Narodno blagostanje
шета али сасвим другим средствима, путем дефлације. Де-
3. октобар 1936, НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 643
В. Бајкић.
ДЕВАЛВАЦИЈА НА ТЕКУЋОЈ ПАНТЉИЦИ
1 ОД ДУМЕРГА ДО БЛУМА
Док су велике индустријске земље пролазиле кроз ринансиско-економски програм који се дијаметрално најтежу привредну депресију, оличену У милионима не- разликује „од онога г. Лавала. Пре свега даје г. Ориол Онна. ODO je. jom ДУГО била. | тању државних фи-
о: и "без резерве. податке. ог __— | e. било; одиста. веома. 50480. Затим cao
дине. АЕ ни најтежем. моменту криза Пије ни била тако јака, као у другим. земљама. Број незапослених није никада достигао. "већу цифру од. 700. 000. Само је изво зна трговина, као и код свију других земаља, била „јако с погођена. Међутим у Француској се већ четири тодине. не јарди. 69 милијарде Пн капитала | · земљи, на свом само кука на кризу, већ-се може рећи да су све. францу- : послу, могле би направити. коњунктуру којој равне нема, ске владе за то време водиле извесну коњунктурну поли: баш с обзиром. на то да че У Енглеској у то доба јевтини
тику. Думергова влада националне уније -радила је психо- новац био главни покретач силног полета. Следствено лошким средствима. Она је хтела да „поврати поверење прва тачка програма владе г. Блума 'била је рад на томе
сматрајући да је то главни услов за полет — трудећи се да се капитал врати на тржиште, „да би вршио своју дупри томе да и буџет. доведе у равнотежу. жност. Због тога је продужен рок амнестије. Друга тачка
Г. Фланден је сматрао да се поверење не може да програма била је логичка последица стања тржишта каповрати, ако се не санирају државне финансије. Он је питала: народна. привреда тражи. капитал, без тога нема налазио да је курс државних хартија од вредности толи- полета; и док се капитал не врати својој дужности, доко низак, да је он сам по себи један узрок неповерења. гле је влада приморана да тражи друге изворе. Једини Због тога је г. Фланден прионуо свом снагом да саниратр- могући је коришћење " новчаничне; банке. Влада није
жиште капитала и да државне финансије доведе у равно- могла да не призна да је то једна инфлација, али је она тежу. истовремено изјавила, да не би поплашила капиталисте
који су већ побегли, да ће се ова држати у умереним границама. Она је названа од Стране владе пПаноп де зесошт5.
Г. Лавал је продужио. политику уравнотежења бу:
флације цена и дефлације јавних издатака. Прва је имала за полазну тачку чињеницу да су цене у. Француској биле И влада г. Блума се одиста трудила да одржи инвише но у другим земљама због тога, што су готово. све флацију у уским границама. "У том циљу она је расписала земље у међувремену или претрпеле или намерно. извеле зајам од 10 милијарди, којим се апеловало на мале штеобарање златне садржине својих валута. А дефлација бу- дише на првом месту, у намери да износ тога зајма упоџета имала је за циљ успостављање равнотеже. Полити- _ треби за исплату зајма од новчаничне банке. Зајам је био ка г. Лавала била је велико „покајање“ за француски везан са амнестијом“ за оне капитале, који се врате из народ, да употребимо омиљени израз г. Кајо-а. Она није иностранства; а они који се не врате били су угрожени ишла без тешкоћа. Она је наметнула велике жртве великој конфискацијом. Зајам није успео, уплаћено је свега 45
маси јавних намештеника, делом и радника. Уштеде у бу- милијарде, а из иностранства се вратила безначајна сума. џету изнеле су 11 милијарди франака. После тога разочарања настаје политика репресије. До-
па 0 O 02 | носи се закон о' пореским утајама и о заштити државног | i a И ; : _ i: JE A У Мају DO кредита. Отпочиње читав низ сукцесивних ограничења избила је криза француског франка. Одлив злата је узео ; - | Om O OM а а а девизне трговине и злата преко границе виа факти, о PŠ 39% NY M DOO ЈЕ ВРЛО чему смо ми опширно извештавали читаоце у своје време. лико, тако да се на томе срушио и кабинет г. Фландена. У програму владе г. Лавала било: је такође повеГ. Лавал је имао своју кризу франка.у нове Ј ју кризу фра У мбру бање надница. Не због тога што је то: била левичарска HCIC TOAHHC из разлова HirO CČ полазе то ДАНПУПОКОСИСВИМ Опала Бепо више због тога што“ су наднице биле фактички тим сукцесивним напорима за уравнотежење државног бу- ~” И ниске: Позната експлозија шатвајкова има мање . . . > џета дефицити које самог буџета које због гаранције же- политичке, а више економске "мотиве, -Није долазак левилезницама иду у милијарде. Како се била створила већ чарске владе био повод за штрајкове, већ отварање венпсихоза У француском народу, која је уосталом У, складу тила у атмосфери која је већ била загушљива. Штрајкои са теоријом, да се не може очекивати. консолидовање и. i. O о OJ У | | р 6 6 OL VM : 1 опидовањ ви су. завршени повећањем надница, обавезним плаћеним оздрављење без буџетске равнотеже, то је; узбуђење мог отсуством) и 40-то' часовном недељом (последња тек има рало бити врло велико у тренутку, кад се констатовало а ступи на: снагу). Све -је ово имало за последицу по ла Бе Оди велики дефицит. Г, Лавал. се окретно бранио, | ебање цена, појаву, која је“ фаворизирана и иначе већ доказивао је да то нису дефицити за плаћање плата и не- | Моро а и Влада се руди ла огра продуктивни уопште, већ дефицити који потичу од разних ничи поскупљење већ и због то 1 се тиме O продуктивних радова. у Ло ша | 6 паралише повећање надница и због тога што оно даје ИЕ O у г. Лавал пребродио. Али се у марту ове повода новим штрајковима и новом повећању надница, Б _ _ у о пре свега да очекивано оживљење при. чиме се ствара једна лицитација цена на више без краја. а да дефицит толико притиска државну Држава је приморана да прискаче у помоћ разним индуа JHYy морао пристулити Једном затму у Енгле- стријама путем субвенција, нарочито извозним. Оскудица O 0 O. Тим се околностима има у на новчаном тржишту је све већа, због чега се апелује вали | а O победа левице на изборима у Францу- на новчаничну банку да напусти строга правила кредитне | D | | | __ политике и да што вољније излази на сусрет економски vrana T. лума у својој декларацији излаже свој слабијим подузетницима.
|