.

— Na šumarskom kongresu u Zagrebu izneseno je da

je u 1934 god. učinjeno šumskih šteta za preko 37 mil. din., a naplaćeno. svega 0,5 mil. Do kraja 1935 su samo imovne opštine pretrpele preko 57 mil. din. štete zbog pustošenja u šumama.

— Šumarsko udruženje predložilo je Ministarstvu šuma i ruda i Ministarstvu polioprivrede projekt o samostalnoj šumarskoi komori. Ona bi se zvala »Komora za poljsku i šumsku privredu«, i imala bi dve samostalne sekcije, polisku i šumsku, koje bi se finansirale zemljarinom sa poljoprivrednih odnosno šumskih poseda. Šumari traže da se u Finansijski zakon unese ovlašćenje za osnivanje ove komore.

— Čehoslovačko ministarstvo poljoprivrede odredilo je za zasejavanje pšenicom u 1936/37 god. 750 hili. hektara, kao u 1930 god. Žitni monopol bio je tražio smanjenje na 700 hilj. hektara:

— Zainteresovani krugovi u Londonu su ubeđeni da je sadašnja nestalnost žitnih cena nastupila usled pojave OVOgodišnje kanadske pšenice na tržištu i da je samo privremenog karaktera, ali da će svetske ćene pšenice biti sledećih meseci čvrste i znatno Veće.

— Prema podacima grčkog Vrhovnog ekonomskog: saveta učešće domaće poljoprivredne proizvodnje u pokrivanju uriutrašnjih potreba iznosilo je u 1935 god. za pšenicu 61,1%, povrće 51,5%, krompir 98,9%, pamuk 69%.

| |P 14 1